Posle napada na Iran, šta čeka globalna tržišta na otvaranju u ponedeljak

Globalna finansijska tržišta sa neviđenom napetošću iščekuju otvaranje u ponedeljak, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael u subotu ujutru pokrenuli koordinisane vojne napade na Iran. Ova dramatična eskalacija sukoba na Bliskom istoku, regionu ključnom za svetsko snabdevanje energentima, gurnula je investitore u stanje potpune neizvesnosti. Dok su tržišta u petak zatvorena uz naznake nervoze, subotnji događaji garantuju izuzetno visoku volatilnost, a ključno pitanje koje svi postavljaju jeste kako će se imovina pozicionirati usred novonastalog haosa.

Eskalacija bez presedana

Rano u subotu ujutru, američki predsednik Donald Trump potvrdio je početak "masovnih" borbenih operacija u Iranu, navodeći kao cilj eliminaciju neposrednih pretnji američkom narodu, te uništenje iranskog raketnog inventara i mornarice.

Ova akcija usledila je nakon, kako ga je nazvao izraelski ministar odbrane Israel Katz, "preventivnog udara" Izraela. Eksplozije su odjeknule u više iranskih gradova, uključujući Teheran, Isfahan, Kom i Karaj. Iranski mediji izvestili su o napadima na više lokacija, dok je Izrael proglasio vanredno stanje, zatvorio vazdušni prostor i pozvao građane da ostanu u blizini skloništa.

Izrael je objavio da je pokrenuo "preventivne" vazdušne napade na mete u Iranu | Bloomberg

Napad predstavlja kulminaciju višenedeljnih tenzija i kolaps pregovora o nuklearnom programu održanih u Švajcarskoj. Prema rečima predsednika Trumpa, vojna operacija pokrenuta je nakon što je Iran odbio da odustane od svojih nuklearnih ambicija. S druge strane, Iran je uzvratio lansiranjem projektila, aktivirajući sirene za vazdušnu opasnost širom Izraela i potvrđujući strahove od širenja sukoba. Ova eskalacija, druga u manje od godinu dana nakon američkog bombardovanja nuklearnih postrojenja u junu 2025. godine, sada deluje znatno obimnije i opasnije.

Nafta na pragu cenovnog šoka

Energetska tržišta će prva osetiti posledice. U petak su cene sirove nafte već zabeležile značajan rast od preko dva odsto, pri čemu je američki WTI zaključio trgovanje na 67,02 dolara, a brent na 72,48 dolara po barelu - podstaknuti iščekivanjem udara. Međutim, analitičari upozoravaju da je to tek početak.

 

 

Glavna pretnja je potencijalna blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnog snabdevanja naftom. Analitičari švedske banke SEB procenjuju da bi, u slučaju snažne iranske odmazde i poremećaja u ovom moreuzu, cena brenta mogla momentalno da skoči na raspon od 100 do 150 dolara. Čak i u scenariju ograničenog sukoba, očekuje se da će cene dosegnuti nivo od 80 do 90 dolara.

Pomorski prolaz ključan za globalnu trgovinu naftom  | Bloomberg

Kao odgovor na krizu, OPEC+ je za nedelju zakazao hitan sastanak na kojem će razmotriti znatno veće povećanje proizvodnje kako bi obezbedili likvidnost i pokušali da smire tržište. Signaliziranjem spremnosti da "preplave" tržište dodatnim barelima, kartel pokušava da odvoji cene energenata od neposrednog geopolitičkog haosa.

Ipak, pitanje je da li će i to "mega" povećanje biti dovoljno da umiri tržište koje se nalazi na ivici.

Beg od rizika: akcije na udaru, zlato i dolar u fokusu

Dok se očekuje eksplozija cena energenata, akcijska tržišta pripremaju se za suprotan scenario. U petak su američki indeksi S&P 500 i Nasdaq već zabeležili pad, delom zbog straha od eskalacije, ali i zbog neočekivano visokih podataka o proizvođačkoj inflaciji koji su umanjili nade u skoro smanjenje kamatnih stopa. Analitičari sada očekuju takozvani "gap down" na otvaranju u ponedeljak, odnosno početak trgovanja sa značajnim minusom.

Očekuje se masovan beg investitora iz rizične imovine, pri čemu bi najviše mogle da stradaju tehnološke akcije i AI sektor, koji su predvodili rast tržišta. S druge strane, koristi bi mogli da imaju odbrambeni i energetski sektori. U ovakvim krizama, kapital se tradicionalno seli u sigurna utočišta.

Očekuje se snažan rast potražnje za američkim dolarom, koji bi kao svetska rezervna valuta mogao da ojača ka ključnoj granici od 100,00 na DXY indeksu. Zlato, koje je u petak zaključilo blizu nivoa od 5.300 dolara po unci, verovatno će testirati nove istorijske rekorde.

Istovremeno, potražnja za američkim državnim obveznicama trebala bi da raste, što će dodatno spuštati njihove prinose, kao što se već videlo u petak kada je prinos na desetogodišnju obveznicu pao ispod četiri odsto.

Predstojeća nedelja biće obeležena ekstremnom volatilnošću. Razvoj situacije na Bliskom istoku, posebno priroda i opseg iranskog odgovora, odrediće da li će ovo biti samo kratkoročni šok ili početak dugotrajnije krize s dalekosežnim posljedicama za globalnu privredu. Investitori će morati pažljivo da prate svaki novi izveštaj, jer će smer tržišta zavisiti isključivo od ratnih bubnjeva s Bliskog istoka.

Ima li šanse da do svega ovoga ne dođe

Ipak, postoji i alternativni scenario, iako se trenutno čini manje verovatnim. U tom slučaju, iranski odgovor bio bi ograničen i simboličan, osmišljen više za domaću javnost nego za izazivanje šireg rata. Istovremeno bi se iza kulisa aktivirali diplomatski kanali, verovatno uz posredovanje trećih zemalja, kako bi se sprečila dalja eskalacija.

Tržišta bi takav razvoj događaja protumačila kao signal da je najgore izbegnuto, što bi dovelo do brzog oporavka nakon početnog šoka. Međutim, s obzirom na obim napada i podignute uloge, verovatnoća ovakvog "kontrolisanog" ishoda ostaje niska. Rizik od pogrešne procene sa bilo koje strane je ogroman, zbog čega većina analitičara i dalje predviđa period produžene nestabilnosti.

I dok čekamo da se tržišta otvore u ponedeljak, dovoljno je podsetiti se šta se događalo sa cenama energenata nakon ruskog napada na Ukrajinu.