U dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji ulaže nešto više od 225.000 građana, a kada se posmatraju samo zaposleni tek svaki deveti na ovaj način štedi novac, odnosno brine o privatnoj penziji.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), na kraju 2024. godine, građani su ukupno imali više od 312.000 ugovora o članstvu u jednom ili više fondova koji posluju u Srbiji. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova penzijskih fondova, kažu u NBS, na kraju prošle godine iznosio je 304.500 dinara.
U ove fondove u Srbiji mahom ulažu stariji građani i oni srednjih godina jer je najveći broj članova – 62 odsto, starosti od 40 do 60 godina, dok je prosečna starost članova na kraju 2024. bila oko 48 godina.
Opširnije
Štednja u banci ili privatna penzija - šta je isplativije?
Više od 300.000 ljudi u Srbiji ima zaključene ugovore sa penzijskim fondovima, dok je ukupno 975.300 dinarskih štednih partija
04.09.2024
Penzijski fondovi u 2023: visoka koncentracija i nizak realni rast imovine
U izveštaju centralne banke se navodi da je imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju četvrtog tromesečja 2023. iznosila 53,8 milijardi dinara.
03.04.2024
Istražujemo: Ko najduže mora da radi, a ko ima najveću penziju u regionu
Do penzije trenutno najbrže stižu građani Makedonije, a ekonomski najstabilniji život u penziji imaju najstariji građani u Sloveniji.
01.10.2024
Za penziju potrebna štednja od najmanje tri miliona dolara, tvrde investitori
Jedno od zanimljivijih finansijskih pitanja svakako je koliko je novca dovoljno za udoban život u penziji.
25.02.2023
Iako ovaj način štednje još nije toliko popularan, analitičari Bloomberg Adrije uradili su nekoliko primera ulaganja u penzione fondove i izračunali koliko novca se dobija na kraju. Uzeli smo kao primere mesečne uplate od 3.000 dinara, 5.000 i 7.000 dinara i to u periodu od 10, 15 i 18 godina ulaganja.
Prinos drastično porastao u 2023. i 2024.
Pretpostavili smo da je ulazna naknada kod penzijskih fondova 2,7 odsto, a važno je napomenuti da se prema članu 48. Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima prinos obračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova. Takođe, kod penzijskih fondova je prinos na godišnjem nivou, po odbitku ulaznih naknada, u proseku iznosio 3,9 odsto od 2014. do 2024.
Zanimljivo je i da je prosek prinosa svih fondova, odnosno prinos Fondexa za poslednjih godinu dana iznosio 9,8 odsto, dok je za poslednjih pet godina bio 3,5 odsto. Kako navode u NBS, od početka poslovanja fondova 2006. godine prinos Fondexa iznosio je 7,4 odsto. Najlošiji prinos Fondexa fondovi su zabeležili 2022. godine, kada je otišao u minus za 2,2 odsto, a najbolji 2015. kada je iznosio 16,6 odsto.
Prema računici analitičara Bloomberg Adrije, kod mesečnih uplata u penzioni fond od 3.000 dinara, započetih pre 10 godina, dolazi se do akumulirane sume od 445.531 dinara. Ukoliko su uplate počele pre 15 godina, iznos je 847.546 dinara, a pre 18 godina iznos je dostigao 1.176.704 dinara.
Uz nešto veća ulaganja, od 5.000 dinara mesečno, korisnik penzionog fonda za 10 godina imao bi akumuliranih 742.551 dinara, posle 15 godina 1.412.577 dinara, a posle 18 godina nešto manje od dva miliona dinara – 1.961.174 dinara.
U slučaju mesečnog ulaganja od po 7.000 dinara u penzioni fond, nakon 10 godina akumulirana sredstva prešla bi milion dinara – 1.039.572 dinara, za 15 godina dostigla bi 1.977.608 dinara, a nakon 18 godina 2.745.643 dinara.
S obzirom na to je nezahvalno praviti dugoročne prognoze jer su uslovi na tržištu, pogotovo prinosi, promenljivi, analitičari Bloomberg Adrije uradili su računicu ulaganja u prethodnih 10, 15 i 18 godina. Period od 18 godina je maksimalan jer je Fondex krenuo 2007. godine.
Treba imati u vidu da su ove računice nastale za određeni period od deset, 15 i 18 godina i da se odnos može razlikovati ukoliko se u obzir uzmu drugi periodi jer nivo prinosa u dobrovoljnim penzijskim fondovima varira u različitim vremenskim intervalima. Takođe, treba imati u vidu da za primanje ili povlačenje dobrovoljne penzije postoje jasni zakonski uslovi po kojima se sredstva ne mogu primati pre navršenih 58 godina života.
Takođe, Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima propisano je da povlačenje sredstava iz fonda mora početi najkasnije sa navršenih 70 godina.
Uplate od 4,9 milijardi dinara u 2024.
Inače, na našem tržištu trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva za upravljanje. Među njima su Generali, Raiffeisen future, DDOR-garant i Dunav.
U NBS su ranije rekli za Bloomberg Adriju da su ukupne neto uplate članova penzijskih fondova u 2024. iznosile 4,9 milijardi dinara, dok su isplate fondova iznosile 2,4 milijarde dinara.
Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji porasla je u 2024. godini za 14,8 odsto u odnosu na 2023. i iznosila je 61,7 milijardi dinara, prema podacima NBS. U isto vreme, prinos svih dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je ukupno 5,3 milijarde dinara.
Ukoliko se fondovi posmatraju prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, prema podacima NBS, tri najveća penzijska fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 81 odsto, dok najveći fond – Dunav, ima udeo od 42 odsto.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...