Štednja u banci ili privatna penzija - šta je isplativije?

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje od 2006. godine, a za ulaganje u njih do sada se opredelilo više od 222.000 ljudi koji imaju preko 300.000 zaključenih ugovora. Iako broj članova fondova u našoj zemlji raste iz godine u godinu, tek svaki deveti zaposleni na ovaj način štedi za stare dane.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova fondova iznosi 278.800 dinara, dok članovi penzijskih fondova u proseku imaju oko 48 godina. "Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje fondovi ostvaruju, visine naknada i dužine perioda akumulacije sredstava", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

S druge strane, mnogo veći broj ljudi u Srbiji štedi u bankama. Tako ukupan broj dinarskih štednih partija iznosi 975.300, što je više nego trostruko veći broj u odnosu na 300.000 zaključenih ugovora o ulaganju u penzijske fondove. U centralnoj banci ističu da dinarska i devizna štednja iz godine u godinu beleže dinamičan rast, a trenutno se nalaze na najvišim nivoima. "Ukupna dinarska štednja iznosi rekordnih 162,8 milijardi dinara. U 2023. godini zabeležen je najveći godišnji rast dinarske štednje od 2001, otkad se prate podaci, i to za 41,6 milijardi dinara ili 43,2 odsto."

S obzirom na to da ukupan broj dinarskih štednih partija iznosi 975.300 (podatak od 31. maja 2024), prosečan iznos dinarske štednje po partiji je 162.000 dinara. "Najviše po broju ima malih partija, do 10.000 dinara po viđenju, koje čine 84,4 odsto ukupnog broja partija i 0,3 odsto iznosa ukupne dinarske štednje."

 

 

Devizna štednja u bankama u Srbiji, prema podacima NBS od 10. jula ove godine, iznosi 15 milijardi evra. Povećana je za 607 miliona evra, odnosno za 4,2 odsto od početka ove godine. "Prosečan iznos devizne štednje po partiji 31. maja 2024. godine nalazio se na nivou od 3.158 evra."

Primer desetogodišnjeg ulaganja 

Bloomberg Adria je istraživala da li se više isplati štedeti u banci ili novac uložiti u penzijski fond. S obzirom na to je nezahvalno praviti dugoročne prognoze jer su uslovi na tržištu, pogotovo kamatne stope i prinosi, promenljivi, analitičari Bloomberg Adrije uradili su uporednu računicu ulaganja u prethodnih 10 godina.

Uzeli smo kao primer isti mesečni iznos novca koji se odvaja za oročenu štednju u periodu od 10 godina ili se polagao u penzijski fond – 5.000 dinara. Pretpostavili smo da je ulazna naknada kod penzijskih fondova 2,7 odsto, dok kod polaganja depozita nema dodatnih troškova. Inače, važno je napomenuti da se prema članu 48. Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima prinos obračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.

Uslovi ulaganja u penzijske fondove razlikuju se, očekivano, od onih kod štednje u bankama. Tako je kod penzijskih fondova prinos na godišnjem nivou, po odbitku ulaznih naknada, u proseku iznosio 3,9 odsto od 2014. do 2024. godine, a kod dinarske štednje u bankama 2,7 odsto.

 

 

Dakle, ulaganjem po 5.000 dinara mesečno u penzijski fond u Srbiji, što je 60.000 dinara godišnje, prema računici analitičara Bloomberg Adrije, dolazi se do akumulirane sume od 732.541 dinar. Po tome ispada da je na ukupno uloženih 600.000 dinara u periodu od 120 meseci dobit oko 132.541 dinar.

 

 

Kod polaganja iste količine novca u banku u periodu od 10 godina ipak se dobija manje novca. Prema prosečnoj kamatnoj stopi za štednju u dinarima, koja iznosi oko 2,7 odsto, nakon 10 godina dobija se ukupno 688.681 dinar, odnosno dobit od oko 88.681 dinar.

 

 

Tako da, ako bismo na ovaj način uporedili ulaganje novca u penzione fondove u domaćoj valuti s jedne strane, i štednje u dinarima u banci, više se isplate privatni fondovi jer se po ovoj (okvirnoj) računici, na kraju dobija više novca. U privatnom penzijskom fondu to je posle 120 meseci dobit od oko 132.541 dinar, a u banci oko 88.681 dinar.

Treba imati u vidu da je ova računica nastala za određeni period od deset godina, od 2014. do 2024. i da se odnos može razlikovati ukoliko se u obzir uzmu drugi periodi jer nivo kamatnih stopa na štednju i prinosa u dobrovoljnim penzijskim fondovima variraju u različitim vremenskim intervalima. Takođe, treba imati u vidu da je novac koji se čuva na štednji raspoloživiji vid ulaganja jer je dostupan posle perioda oročenja, dok za primanje ili povlačenje dobrovoljne penzije postoje jasni zakonski uslovi po kojima se sredstva ne mogu primati pre navršenih 58 godina života.

U fondove najviše ulažu srednje i starije generacije

Inače, na našem tržištu trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva za upravljanje. Među njima su Generali, Raiffeisen future, DDOR-garant i Dunav.

"Broj članova fondova raste iz godine u godinu, ali imajući u vidu da je tek svaki deveti zaposleni član nekog fonda, očigledno je da postoji veliki potencijal za dalji rast ovog sektora kroz edukaciju stanovništva i promociju ove vrste štednje kao značajnog dela socijalne sigurnosti i održivosti penzija u budućnosti", istakli su u NBS.

Najveći broj članova penzijskih fondova, čak 62 odsto, starosti je od 40 do 60 godina. "Procenat članova koji su stariji od 53 godine iznosi 31,6 odsto, dok procenat članova starijih od 58 godina iznosi 18,7 odsto. Najmlađi članovi fondova su bebe uzrasta do godinu dana."

Inače, Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima je propisano da povlačenje sredstava iz fonda mora početi najkasnije sa navršenih 70 godina.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar