Gde penzijski fondovi i banke ulažu vaš novac – možete li više da zaradite

Ulaganja dobrovoljnih penzijskih fondova i banaka u Srbiji prate stroga pravila, a nadzire ih Narodna banka Srbije (NBS), sa ciljem da se očuvaju stabilnost finansijskog sistema i zaštita interesa građana.

 "Pravila i ograničenja u vezi s ulaganjem imovine dobrovoljnih penzijskih fondova jasno su definisana Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Fondovi su obavezni da najveći deo imovine ulažu u manje rizične instrumente, pre svega državne obveznice", ističu u NBS.

"Stav regulatora je nužan za sigurnost sistema i konzervativna politika NBS-a je dobra za starije ulagače koji su blizu penzije. Međutim, kada je reč o dugoročnim prinosima i diverzifikaciji, trenutni okvir više koristi državi, kroz održavanje potražnje za njenim zaduženjem, nego penzijskim fondovima", kaže Matej Vujanić, analitičar Bloomberg Adrije.

Shodno pravilima, Dunav dobrovoljni penzijski fond drži oko 60 odsto portfelja u državnim obveznicama, dok je 25 odsto u akcijama. "Dominantno investiramo u domaće instrumente, jer je zakonski limit za strane hartije od vrednosti 10 odsto", kažu u Dunav fondu za Bloomberg Adriju.

Sličnu strukturu ima i Raiffeisen Future DPF, gde je čak 80 odsto imovine uloženo u državne obveznice, dok je ostatak raspoređen na američke akcije (oko 10 odsto) i depozite. Kod Raiffeisen Euro Future fonda najveći deo imovine odlazi na evrodenominovane državne obveznice (do 90 odsto), a ostatak na depozite (Raiffeisen Future a.d. Beograd upravlja s ova dva fonda). Isto je i sa Generali Dobrovoljnim penzijskim fondom.

Bloomberg

 

"U skladu sa zakonskim ograničenjima i stepenom razvoja tržišta, Generali, kao ostali naši fondovi, pretežno ulaže u državne obveznice, mada su u manjoj meri prisutne i investicije u akcije, depozite i investicione jedinice investicionih fondova. Naš portfolio je u potpunosti u skladu sa regulativom i uključuje akcije domaćih kompanija sa Beogradske berze (Belex) sa tržišnom kapitalizacijom većom od 100 miliona dinara, kao i strane akcije kompanija iz EU i OECD sa sedištem u tim zemljama, listiranih najmanje godinu dana i sa tržišnom kapitalizacijom većom od 300 miliona evra. Trenutno investiramo na Belexu, NYSE, NASDAQ i Euronextu. Kada je reč o obveznicama, dozvoljene su domaće državne i korporativne obveznice, kao i strane obveznice listirane na pomenutim tržištima sa rejtingom A ili A2, dok je naš trenutni portfolio fokusiran na domaće državne i korporativne obveznice", navode iz Generalija.

 

 

"Normalno je da penzijski fondovi veći deo imovine drže u obveznicama, posebno oni niskog rizika (kakvi postoje u Srbiji), namenjeni osobama pred penziju. Međutim, jednako je važno da portfelj bude diverzifikovan. U tom smislu, ograničenje ulaganja u inostrane hartije od vrednosti od samo 10 odsto predstavlja značajan nedostatak", dodaje Vujanić.

Prema poslednjem statističkom aneksu NBS (30. jun 2025), na nivou celog tržišta svega oko tri odsto imovine dobrovoljnih fondova u Srbiji uloženo je u strane hartije od vrednosti.

Depositphotos

 

"U dugom vremenskom periodu, najveći deo imovine svih sedam dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji uložen je u državne obveznice različitih ročnosti i valuta", kažu u NBS. Prema podacima na kraju avgusta 2025, obveznice čine oko 63 odsto imovine, akcije 13,5 odsto, a novac na računima kod kastodi banaka i depoziti oko 22,5 odsto.

 

Ono što, međutim, nedostaje jesu penzijski fondovi višeg rizika.

"Mimo šire diverzifikacije, u Srbiji nedostaju i penzijski fondovi višeg rizika, koji bi bili prikladni za mlađe ulagače zbog potencijalno većih prinosa. Na primer, srpski fondovi su od početka 2025. ostvarili prinose između 1,5 odsto i tri odsto, što je uporedivo s prosekom hrvatskih fondova C kategorije (najniži rizik) od 1,7 odsto. Međutim, hrvatski fondovi višeg rizika, B (+7,36 odsto) i A (+13 odsto) kategorije, ostvarili su znatno bolje rezultate zahvaljujući većoj izloženosti tržištima akcija, pri čemu oko 40 odsto imovine drže u akcija. Od tog iznosa, gotovo polovina akcija je stranog porekla", napominje Vujanić.

Dakle, kada bi srpski penzijski fondovi imali fleksibilnije limite (na primer, ulaganje još 10 odsto imovine u evropske akcije umesto u domaće obveznice), imali bi za oko 1,1 postotnih poena viši prinos od početka godine.

 

 

 

Stabilnost prinosa

Prinosi zavise od strukture ulaganja, ali se kreću u okvirima stabilnog rasta. Tako je Dunav DPF od početka 2025. godine do 7. septembra ostvario prinos od 2,5 odsto, dok je prosečan godišnji prinos u poslednjih pet godina 6,05 odsto. Od početka poslovanja taj prosek iznosi 7,11 odsto.

Kod Raiffeisen Future fondova prinosi se objavljuju kvartalno, zbirno na nivou fonda, a ne po kategorijama ulaganja, u skladu sa zakonskom obavezom.

 

 

 

To što najveći deo imovine u dobrovoljnim fondovima odlazi u državne obveznice, zatim u akcije i depozite, zapravo je srž dugogodišnje, konzervativne politike ulaganja. Do promene je došlo tek prošle godine, kada su fondovi prvi put iskoristili mogućnost ulaganja u inostrane finansijske instrumente.

Depositphotos

 

Rizici i ograničenja

Fondovi navode da se prilikom donošenja investicionih odluka najviše uzimaju u obzir kamatni i valutni rizik, uz praćenje indikatora tržišnih i likvidnosnih rizika. "Zakon jasno postavlja ograničenja i ona direktno determinišu strategiju ulaganja. U praksi se strogo vodi računa da alokacija imovine bude u skladu sa regulativom", kažu u Dunavu.

Međutim, u Raiffeisen Futureu smatraju da bi blaga liberalizacija pravila omogućila bolju diverzifikaciju. "Na nivou grupacije je upućena inicijativa da se olabave pojedina ograničenja, kako bi se otvorio prostor za investiranje u ETF-ove, što bi doprinelo efikasnijem upravljanju i širem spektru ulaganja."

Banke prate fleksibilnost, uz kontrolu rizika

Banke u Srbiji mogu ulagati slobodna sredstva u različite finansijske instrumente i pravna lica, osim ako zakon to zabranjuje.

"Banke su dužne da na adekvatan način identifikuju, procenjuju i upravljaju rizicima kojima su izložene ili mogu biti izložene po osnovu tih ulaganja, kao i da poštuju ograničenja propisana Zakonom o bankama u pogledu maksimalne koncentracije vlasničkih ulaganja u jedno lice, odnosno maksimalne izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica koja uključuje i ulaganja u dužničke instrumente koje je emituvalo to lice", rečeno je u centralnoj banci.

OTP banka je za Bloomberg Adriju istakla da postoje zakonska ograničenja u pogledu ulaganja, ali da ona nisu jednaka za banke i penzione fondove. Ograničenja se, kako navode, mogu odnositi na tip finansijskog instrumenta, zemlju ulaganja, kreditni rejting, obim investicije i druge parametre. I kada investicija formalno nije zabranjena, regulatorni okvir može da je učini destimulišućom, jer se u nekim slučajevima izuzima iz obračuna pokazatelja.

Kada je reč o dostupnosti podataka o investicionim portfeljima, u banci objašnjavaju da ne postoji objedinjena statistika za celo tržište, a kada se govori o strukturi ulaganja, ona zavisi od tipa investitora, tržišnih okolnosti, investicione strategije i očekivanja, te od faktora kao što su cena instrumenata i likvidnost i ponuda. "Iz tog razloga, struktura ulaganja se razlikuje ne samo između banaka i fondova, već i među institucijama istog tipa", ističu u OTP-u.

Kao ključne faktore rizika pri donošenju odluka o investiranju, OTP banka navodi promene cena, kursne razlike i kretanje kamatnih stopa, jer upravo oni najdirektnije mogu uticati na prinos i stabilnost ulaganja. Takođe potvrđuju da banke i fondovi generalno najviše plasiraju sredstva u državne obveznice, slede akcije, depoziti i investicioni fondovi.

Iz NLB Komercijalne banke kažu za Bloomberg Adriju da posluju sa konzervativnim portfeljem, u skladu sa regulativom NBS i međunarodnim standardima. "Naša ulaganja raspoređena su tako da, pre svega, obezbede sigurnost, a zatim i prinos. Najveći deo sredstava plasira se u državne obveznice - to je osnovni stub ulaganja, jer država predstavlja najpouzdanijeg dužnika. Time se obezbeđuje stabilan prihod od kamata i niska izloženost riziku."

Međutim, dodaju da značajan deo imovine odlazi i u kredite privredi i stanovništvu, koji su srž bankarskog poslovanja i predstavljaju direktno ulaganje u realnu ekonomiju - kroz finansiranje preduzeća, projekata, kupovinu stanova ili potrošačke kredite. Naposletku, manji deo sredstava usmeren je na kratkoročne depozite i plasmane kod drugih banaka, kao i na ulaganja u visokokvalitetne hartije od vrednosti na međunarodnim tržištima, ali u ograničenom obimu.

"Struktura naših ulaganja je kombinacija sigurnih državnih hartija, kredita kao osnovne poslovne aktivnosti, manjih plasmana na finansijskim tržištima i ulaganja u sopstveni razvoj. Sve je postavljeno tako da rizik bude minimalan, a stabilnost sistema očuvana", dodaju u NLB-u.

Bloomberg

 

NBS nadzire fondove kroz kvartalne izveštaje i kontrolu u prostorijama društava za upravljanje, a fondovi su obavezni da imaju interne kontrole za upravljanje rizicima, uključujući kreditni, tržišni i rizik likvidnosti.

Dodatna zaštita je što se sredstva fondova vode na posebnim računima kod kastodi banaka, koje nisu povezane sa društvom za upravljanje i izvršavaju naloge fonda samo u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Članovi fondova mogu pratiti rezultate ulaganja preko investicionih jedinica i, ukoliko nisu zadovoljni, preneti svoja sredstva u drugi fond bez dodatnih naknada, osim stvarnih troškova prenosa.

Kada je reč o bankama, one su dužne da utvrđuju i obračunavaju uticaj različitih vrsta ulaganja na svoj kapital, pre svega sa aspekta izloženosti kreditnom i tržišnom riziku, u skladu sa podzakonskim aktom Narodne banke Srbije kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar