Šta za tržište nafte znači pretnja blokadom Ormuskog moreuza

Američki predsednik Donald Trump sproveo je u delo pretnju i naredio napad na Iran nakon što pregovori nisu doveli do dogovora o ograničavanju iranskog nuklearnog programa. U Teheranu sada razmatraju odgovor, a jedna od opcija je pokušaj blokade ili, praktično, zatvaranja Ormuskog moreuza.

Reč je o uskom prolazu na izlazu iz Persijskog zaliva kroz koji prolazi oko 25 odsto svetske pomorske trgovine naftom. Kada bi Iran onemogućio prolaz ogromnim tankerima koji prevoze naftu i gas ka Kini, Evropi, SAD i drugim velikim potrošačima energije, cene bi naglo skočile, a globalna ekonomija bi se našla pod pritiskom.

Nafta je već u februaru dostigla najviši nivo u šest meseci, dok su tržišta spekulisala da bi Trump mogao da naredi vojne udare.

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan

Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv s Indijskim okeanom. Na severu se nalazi Iran, a na jugu Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Oman.

Pomorski prolaz ključan za globalnu trgovinu naftom | Bloomberg

To je ključna arterija svetske trgovine naftom. Većina izvoznika iz Persijskog zaliva nema alternativni morski pravac za plasman energenata. Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, kroz moreuz je 2025. godine prolazilo oko 16,7 miliona barela sirove nafte i kondenzata dnevno. Saudijska Arabija, Irak, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran izvoze naftu tim putem, a većina tereta završava u Aziji.

Moreuz ima veliku ulogu i na tržištu tečnog prirodnog gasa. Gotovo petina svetske ponude LNG-a, pre svega iz Katara, prošla je tim pravcem prošle godine.

Prolaz je dug oko 161 kilometar, a na najužem delu širok je svega 34 kilometra. Plovni koridori u svakom smeru imaju širinu od svega tri kilometra. Plitko more čini brodove osetljivim na mine, a blizina obale, posebno iranske, izlaže ih mogućim napadima projektilima sa kopna ili presretanju patrolnim brodovima i helikopterima.

 

Može li Iran zaista da blokira prolaz

Prema Konvenciji UN o pravu mora, država ima suverenitet do 12 nautičkih milja od obale, što je manje od najuže tačke moreuza. Strane brodove mora da pusti na takozvani neškodljivi prolaz i ne sme da ometa tranzit kroz međunarodne moreuze. Iran je potpisao konvenciju 1982. godine, ali je parlament nikada nije ratifikovao.

Iranske vlasti su i ranije, u periodima napetosti, poručivale da mogu da uvedu pomorsku blokadu. Nikada nisu u potpunosti zatvorile prolaz, jer bi takav potez gotovo sigurno izazvao snažan odgovor zapadnih mornarica, posebno američke.

Iran može da izazove ozbiljan poremećaj i bez isplovljavanja ratnih brodova. Zbog duge obale uz moreuz ima više opcija: od uznemiravanja tankera brzim patrolnim čamcima do napada projektilima i dronovima, koji bi komercijalnu plovidbu učinili preopasnom. Postoji i mogućnost postavljanja morskih mina, iako bi to predstavljalo rizik i za iranske brodove.

Savremeni brodovi osetljivi su i na ometanje GPS signala, što sve češće koriste i države i nedržavni akteri. Tokom sukoba Irana i Izraela prošlog juna, hiljade brodova imale su poteškoće sa navigacijom u i oko moreuza.

Kroz moreuz prolazi četvrtina svetske nafte i petina LNG-a | Bloomberg

Šta bi blokada značila za tržište nafte

Ako plovidba postane rizična, tankeri bi mogli da prolaze u konvojima pod zaštitom zapadnih mornarica. Saobraćaj bi se usporio, ali globalna ponuda nafte verovatno ne bi pretrpela dramatičan pad.

Potpuno zatvaranje prolaza na duže od nekoliko dana bio bi najgori scenario za energetska tržišta. Analitičarka kompanije Kpler , Muyu Xu, procenila je u junu da bi i jednodnevna blokada mogla da pogura cenu nafte na 120 do 150 dolara po barelu. Referentna nafta Brent ove je godine do 20. februara u proseku koštala 66 dolara po barelu.

Zatvaranje moreuza pogodilo bi i samu iransku privredu, jer bi Iran ostao bez mogućnosti izvoza sopstvene nafte. Takav potez mogao bi da zategne odnose sa Kinom, najvećim kupcem iranske sirove nafte i važnim partnerom koji je u Savetu bezbednosti UN često štitio Teheran od sankcija.

 

Ko najviše zavisi od ovog prolaza

Saudijska Arabija izvozi najviše nafte kroz Ormuski moreuz, ali deo isporuka može da preusmeri 1.200 kilometara dugim naftovodom do terminala na Crvenom moru. Taj sistem može da transportuje oko pet miliona barela dnevno.

Ujedinjeni Arapski Emirati takođe mogu delimično da zaobiđu moreuz zahvaljujući naftovodu koji povezuje njihova polja s lukom na Omanskom zalivu, kapaciteta oko 1,5 miliona barela dnevno.

Irak ima naftovod ka turskoj mediteranskoj obali, ali njime može da izvozi samo naftu sa severa zemlje. Gotovo sav izvoz iz Basre i dalje prolazi kroz Ormuski moreuz. Kuvajt, Katar i Bahrein nemaju alternativu.

I sam Iran zavisi od tog prolaza. Prema podacima o praćenju brodova koje je prikupio Bloomberg, 2025. je kroz moreuz izvezao više nafte nego u bilo kojoj godini od 2018.

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da se oslone na naftovode kako bi zaobišli taj prolaz | Bloomberg

Kako su reagovali SAD i saveznici

Tokom rata između Irana i Iraka od 1980. do 1988, napadi na naftna postrojenja prerasli su u napade na trgovačke brodove u Persijskom zalivu, u periodu koji je ostao poznat kao "Tankerski rat". Sjedinjene Američke Države su tada preko svoje mornarice pratile kuvajtske brodove koji su prevozili iračku naftu.

Godine 2019, Velika Britanija, Saudijska Arabija i Bahrein pridružili su se američkoj inicijativi za zaštitu pomorskih ruta na Bliskom istoku ključnih za transport nafte, nakon niza napada za koje su neke članice optužile Iran.

Od kraja 2023. fokus zaštite brodova pomerio se ka južnom delu Crvenog mora, zbog napada jemenskih Hutija, koje podržava Iran, na brodove u moreuzu Bab el-Mandeb.

U najnovijem talasu napetosti između Vašingtona i Teherana, brodovi su povećali brzinu prolaska kroz ovaj moreuz, kako bi smanjili vreme izloženosti riziku. SAD su savetovale brodovima pod američkom zastavom da plove što dalje od iranskih teritorijalnih voda. Početkom februara američki borbeni avion F-35C oborio je iranski dron koji se, prema navodima američke Centralne komande, agresivno približio nosaču aviona USS Abraham Lincoln.