Šta startapi rade u Beču i kako su privukli milionske investicije

Pokretanje startapa i pretvaranje ideje u biznis nije lak posao. Još je teže pronaći investitore koji će uložiti u vaš startap i koje ćete impresionirati među stotinama drugih. A ako dolazite iz  Srbije, Bosne i Hercegovine ili neke druge zemlje Zapadnog Balkana, gotovo je nemoguće privući višemilionsku investiciju. Stoga ne čudi što se u bazi podataka Crunchbase platforme nalazi samo jedan startap iz BiH koji je privukao investiciju iznad milion evra.

Osnivači startapa iz Srbije, BiH, ali i iz celog sveta, mogu pronaći priliku da razviju svoju ideju i pronađu investitore u Beču. Naime, austrijska prestonica već godinama je jedan od najznačajnijih startap centara u Evropi. Pored toga, Bečka poslovna agencija ima i poseban program Vienna Startup Package, koji na osnovu konkursa omogućava odabranim međunarodnim startapovima intenzivan četvoronedeljni program u kom imaju priliku da upoznaju austrijsko tržište, identifikuju nove poslovne mogućnosti i povežu ih sa relevantnim učesnicima u Beču.

Otvorena vrata

Tokom ViennaUp'23 događaja imali smo priliku da razgovaramo sa osnivačima startapova koji su do sada privukli milionske investicije, a kažu da im je polazak iz Beča otvorio mnoga vrata na međunarodnoj startap sceni. Takođe su podelili savete za sve one osnivače startapova koji se bore da prikupe sredstva.

Jedan od njih je Sergiu Ardelean, suosnivač startapa Artivive, koji je kreirao AR alat koji omogućava umetnicima da stvaraju nove dimenzije umetnosti povezujući klasičnu sa digitalnom umetnošću. Trenutno imaju zajednicu od više od 255.000 kreativaca širom sveta koji stvaraju umetnička dela sa Artiviveom u 190 zemalja. Takođe sarađuju sa muzejima, galerijama, festivalima.

Artivive/Licencirane fotografije

Njegovo putovanje počelo je 2017. Naime, Ardelean je ranije bio vlasnik agencije koja je radila kampanje proširene realnosti za velike brendove poput Volkswagena i Porschea. Tako je imao priliku da isproba najsavremeniju tehnologiju.

"Nakon što sam se neko vreme bavio kreativnim radom, samo sam se zapitao: šta bi se desilo ako biste izgradili platformu za strimovanje sve te tehnologije, što kreativcima čini neverovatno lakim da kreiraju svoja umetnička dela i koriste tehnologiju za kreiranje novih putovanja", kaže Ardelean za Bloomberg Adriju.

Najteže im je u početku bilo da objasne ljudima šta zapravo rade.

"U svim institucijama, muzejima i galerijama ljudi nisu razumeli ili nisu mogli da zamisle kako se digitalna umetnost može videti u galeriji. Ali danas je situacija potpuno drugačija zahvaljujući razvoju tehnologije", dodaje on.

Nakon toga došao je još teži deo - pronalaženje investitora. Finansijsku pomoć je prvo pružila Bečka poslovna agencija, zahvaljujući kojoj su uspeli da naprave prototip i apliciraju za akcelerator na Univerzitetu Berkli. Odlazak u SAD otvorio im je vrata prema brojnim investitorima, te su za proteklih šest godina uspeli da privuku investiciju od 1,7 miliona evra od investitora iz SAD, Austrije, Japana, Kine, Južne Koreje.

Pronalazak investitora

Važno je istaći da je Ardelean rođen i odrastao u Rumuniji, a da je u Beč došao na studije. Govoreći o startap sceni u Rumuniji, on ističe da je tamo startapima mnogo teže zbog samog imidža Rumunije kao istočnoevropske zemlje. On naglašava da startapovi iz takvih zemalja svoju šansu u privlačenju zapadnih investicija treba da traže u timovima, jer "kada je reč o startapovima, osim brojki, dosta investicija je usmereno i ka timu, jer nikad se ne zna kada su ljudi u pitanju".

Njegov savet startapovima koji treba da privuku investicije je da svoju ideju povežu sa sobom i ne očekuju da ljudi odmah sve shvate.

"Postoji toliko različitih ideja i startapa koji se predstavljaju istim investitorima. Zato pokušajte da to učinite vrlo povezano i recite kako ste došli do toga. Razgovarajte o potencijalu, jer niko ne ulaže u sadašnji startap, već u ono što će biti za pet ili deset godina. Dakle, prodajte viziju'', naglašava Ardelean.

Kevin Pajestka je svojim diplomskim radom kreirao seriju rešenja uređaja namenjenih slepim i slabovidim osobama. Prvo su on i njegov prijatelj kreirali cipele koje detektuju prepreke pomoću ultrazvučnih senzora na prednjem delu. Nakon toga su razvili uređaj koji ima iste elektronske delove kao i cipele, a koji se može pričvrstiti bilo gde na štap ili na ranac. U zavisnosti od podešavanja, sistem nudi inteligentno otkrivanje prepreka između 0,3 i četiri metra u gornjem delu tela. Detektujući prepreke, sistem upozorenja daje unapred odabranu povratnu informaciju - taktilnu (vibraciju) i/ili akustičnu. Takođe, njihova tehnologija može da se koristi u nekim industrijama, pa su i kompanije u njihovom fokusu.

"Tokom razvoja kompanije fokusirali smo se i na vizuelne senzore poput kamera i slično, jer smo znali da ultrazvučni senzori imaju neka ograničenja, kao što je nemogućnost da detektuju stepenice ili da se fokusiraju na određene stvari. Danas smo specijalisti za zvučnu i vizuelnu detekciju okruženja ljudi i mašina. Naša rešenja funkcionišu, na primer, na iPhoneu i mnogim drugim mobilnim uređajima, ne samo pametnim telefonima", objašnjava Pajestka za Bloomberg Adriju.

Dugotrajan proces

Ističe da su na tržištu prisutni sa ultrazvučnim senzorom. Međutim, jedan od problema je što potencijalni kupci u Nemačkoj i Austriji očekuju da zdravstveno osiguranje pokrije troškove nabavke i čekaju da se to reši. Iz tog razloga, oni više sarađuju sa kompanijama u kojima se njihova tehnologija može koristiti.

U poslednjih sedam godina privukli su investicije od oko milion evra. Pajestka kaže da je osnovni savet koji bi dao startapovima da pre svega budu realni.

"Možda imate neke snove, ali ne možete svoje snove da predstavite u procentima. Morate da postavite realne ciljeve. Mi smo se bavili razvojem hardvera od samog početka. Znamo koliko je težak taj posao, razvoj hardvera i softvera", kaže on i dalje objašnjava:

"U početku smo računali da će nam trebati još dve godine da razvijemo kompaniju, ali je na kraju trebalo oko pet godina da završimo hardver i softver i izađemo na tržište, uključujući CE sertifikat za evropsko tržište. Tako da moj savet je da pogledate kako plan funkcioniše od početka do kraja i onda možete napraviti mnogo bolji plan."

Iako je osnivanje startapa bilo gde puno izazova, Pajestka kaže da je mnogo lakše onima koji počinju u Austriji ili Nemačkoj.

"Mislim da imamo više mogućnosti. Na primer, na fakultetima nas podstiču da budemo inovativni i kreativni. Mnogo je mogućnosti za poslovnu praksu u Austriji i Nemačkoj, što nam pomaže da razvijamo sopstveni biznis", kaže Pajestka.

Jedan od učesnika Vienna Startup Package je Marcelo Rubinger iz Brazila. Rubinger je kreirao Key-X, multifunkcionalnu pametnu tastaturu koja omogućava ljudima sa bilo kojim motoričkim oštećenjem da koriste bilo koji računar, pametni telefon ili tablet sa samo 11 tastera osetljivih na dodir koji se mogu aktivirati čak i treptajem oka. Kako kaže, već sedam godina radi na razvoju proizvoda i do sada nisu imali ulaganja. Međutim, u Beču je imao priliku da upozna potencijalne investitore.

Key-X pametna tastatura/Bloomberg Adria

"Pozvani smo na mesec dana u Beč. Mnogo veza, mnogo mogućnosti je tu i videli smo da je ovo zemlja koja je otvorena za saradnju. Stoga ozbiljno razmišljamo da postanemo startap iz Beča. Sledi nam dosta kucanja na vrata", kaže Rubinger za Bloomberg Adriju.

Govoreći o tome kako privući investicije, Nina Wöss, suosnivač fonda iz Beča koji ulaže u startape, kaže da startapovi moraju da imaju tržište koje je zaista ogromno i globalno i proizvod koji ispunjava uslove za uspeh na tržištu, kao i dobar tim.

"Oni moraju da budu jedinstveni u načinu na koji rešavaju problem na određenom tržištu, a ne da je to kopija poslovnog modela koji je funkcionisao u SAD ili Indiji, i mora da postoji realna šansa da bude pobednik u toj kategoriji", rekla je Wöss za Bloomberg Adriju.

Kao primer navodi poslednji startap u koji su uložili. To je startap koji je razvio proces za pravljenje veganskog sira, što je neverovatno jer bi zaista moglo da promeni način na koji konzumiramo sir.

"A zašto su oni tako posebni sa naše tačke gledišta? Zato što je dizajniranje ovog procesa stvar koja se zasniva na istraživanju. Radili su na ovome godinama, izlaze sa univerziteta, izgradili su tim istraživača i veoma su blizu da ovo prodaju velikim mlekarskim kompanijama. Kombinuju sva tri kriterijuma: imaju tržište, odličan tim i jedinstven proizvod", ističe Wöss.