Procentualni rast neto imovine dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji na godišnjem nivou lane je dostigao dvocifrenu vrednost, pokazali su poslednji podaci Narodne banke Srbije (NBS), odakle su ukazali i na visoku koncentraciju na ovom tržištu.
U izveštaju centralne banke se tako navodi da je imovina na kraju četvrtog tromesečja 2023. iznosila 53,8 milijardi dinara, što predstavlja skok od 11,5 odsto u odnosu na kraj 2022. i rast od 2,7 odsto u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosek inflacije u 2023. iznosio je 12,1 odsto, što ukazuje na nizak realni rast imovine fondova. Od februara prošle godine maksimalni neoporezivi iznos penzijskog doprinosa bio je 7.529 dinara.
NBS precizira da na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja. "U 2023. godini ukupne neto uplate doprinosa iznosile su 4,3 milijarde dinara, (3,7 milijardi u 2022), dok je članovima isplaćeno ukupno 2,7 milijardi dinara (3,5 milijardi u 2022). Ukupan prinos (dobit) od ulaganja koji su ostvarili fondovi u toku 2023. iznosio je 3,9 milijardi dinara, što pokazuje da je i pored ekonomskih i geopolitičkih promena očuvana stabilnost i profitabilnost sektora dobrovoljnih penzijskih fondova."
Opširnije
Najveći penzioni fond na svetu izgubio je 4,5 milijardi dolara
Pad je zabeležen tokom kvartala koji je završen u septembru, i to najviše zbog lošeg učinka domaćih dužničkih hartija od vrednosti.
02.11.2023
Srpske penzije se najviše krckaju podno Alpa i Jahorine
Najveći deo penzija koji isplaćujemo penzionerima u inostranstvu ipak ostane u regionu, posebno u BiH i Hrvatskoj.
06.12.2023
Ovo su najbolji i najlošiji penzioni sistemi u 2023.
Holandija je povratila svoju titulu najboljeg penzionog sistema na svetu, prema godišnjem svetskom indeksu.
17.10.2023
Kolika će vam biti penzija? Sa prosečnom platom manje od 400 evra
Zbog komplikovane formule koja se koristi za izračunavanje penzija, mnogi građani Srbije ne znaju kolika ih penzija čeka.
31.08.2023
Isplati li se prevremena penzija? 63.000 penzionera u Srbiji kaže da
Pravo na prevremenu starosnu penziju u Srbiji stiče se kada osiguranik navrši najmanje 40 godina staža i najmanje 60 godina života.
25.09.2023
Na tržištu ovih fondova su na kraju posmatranog perioda i dalje poslovala četiri društva za upravljanje - Generali, Raiffeisen Future, DDOR Garant i Dunav - koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, potom pet banaka posrednika, jedno društvo za osiguranje posrednik i dve kastodi banke.
"U 2022. godini samo jedna kastodi banka (OTP banka Srbija a. d. Novi Sad) obavljala je kastodi usluge za svih sedam dobrovoljnih penzijskih fondova", podsećaju iz NBS.
Oni ukazuju na visoku koncentraciju na tržištu, pri čemu je fond Dunava kao najveći imao udeo od 41,6 odsto. Istovremeno, četiri najveća fonda zajedno su ostvarila tržišno učešće od 91,2 odsto. Centralna banka u izveštaju nije imenovala te fondove.
Struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije promenjena, pa je najviše sredstava - preko 70 odsto - uloženo u državne obveznice. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka činili su oko 18 odsto, a ulaganje u akcije više od 10 odsto.
Prinos FONDex-a, indeksa koji predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova, za 2023. iznosi 8,1 odsto.
Naknade za usluge društva za upravljanje sastoje se od naknada prilikom uplate penzijskog doprinosa i naknada za upravljanje fondom. Ukupan iznos prvih u 2023. iznosio je 94,5 miliona dinara (u 2022. bio je 85,1 milion), dok je ukupan iznos naknada za upravljanje iznosio 633,4 miliona dinara (u 2022. bio je 599 miliona).
Ukupne isplate korisnicima lane su iznosile 2,7 milijardi dinara.
Na kraju godine, u fazi akumulacije nalazilo se 220.714 korisnika (za 2,4 odsto korisnika više nego na kraju 2022), koji imaju 304.821 sklopljen ugovor o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima (za 3,5 odsto više godinu pre).
Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su dosad najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je približno 272.000 dinara. Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju četvrtog tromesečja bila je oko 48 godina, dodaje se u zvaničnom izveštaju.