Putin odobrio hapšenje američkog novinara zbog špijunaže

Ruski predsednik Vladimir Putin lično je odobrio hapšenje američkog reportera optuženog za špijunažu prvi put od Hladnog rata, tvrde izvori Bloomberga upoznati sa situacijom.

Odobravanje poteza od strane ruskog predsednika odražava rastući uticaj tvrde linije Kremlja koja se zalaže za produbljivanje konflikta sa Vašingtonom, koji smatraju nepovratnim, rekli su izvori, govoreći pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o pitanjima koja nisu javna.

Pritvaranje reportera "Wall Street Journala" Evana Gerškoviča 29. marta izazvalo je ljutite osude od strane SAD i njihovih saveznika - još jedan udarac na američko-ruske odnose, koji su se pogoršali od Putinove invazije na Ukrajinu prošle godine.

"Ovo bi trebalo da bude poziv za buđenje, ne samo za SAD, već i za širi Zapad", rekla je Alina Poljakova, predsednica Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu. "To signalizira da u Putinovom razmišljanju nema povratka stabilnim i pouzdanim odnosima."

'Egzistencijalna' borba

Kako se rat odvlači već drugu godinu, Kremlj sve više pokušava da ga prikaže kao egzistencijalnu borbu protiv NATO-a koji želi da uništi Rusiju. Nalog za ratne zločine protiv Putina koji je Međunarodni krivični sud izdao prošlog meseca samo je produbio osećaj rukovodstva da nema mesta za povlačenje u sukobu za koji očekuje da će trajati godinama.

Parlament je ove nedelje požurio sa pooštravanjem kazni za one koji žele da izbegnu vojnu službu. Promene stvaraju novi onlajn sistem za dostavljanje obaveštenja o pozivu i zabranjuju onima koji ih ignorišu da napuste zemlju, zatvarajući rupe u zakonu koje su mnogi koristili da izbegnu regrutaciju. Mera za koju se očekuje da će je Putin uskoro potpisati podstakla je bojazan da bi novi talas mobilizacije mogo da dođe kasnije ove godine. Kremlj kaže da trenutno nema takvih planova. Prošlogodišnji poziv od 300.000 rezervista izazvao je egzodus čak milion Rusa.

Inicijativa da se uhapsi američki reporter po optužbama za špijunažu prvi put posle skoro 40 godina potekla je od oštrijih među najvišim zvaničnicima ruskih bezbednosnih službi, rekli su ljudi upoznati sa ovim pitanjem.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da to nije Putinova odluka, već da je to "potpuni prerogativ specijalnih službi i da su one radile svoj posao". Te agencije su direktno odgovorne predsedniku.

Gerškovič, star 31 godinu, uhapšen je u Jekaterinburgu, oko 1.400 kilometara istočno od Moskve, od strane agenata Federalne službe bezbednosti. Optužen za špijuniranje, što nosi kaznu od 20 godina, sada se nalazi u moskovskom zatvoru Lefortovo, a Rusija do sada nije odobrila pristup američkom konzulu. Kremlj kaže da je uhvaćen na delu, ali nije pružio nikakve dokaze. "The Wall Street Journal" negira optužbe.

'Neosnovano pritvoren'

Stejt department je zvanično utvrdio da je Gershkovich nezakonito pritvoren od strane Rusije, što otvara put SAD da pregovara u njegovo ime.

Rusija je insistirala da se u prethodne razmene zatvorenika uključi insajder iz Kremlja Vladislav Kljušin, koji je u februaru proglašen krivim za hakovanje, tvrde ljudi upoznati sa ovim pitanjem. On ima informacije u vezi sa hakovanjem servera Demokratske stranke tokom predsedničkih izbora 2016, rekli su oni.

Prošle godine Rusija i SAD su izvršile dve razmene zatvorenika, uključujući i decembar, kada su zamenile zvezdu WNBA Brittney Griner za ozloglašenog trgovca oružjem Viktora Bouta.

Predsednik Joe Biden razgovarao je sa Gerškovićevom porodicom 11. aprila, uveravajući ih da "vlada čini sve što je u njenoj moći da ga vrati kući što je pre moguće", navodi se u saopštenju porodice.

Sa fokusom javnosti na slučaj, SAD sada možda nemaju drugog izbora osim da pregovaraju, podstičući više takvih uzimanja talaca, rekla je Polyakova.

"Rusi postaju daleko agresivniji i videli su da kada uzmete za taoce istaknute američke građane, dobijate ono što želite“, rekla je ona.