Crowdinvesting u Srbiji: Kako funkcioniše, koliki su prinosi i koji su rizici

Umesto da vam banka plaća skromnih dva do tri odsto na oročenu štednju, zamislite da vi postanete "banka" nekom malom preduzeću i naplaćujete mu šest do 12 odsto kamate. To je, u suštini, lending-based crowdinvesting, odnosno model grupnog finansiranja u kom veći broj investitora preko digitalne platforme daje zajam kompaniji i za to ostvaruje ugovoreni prinos. 

Šta je crowdinvesting i po čemu se razlikuje od crowdlendinga

Crowdinvesting je oblik grupnog finansiranja u kom veći broj investitora preko internet platforme ulaže novac u kompanije sa ciljem ostvarivanja finansijskog prinosa. U praksi postoje dva osnovna modela. Kod lending-based crowdinvestinga investitori kompaniji daju zajam i ostvaruju prihod prvenstveno kroz kamatu, dok kod equity-based crowdinvestinga stiču vlasnički udeo i postaju suvlasnici firme.

Pored modela u kojem investitori finansiraju kompanije, u svetu je veoma razvijen i takozvani peer-to-peer (P2P) crowdlending. Kod njega fizička lica preko digitalne platforme pozajmljuju novac drugim fizičkim licima ili preduzetnicima, dok platforma vrši procenu kreditnog rizika, administraciju zajma i naplatu rata. Među najpoznatijim evropskim platformama ovog tipa nalaze se Mintos, Bondora, PeerBerry i Robocash.

Za razliku od toga, u Srbiji trenutno ne postoji razvijena domaća peer-to-peer crowdlending platforma namenjena pozajmljivanju između fizičkih lica. Postoji na primer platforma Ventu.rs  koja posluje po drugačijem modelu i omogućava investitorima da finansiraju mala i srednja preduzeća.

Ova platforma koristi hibridni model koji kombinuje elemente oba pristupa crowdinvestinga. Investitori daju subordinirani zajam uz fiksnu kamatu, ali kod pojedinih kampanja mogu ostvariti i dodatnu bonus kamatu koja zavisi od poslovnih rezultata kompanije. Investitor pritom ne postaje suvlasnik firme, već ostaje zajmodavac, pri čemu je njegov maksimalni rizik ograničen na iznos uloženog kapitala.

Kako to izgleda u praksi

Za investitora ceo proces izgleda tako da kada kompaniji zatreba kapital za razvoj poslovanja, širenje kapaciteta ili finansiranje novog projekta, ona na platformi objavljuje kampanju u kojoj navodi koliko novca želi da prikupi, za koju namenu će novac biti iskorišćen, koliku kamatu nudi investitorima i na koji rok.

Zainteresovani investitori zatim mogu da prouče kampanju i uslove ulaganja, nakon čega odlučuju da li žele da učestvuju. Minimalno ulaganje iznosi 100 evra, a kompanija novac dobija tek ako prikupi planirani iznos, dok se u slučaju neuspešne kampanje sredstva vraćaju investitorima.

Ulaganje se realizuje potpisivanjem ugovora o subordiniranom zajmu. To znači da investitor kompaniji daje zajam uz unapred ugovorenu fiksnu kamatu, dok pojedine kampanje predviđaju i dodatnu bonus kamatu koja zavisi od poslovnih rezultata kompanije, poput ostvarene EBITDA ili rasta njene vrednosti. Rok otplate razlikuje se od projekta do projekta, ali se kod dosadašnjih kampanja za mala i srednja preduzeća najčešće kretao između dve i četiri godine, dok kod startapa može biti i duži.

Upravo reč "subordinirani" predstavlja jednu od najvažnijih stvari koju investitor mora da razume. U slučaju insolventnosti kompanije, ovaj zajam se naplaćuje tek nakon ostalih poverilaca, zbog čega investitor preuzima veći rizik od banke ili dobavljača. S druge strane, za taj dodatni rizik dobija i višu potencijalnu zaradu. Ipak, kao i kod svake druge investicije, postoji mogućnost da izgubi deo ili čak celokupan uloženi kapital.

U praksi to znači da će se u slučaju stečaja kompanije najpre namirivati potraživanja poverilaca sa višim prioritetom, poput banaka, države i zaposlenih. Tek ukoliko nakon toga u stečajnoj masi preostane dovoljno sredstava, na red dolaze investitori koji su kompaniji odobrili subordinirani zajam. Zbog toga ovakav instrument nosi viši rizik, ali upravo taj dodatni rizik objašnjava zašto su kamate na ovakva ulaganja znatno više nego kod klasične bankarske štednje.

Zbog toga ovakva ulaganja i njihov rizik ne treba poistovećivati sa bankarskom štednjom, nego više sa ulaganje u tržište akcija. Za razliku od depozita u banci, ona nisu pokrivena sistemom osiguranja depozita, pa država ne garantuje povraćaj uloženog novca ukoliko kompanija ne bude u mogućnosti da izmiri svoje obaveze.

Primer jedne kampanje

Kako ovakav model funkcioniše pokazuje jedna od ranijih kampanja na Ventu.rs, u kojoj je kompanija Autology prikupljala novac za projekat Maglian, co-working i co-living kompleks na Divčibarama namenjen IT kompanijama i digitalnim nomadima.

Kampanja je bila uspešno finansirana, investitori su uložili ukupno 75.000 evra, uz osnovnu kamatu od šest odsto godišnje, mogućnost ostvarivanja bonus kamate u zavisnosti od poslovnih rezultata projekta i rok otplate od dve godine. Minimalni iznos ulaganja iznosio je 100 evra, dok su investitori koji su uložili veće iznose ostvarivali i određene nenovčane pogodnosti, poput besplatnog boravka u kompleksu.

Ovakav primer pokazuje da se preko crowdinvesting platformi mogu finansirati i konkretni projekti iz oblasti nekretnina, pri čemu investitor ne kupuje deo objekta, nego ostvaruje pravo na ugovorenu kamatu i eventualni bonus u skladu sa uslovima kampanje. 

Koliki su prinosi

Iz dosadašnjih kampanja na Ventu.rs, osnovna kamata kretala se između šest i 12 odsto godišnje, u zavisnosti od uslova konkretne investicione kampanje. Projekti vezani za nekretnine bili su na donjoj granici, oko šest odsto, dok su pojedine kompanije iz drugih delatnosti nudile osnovnu kamatu od 10 do 12 odsto godišnje.

To je znatno više od kamate na dinarsku ili deviznu štednju u bankama, ali cena te razlike je viši rizik, odsustvo garancije i nizak stepen likvidnosti. Drugim rečima, novac je uglavnom "zaključan" do dospeća zajma, jer Ventu.rs trenutno ne nudi organizovano sekundarno tržište na kojem bi investitori mogli da prodaju svoja potraživanja pre isteka ugovora.

Za razliku od obveznica kojima se može trgovati na organizovanom tržištu ukoliko su uvrštene na berzu, potraživanja po osnovu subordiniranog zajma na Ventu.rs nisu lako prenosiva niti postoji organizovano sekundarno tržište za njih. Prema opštim uslovima platforme, ugovori o zajmu prenosivi su samo pod određenim uslovima, dok za njih uglavnom ne postoji tržišna vrednost. To znači da investitor ne treba da računa na mogućnost jednostavne prodaje svog potraživanja pre dospeća, već da će novac u najvećem broju slučajeva ostati vezan za investiciju do isteka ugovora.

Kako stoji poreski tretman u Srbiji

Kamata koju fizičko lice ostvari po ovom osnovu u Srbiji oporezuje se kao prihod od kapitala, za koji je propisana poreska stopa od 15 odsto. Način obračuna i izvršenja poreske obaveze može zavisiti od strukture konkretnog ulaganja i načina isplate, pa je pre veće investicije preporučljivo proveriti poreski tretman sa poreskim savetnikom.

Za koga je ova prilika, a za koga nije

Ulaganje kroz ovakve platforme ima smisla za investitora koji već ima formiranu osnovnu štednju, razume rizik nelikvidnih ulaganja i želi manji deo portfolija da izloži alternativnim izvorima prinosa.

Ima smisla za nekoga ko ne očekuje da će mu taj novac zatrebati brzo, ko može da podnese eventualna kašnjenja u isplati i ko razume da viša kamata nije poklon ili siguran prinos, nego kompenzacija za viši rizik koji snosite.

S druge strane, nije namenjeno investitorima koji ulažu poslednju ušteđevinu, očekuju sigurnost bankarskog depozita ili nisu spremni da pažljivo prouče ugovore, rizike, finansijske podatke i uslove svake pojedinačne kampanje.

Zato ulaganje kroz ovakve platforme ne treba posmatrati kao zamenu za štednju "za svaki slučaj", niti kao zamenu za penzioni fond ili neki drugi oblik investicija kao što je ulaganje u akcije kompanija. Treba posmatrati na način da ovaj vid ulaganja predstavljati dopunsku, alternativnu komponentu dobro diverzifikovanog investicionog portfolija, uz potencijal za viši prinos, ali i viši nivo rizika u odnosu na klasičnu bankarsku štednju.