Sjedinjene Američke Države započele su "masovnu" vojnu operaciju protiv Irana, sa ciljem da spreče Teheran da dođe do nuklearnog oružja, izjavio je u subotu predsednik Donald Trump, ubrzo nakon što je Izrael izveo "preventivne" vazdušne udare na mete u Islamskoj Republici. Koordinisani napadi dve savezničke zemlje naglo su podigli tenzije u regionu koji je ključan za globalno snabdevanje energentima i otvorili pitanje da li je Bliski istok na ivici šireg sukoba i šta će, posledično, biti s naftom. Bitcoin je na ove napade već odgovorio oštrim padom.
Prema izveštavanju više agencija i medija, pogođeno je nekoliko iranskih provincija, dok su lokalni mediji objavili da se priprema "razarajući odgovor" na izraelski napad. Izraelska vojska saopštila je da su iz Irana lansirani projektili i da su aktivirani sistemi protivvazdušne odbrane.
Iako još uvek nije jasno koliko bi snažan mogao biti odgovor Irana, ton poruka koje dolaze iz Teherana i Vašingtona sugeriše da postoji realan rizik od daljeg širenja sukoba. Oštra retorika, uz aktiviranje odbrambenih sistema, ukazuje na činjenicu da nijedna strana ne želi da pokaže slabost.
Za Teheran, jedna od opcija za odgovor mogla bi da bude pokušaj blokade ili zatvaranja Ormuskog moreuza. Ovaj uski plovni put na ulazu u Persijski zaliv obuhvata oko četvrtinu svetske pomorske trgovine naftom. Ukoliko bi Iran onemogućio prolaz velikim tankerima koji prevoze naftu i gas sa Bliskog istoka ka Kini, Evropi, SAD i drugim velikim potrošačima energije, poremećaj bi izazvao nagli skok cena nafte i potencijalno destabilizovao globalnu ekonomiju.
Cena nafte je već u februaru dostigla najviši nivo u poslednjih šest meseci, usled rastućih spekulacija da bi Trump mogao da naredi vojne udare.
Američki ugao ove bliskoistočne krize posebno je značajan. Donald Trump je poslednjih nedelja nagoveštavao agresivniji pristup, uz pomeranje fokusa sa isključivo nuklearnih postrojenja na širi bezbednosni okvir. Izjava o "masovnoj operaciji", stoga, signalizira spremnost Vašingtona na otvoreniju konfrontaciju, daleko više nego što je bio slučaj u prethodnom periodu.
Najnovija eskalacija dolazi samo dva dana nakon što su delegacije Irana i SAD održale treću rundu pregovora u Švajcarskoj o iranskim nuklearnim aktivnostima. Dok su iranski zvaničnici javno izražavali optimizam, Trump je u petak poručio da nije zadovoljan tokom razgovora. Očigledno je da je procena Bele kuće bila da diplomatija ne daje rezultate željenom brzinom.
Cena nafte u Londonu dostigla je u petak sedmomesečni maksimum od 73 dolara po barelu, jer su strahovanja od mogućeg napada praktično anulirala signale o globalnoj prezasićenosti ponude. OPEC+ se sprema da u nedelju razmatra mogućnost većeg povećanja proizvodnje, prema navodima jednog delegata. Grupa predvođena Saudijskom Arabijom i Rusijom ranije je planirala da od aprila nastavi sa umerenim povećanjem proizvodnje nakon tromesečnog zamrzavanja isporuka. U četvrtom kvartalu prošle godine dodavani su mesečni inkrementi od 137.000 barela dnevno.
Poslednjih dana Rijad i pojedini drugi proizvođači, uključujući i Iran, ubrzali su izvoz nafte. Saudijska Arabija, faktički lider OPEC-a, već prošle godine je privremeno povećala isporuke tokom američkog bombardovanja iranskih nuklearnih objekata, nastojeći da stabilizuje tržište. Sličan scenario sada ponovo dolazi u fokus, jer bi svaka ozbiljnija eskalacija mogla ugroziti snabdevanje i izazvati nagli rast cena.
Za Vašington, dakle, operacija protiv Irana predstavlja kombinaciju bezbednosnog i energetskog izazova. Trumpova administracija nadalje mora da balansira između demonstracije vojne snage i kontrolisanja posledica po globalno tržište nafte, inflaciju i unutrašnju ekonomiju. Naredni potezi Teherana, kao i odluke OPEC+, daće jasniji uvid u to da li se sprema otvoren međudržavni rat između Izraela i Irana, odnosno SAD i Irana.
.webp){kind=icon}
