Penzije rastu, ali da li Srbija ide ka penzijskoj krizi?

Prosečna penzija u Srbiji uskoro bi mogla dostići vrednost minimalne potrošačke korpe, ali da li je to razlog za slavlje ili znak za uzbunu? Dok država najavljuje novo povećanje primanja najstarijih (za koje pritom nije baš jasno da li je reč o redovnom ili vanrednom povećanju), stručnjaci upozoravaju da penzioni sistem klizi ka ivici održivosti, opterećen starenjem populacije, slabim tržištem rada i nedostatkom strategije.

 

 

Penzionere u Srbiji do kraja godine očekuje povećanje primanja "za osam do devet odsto", najavio je predsednik Aleksandar Vučić, čime bi prosečna penzija porasla sa oko 50.700 do 55.200 dinara. Iako zvanične potvrde ovog povećanja penzija još nema, udruženja penzionera najavljuju razgovore sa Vladom Srbije i zahtevaju još ambicioznije povećanje u iznosu "od 15 do 18 odsto" u 2026. godini, tvrdeći da "penzije ne prate troškove života".

Zasad nije precizirano da li se radi o vanrednom ili redovnom, godišnjem povećanju penzija, koje se objavljuje u decembru. Dok se mnogi raduju povećanju, poznavaoci prilika skreću pažnju na dugoročne izazove - broj penzionera nesrazmerno je veći od broja zaposlenih, koji finansiraju penzioni sistem. 

Međugodišnja inflacija u junu vratila se na januarski rekord, posle perioda pada, a iznosila je 4,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Najvišu stopu inflacije u poslednjih dvanaest meseci pogurale su cene hrane, koja je poskupela 6,7 odsto, a pre svega voće, koje je poskupelo 31,6 odsto.

 

 

Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva unutrašnje trgovine i usluga, koji se odnose na april, prosečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Srbiji koštala je 109.272 dinara, a minimalna 55.746 dinara. Prosečan iznos penzije za jun 2025. u Srbiji iznosio je 50.675 dinara, pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), pa bi najavljenim uvećanjem prosečna penzija dostigla vrednost minimalne potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu. "Smatram da povećanje od osam ili devet odsto do kraja godine nije ni nerealno, ni neodrživo", kaže za Bloomberg Adriju ekonomista Ljubodrag Savić. Kako dodaje, "najveći problem penzionera, naročito onih sa nižim primanjima, predstavlja to što najveći deo primanja troše na hranu, čija cena raste, kao i na plaćanje komunalnih usluga".

Po Zakonu o budžetu, penzionerima sleduje jedno povećanje godišnje, a obično je to u decembru, kaže Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku (CSP), za Bloomberg Adriju. "Međutim, tokom 2022. i 2023. imali smo primere da su penzije uvećavane po nekoliko puta tokom godine - rekla bih da su se penzije češće usklađivale ad hok nego planski", ističe Matković. Penzije u Srbiji su poslednji put uvećane u decembru prošle godine, i to za 10,9 odsto. Srbija je u 2022. i 2023. imala dva po dva povećanja penzija godišnje - redovno i vanredno. Prošle godine, penzioneri su dobili jedno, redovno povećanje.

Posle prve revizije nefinansijskog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Vlada Srbije se obavezala da će izbegavati ad hok povećanja penzija, odnosno da će se oslanjati isključivo na poštovanje fiskalnih pravila o usklađivanju rasta primanja. Cilj je da se "uravnoteže interesi penzionera i sadašnjih poreskih obveznika", naveo je MMF u izveštaju o reviziji u julu ove godine, a ovo pravilo trebalo bi da važi do isteka aranžmana krajem 2027. godine. 

Ministarstvo finansija tvrdi da Srbija od 2020. uvećava penzije u skladu sa takozvanom "švajcarskom formulom", kojom se visina primanja penzionera usklađuje u odnosu na inflaciju i rast zarada. Takav način obračunavanja je povoljniji po penzionere od pukog usklađivanja sa inflacijom, s obzirom na to da je rast zarada obično viši od rasta cena. Prema poslednjim dostupnim podacima RZS, koji se odnose na maj, prosečna neto zarada iznosila je 107.705 dinara.

 

 

Koliko je penzijski sistem Srbije održiv

Demografska slika Srbije ne ide naruku penzijskom sistemu, jer je petina stanovnika starija od 65 godina, a prosečna starost stanovnika je 43,7 godina, podaci su RZS. Među državama u svetu, Srbija je u vrhu po broju starijih.

"Odnos broja radnika i penzionera je nesrazmeran - imamo sve manje ljudi koji rade i uplaćuju doprinose, a sve više onih koji primaju penziju", kaže za Bloomberg Adriju Vladica Veličković, rukovodilac Odeljenja za globalno generisanje dokaza (engl. Global Evidence Generation Department) u Hartmann Groupu i istraživač-saradnik na Institutu za javno zdravlje, medicinsko odlučivanje i procenu zdravstvenih tehnologija (engl. Institute of Public Health, Medical, Decision Making and Health Technology Assessment) u austrijskom Tirolu.

Kako dodaje, problem "nije samo u brojkama, već penzioni sistem godinama funkcioniše bez jasne dugoročne strategije".  "Kako pokazuje analiza Svetske banke, umesto sistemskih rešenja, imali smo niz ad hok, 'fleksibilnih' reformi koje su samo privremeno gasile požare", kaže Veličković i dodaje da se "indeksiranje penzija menjalo kako je kome odgovaralo, a beneficije nisu usklađene sa realnom demografskom situacijom. "Sve to je stvorilo sistem koji je nestabilan i nepredvidiv i za penzionere i za državu", ističe. 

Kako podseća, analize Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (engl. Organisation for Economic Cooperation and Development) i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNDP) ukazuju da je "sistem, gde trenutni radnici finansiraju aktuelne penzionere, praktično neodrživ".

Kombinacija emigracije, starenja i urbanizacije fundamentalno menja ekonomsku realnost Srbije, pokazuje izveštaj UNDP-a za 2022. godinu. "Prvi i možda najvažniji problem je dramatično smanjenje radne snage", kaže Veličković.  "Zamislite situaciju gde imate sve manje ljudi koji rade, a sve više penzionera koje treba izdržavati. To stvara ogroman pritisak na naš penzioni sistem i javne finansije, a bez ozbiljnog restrukturiranja celog modela, sistem jednostavno neće biti održiv", ističe stručnjak.

Kako podseća, analize OECD-a pokazuju da smanjenje broja radnosposobnih stanovnika "usporava produktivnost", a u budućnosti bi u pitanje moglo da dovede finansiranje državnog penzionog sistema i javnog zdravstva. "Bez značajnog priliva migranata ili većeg učešća postojećeg stanovništva u radnoj snazi, BDP po glavi stanovnika će stagnirati", dodaje Veličković.

 

 

BDP Srbije po glavi stanovnika u 2024. iznosio je oko 12.500 evra, što je trećina od 39.500 evra, koliko iznosi prosek EU, pokazuju podaci Eurostata. Iako je indeks humanog razvoja Srbije visok, UN World Population Review klasifikuje Srbiju kao zemlju "višeg srednjeg prihoda". 

"U zajednicama sa pretežno starijim stanovništvom, lokalni sistemi zdravstva i socijalne zaštite već sada jedva funkcionišu. Kako stanovništvo dodatno stari, ovi sistemi će biti potpuno preopterećeni, što potvrđuju i analize OECD-a o starenju populacije u Evropi", kaže.

Veličković podseća da najveći broj ljudi u Srbiji živi u nekoliko velikih gradova. "Čitave regije ostaju prazne, a imamo delove zemlje gde se gase mesta koja su imaju struju od Drugog svetskog rata", kaže i dodaje da Elektroprivreda Srbije (EPS) "nema ekonomski interes da održava infrastrukturu tamo gde nema ljudi". Pored starenja stanovništva, problem je i odliv talenata. "Najsposobniji mladi ljudi odlaze ne samo iz Srbije već iz čitavog regiona, tražeći bolje prilike. Ovo je posebno bolno jer gubimo upravo one koji bi mogli da pokrenu inovacije i ekonomski rast", ističe stručnjak.

 

DepositPhotos

 

Šta je rešenje

Stručnjaci sa kojima je razgovarala Bloomberg Adria vide nekoliko potencijalnih rešenja koja bi mogla da poboljšaju održivost penzijskog sistema Srbije. "Nažalost, u Srbiji postoji ozbiljan nedostatak istraživanja i statističkih podataka - potrebno je dugoročno praćenje penzijskog sistema, kako bi se osigurala njegova održivost", ograđuje se Matković. 

Povećanje produktivnosti

Starosna granica za odlazak u starosnu penziju, za stanovnike koje imaju najmanje 15 godina radnog staža iznosi 65 godina života za muškarce, a 63 godine i 10 meseci za žene, navodi se na sajtu PIO fonda. U penziju takođe mogu da odu muškarci i žene koji imaju najmanje 45 godina radnog staža, bez obzira na godine. 

Matković smatra da ne treba pomerati starosnu granicu za penziju. "Smatram da je starosna granica na apsolutnom maksimumu, jer treba imati u vidu da je prosečan životni vek u Srbiji kraći nego u mnogim razvijenim zemljama", ističe. Prosečan životni vek u Srbiji je 75,2 godine, što je znatno niže od proseka Evropske unije, gde iznosi 81,6 godina, pokazuju podaci UN World Population Prospect za 2024. godinu. 

Stanovnike Srbije je potrebno motivisati da rade duže, smatra Veličković. "Ne govorim o prisilnom produženju radnog veka, već o stvaranju sistema koji nagrađuje one koji žele da nastave da rade, kao što su fleksibilne granice za penzionisanje." Veličković kaže da su jedno od mogućih rešenja takozvane parcijalne penzije, koje Austrija uvodi od 1. januara 2026. godine. Šema se sastoji u tome da radnik radi pola radnog vremena ili manje, dok istovremeno prima deo penzije. 

Povećanje broja zaposlenih

U prvom kvartalu 2025. godine, u Srbiji je bilo 2,8 miliona zaposlenih, a stopa zaposlenosti iznosila je 51,4 odsto, što je međugodišnji rast od pola procentnih poena, pokazuju pokazuje najnovija Anketa o radnoj snazi RZS. U istom periodu, bilo je nešto manje od 300.000 nezaposlenih, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 9,1 odsto. Od skoro tri miliona radno aktivnih stanovnika, nešto manje od polovine čine žene. 

"Potrebno je povećati broj zaposlenih, a naročito među starijim radnicima i ženama, smatra Veličković.  "Za starije radnike to znači programe prekvalifikacije, borbu protiv starosne diskriminacije na tržištu rada, a za žene uklanjanje barijera koje ih sprečavaju da u punoj meri učestvuju u radnoj snazi - od dostupnog čuvanja dece do jednake plate za isti rad", dodaje. 

Na ovom planu, dodaje Matković, veoma je važna i borba protiv sive ekonomije. "Nije važan samo broj zaposlenih, nego i ko plaća doprinose, pa je važno da se novac od povećanja produktivnosti zaista uliva u državni budžet", ističe ona.

Reforma penzionih fondova i diverzifikacija finansiranja

Manje od 10 odsto stanovnika Srbije ulaže u privatne penzijske fondove, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Kada se posmatraju samo zaposleni, svaki deveti štedi novac na taj način, a prosečna vrednost štednje iznosi tek nešto više od 300.000 dinara. 

 

 

Matković podseća da se u Srbiji prethodno odustalo od strukturne reforme penzionog fonda, koje je podrazumevala da deo finansiranja pređe na takozvani drugi stub - privatne penzione fondove. "To se postiže uvođenjem obaveznog privatnog penzionog osiguranja, ali od toga mnoge zemlje odustaju zbog visokih tranzicionih troškova", ističe ona. 

Veličković smatra da je potrebno ojačati dobrovoljnu penzijsku štednju. "To neće funkcionisati bez jasnih poreskih olakšica za one koji štede za penziju i ozbiljnog finansijskog obrazovanja građana, kako bi razumeli zašto je važno da štede za budućnosti", ističe stručnjak. 

Analitičari Bloomberg Adrije nedavno su izračunali koliko se isplati ulaganje u privatne penzione fondove u Srbiji.