Srpske akcije prošle su bolje od američkih. Zašto to ništa ne znači?

Prošlo je više od godine kako je inflacija na finansijska tržišta ušla na velika vrata, i isto toliko otkako su investitori počeli da se grčevito bore da sačuvaju vrednost svog novca od ovog miša u trezoru koji svakog dana odgrize po deo njihovog blaga. Prema proračunima naših sagovornika, oni koji su novac uložili u akcije na Beogradskoj berzi prošli su bolje od ulagača sa Wall Streetu. Prema njihovim objašnjenima, ovo ne znači ama baš ništa.

Za metodologiju imamo da zahvalimo profesoru na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milošu Božoviću, koga smo upitali koji ulagači su u godini obeleženoj krizom prošli najbolje, ili, pre, ko je prošao najmanje loše. On je investicije uporedio preko paramatara kumulativnog prinosa, prosečne vrednosti, volatilnosti i takozvanog Sharpeovog količnika koji pokazuje prosečnu premiju za rizik po jedinici volatilnosti.

Ulaganje u akcije na Beogradskoj berzi, konkretno u indeks najlikvidnijih akcija Belex15, u periodu od aprila 2022. do početka marta ove godine donelo je prinos od preko sedam odsto, dok je ulagač na razvijenim tržištima (Bloombergov indeks sa 23 razvijena tržišta) izgubio bezmalo 8,5 odsto uloženih sredstava. Kako navodi profesor, ove podatke ne treba uzimati bez rezerve. 

Na osnovu rezultata "možemo videti da je u periodu posmatranja tržište akcija u Srbiji bilo u porastu, te da su najlikvidnije akcije nosile pozitivnu premiju za rizik, za razliku od većine svetskih tržišta. Ovo je s jedne strane nastavak trenda rasta domaćih akcija nekoliko godina unazad, ali s druge može ukazivati i na slabiju vezu premije za rizik na lokalnom tržištu sa makroekonomskim fundamentima u odnosu na razvijenija finansijska tržišta", ogradio se Božović.

Sa ovim je saglasan i Vladan Pavlović, finansijski analitičar u kompaniji Ipopema Securities, koji navodi da je slika koju pokazuju podaci - iskrivljena.

"Domaći Belex15 imao je bolje perfromanse samo zato što što je NIS u tom period opipljivo povećao vrednost baš kao i Aerodrom Beograd - NIS ima ponder od 20 odsto u indeksu, a isto toliko i Aerodrom. Shodno tome, imaju veliki uticaj na njegovo kretanje - to je cela poenta", rekao je Pavlović za našu redakciju.

Pavlović dodaje da vrednost akcija NIS-a još od novembra 2022. (nakon objave rezultat za prva tri kvartala 2022) raste neprekidno jer su akcionari naslutili veliku dividendu, što je samo pojačano nakon objave celogodišnjih rezultata.
Slučaj aerodroma je još interesantniji.

"Paralelno Aerodrom skače očigledno zbog pogrešne percepcije", tvrdi Pavlović i dodaje da navodni dolazak ruskih i ukrajinskih državljana i uvećanje obima avio-saobraćaja zbog preusmeravanje putnika iz Rusije neke investitore uverava da će i poslovanje kompanije biti bolje, a cena akcija veća.

"Međutim, entitet listiran na berzi nema nikakve veze sa stvarnim operacijama aerodorma - to je samo državna firma koja prima koncesionu nakandu, a prave operacije se nalaze u Beogradski Aerodrom DOO, koji uopšte nije na berzi nakon koncesije", pojašnjava analitičar.

Kao objašnjenje Pavlović dodaje i slabu likvidnost koja nekim kompanijama sada ide naruku, jer mogu lako da brane cenu kroz otkup sopstvenih akcija.

"Što se tiče premije na rizik, ona mora kod nas biti mnogo veća nego na razvijenim tržištima", zaključio je analitičar.

Kripto-tržišta i dalje u padu

Dok se o učinku akcija na domaćem i na stranim tržištima može debatovati, i letimičan pogled na kriptovalute pokazuje da se ulagači koji su se pre oko 12 meseci odlučili za ovaj vid ulaganja nisu preterano radovali.

Podaci o dolarskim prinosima indeksa CMC Crypto 200 (koji predstavlja obimom ponderisani indeks najvećih kriptovaluta gledano na osnovu njihove tržišne kapitalizacije) pokazuje da je prinos iznosio negativnih 50 odsto, dok je Sharpeov količnik bio na negativnih 0,16.

Kako je ranije za našu redakciju rekao Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securitiesa, kriptovalute i digitalna imovina su rizične iz više razloga.

"Osim visoke volatinosti, kod ove vrste ulaganja je najproblematičnija činjenica da je izuzetno teško izvršiti procenu vrednosti jer kriptovalute nemaju novčani tok, niti donose nekakav prinos u vidu kamate ili dividende", rekao je Gujaničić krajem februara.

Nekretnine isplative, ali fale podaci

Nekretnine su u Srbiji među omiljenijim oblicima imovine, naročito kada u vremenima koja ulagači percipiraju kao krizna. Prema računici profesora Božovića, nekretnine su matematički posmatrano bile isplativo ulaganje.

"Iskazano u dolarima (zbog poređenja sa ostalim kategorijama ulaganja), prinosi su iznosili oko 10,8 odsto na nivou čitave zemlje, odnosno 12,3 odsto na nivou Beograda. Stoga su ova ulaganja - bar a posteriori - nosila veće stope prinosa u poređenju sa akcijama na svim tržištima", rekao je profesor, ogradivši se upozorenjem da podaci potrebni za obračunavanje preuzetog rizika i Sharpeovog količnika nisu još uvek dostupni.

Jedan od problema sa nekretninama je i mala likvidnost tržišta, naročito za veće ili skuplje nekretnine. "Ako želite da prodate nekretninu, a ne želite da spuštate cenu, morate da budete spremni da ćete na kupca čekati i nekoliko meseci", rekao je za Bloomberg Adriju ranije Rade Rakočević, vlasnik investicione kompanije Senzal Capital.

Takođe morate da imate u vidu i da vam nekretnina neće donositi prihod u vreme kada je ne izdajete, a u obzir morate da uzmete i mogućnost pojave stanara koji ne izmiruju obaveze na vreme ili uopšte.

Rakočević je dodao da postoji i rizik da kupite nekretninu čiji je pravni status upitan (iako je taj rizik manji nego pre desetak godina). "Kod nas se pipa hleb u prodavnici, a onda bez problema kupuje neuknjižena nekretnina", dodao je Rakočević.

Duge pozicije su lek

Kako smo pojasnili da rast vrednosti akcija u Srbiji nije nužno posledica uspešnijeg poslovanja kompanija ili učinka cele privrede, tako moramo da priznamo da je pad vrednosti akcija na razvijenim tržištima takođe fenomen koji se ponavlja i koji se ne treba doživljavati kao katastrofa.

"Ovo je česta pojava u periodima usporenog ili negativnog privrednog rasta, pošto tada kompanije po pravilu ostvaruju veće gubitke i vrednosti njihovih akcija opadaju. Ovakva cikličnost se onda odražava na svaki diverzifikovani portfolio akcija, koji je primarno izložen sistemskom riziku", rekao je Božović.

Ujedno, takav period otvara više mogućnosti za relativno povoljnija ulaganja za investitore koji su skloniji preuzimanju većeg rizika i imaju očekivanje da će se tržište povratiti nakon poboljšanja globalnih makroekonomskih prilika, pojasnio je.

"Gledano na duži rok, akcije naravno nose veći prinos u odnosu na trezorske zapise. Godišnja premija za rizik tokom perioda 1991 - 2022. na razvijenim tržištima iznosila je oko sedam procentnih poena, uz Sharpeov količnik od 0,4", zaključio je.