Iran obećava osvetu za Larijanija, Trump: Rat će uskoro biti završen

Iranski napadi na Izrael i arapske države u Persijskom zalivu nastavili su se tokom noći do srede, dok je američki predsednik Donald Trump izjavio da bi SAD mogle da okončaju rat s Islamskom Republikom "u bliskoj budućnosti".

Iran je pokrenuo nove talase raketnih napada i napada dronovima, gađajući Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), Saudijsku Arabiju i Kuvajt. Takođe je pogodio Tel Aviv, pri čemu su poginule dve osobe. Napadi su usledili nakon što je Iran potvrdio ubistvo svog šefa bezbednosti Alija Larijanija.

Iran ne pokazuje znake povlačenja 19. dana rata koji je poremetio globalne tokove energije i tržišta obveznica. Iranska vojska se zaklela da će osvetiti ubistvo Larijanija, kao i Gholamreze Soleimanija, šefa paravojne jedinice Basij, koju vlast koristi za održavanje unutrašnje bezbednosti u Iranu. Oni su poginuli u istom napadu, saopštio je Izrael.

SAD su saopštile da su u utorak kasno uveče bacile bunker-buster bombe teške oko 2,3 tone na iranske raketne položaje u blizini Ormuza, u okviru Trumpovih napora da ponovo otvori ovaj ključni plovni put za komercijalni saobraćaj.

 

Moreuz je praktično zatvoren od početka rata, što je primoralo zemlje poput Saudijske Arabije, UAE i Iraka da smanje proizvodnju nafte i podignu cenu sirove nafte iznad 100 dolara po barelu.

Iran nesporno kontroliše koji brodovi prolaze kroz Ormuski moreuz, pri čemu neki prolaze uz samu iransku obalu. Većina brodova koji izlaze usmerena je ka destinacijama poput Kine, koja kupuje gotovo svu iransku naftu, i Indije.

Mohammad-Bagher Ghalibaf, moćni predsednik iranskog parlamenta, rekao je da se moreuz "neće vratiti u stanje pre rata". Istog mišljenja je i iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi.

"Moramo osmisliti nove aranžmane za Ormuski moreuz i način na koji će brodovi ubuduće prolaziti kroz njega", rekao je za Al Jazeeru. Pravila bi trebalo da "garantuju da se bezbedan prolaz kroz moreuz odvija pod određenim uslovima".

Ormuz je trenutno najopasnija tačka globalne ekonomije / Bloomberg

 

'U bliskoj budućnosti'

Trump je, u međuvremenu, ponovo izjavio da će SAD uskoro biti spremne da okončaju rat. "Ako bismo sada otišli, trebalo bi im 10 godina da se oporave", rekao je u Beloj kući u utorak. "Ali još nismo spremni da odemo. Otići ćemo u bliskoj budućnosti."

Takođe je zapretio proširenjem napada na glavno iransko izvozno naftno čvorište na ostrvu Harg, nakon napada na vojne objekte tokom vikenda. Predsednik SAD je odustao od pokušaja da uključi partnere iz Evrope i Azije, kako bi pomogli u ponovnom otvaranju Ormuza uz pomorske pratnje. Većina zemalja nije pokazala spremnost da učestvuje u takvoj misiji, za koju vojni analitičari kažu da bi bila rizična bez prekida vatre.

Nosač aviona USS Gerald R. Ford, najveći na svetu, povlači se iz sukoba i vraća u luku nakon što je izbio požar u brodskoj vešernici, pri čemu su najmanje dva mornara povređena. Nosač će isploviti iz Crvenog mora ka zalivu Souda na grčkom ostrvu Krit.

U Iranu, u napadu je pogođeno područje nuklearne elektrane Bushehr, prema navodima ruske državne kompanije Rosatom, koja upravlja postrojenjem. Nijedan zaposleni Rosatoma nije povređen, a oko 480 ruskih državljana i dalje je u elektrani, rekao je Likhachev, prema ruskoj agenciji Tass.

Iranski napadi na energetske objekte i luke širom Zaliva nastavljeni su ove nedelje. U ponedeljak je zapaljeno veliko gasno polje u UAE, dok je Iran pojačao napade na ključne energetske mete - prvi put da je Islamska Republika tokom rata oštetila naftnu ili gasnu infrastrukturu u susednoj zemlji.

Anwar Gargash, visoki savetnik lidera UAE šeika Mohameda bin Zayeda, rekao je da je Iran pogrešno procenio kada je napao arapske države u Zalivu. Ti napadi će ih dodatno približiti Izraelu i SAD, što dodatno potvrđuje zašto region ne može da prihvati iranski nuklearni i raketni program, rekao je Gargash.

Nagovestio je da bi Emirati mogli biti spremni da pomognu u obezbeđivanju Ormuza. "To je odgovornost ne samo Sjedinjenih Država, već i zemalja Azije, zemalja regiona, kao i zemalja Evrope", rekao je.

 

Predsednik SAD je kritikovao saveznike iz NATO zbog njihove nespremnosti da učestvuju u takvim naporima. "Već dugo se pitam da li bi NATO uopšte bio tu za nas. Ovo je bio veliki test - ne zato što nam trebaju, već zato što su morali da budu tu", rekao je Trump, ponovivši da je započeo rat (koji je počeo američkim i izraelskim bombardovanjem Irana 28. februara) kako bi neutralisao snažnu nuklearnu pretnju. Tvrdio je, bez dokaza, da je Iran svega dve nedelje delilo od razvoja nuklearnog oružja koje bi, kako je naveo, "vrlo rado" upotrebio.

Iran već dugo negira da razvija nuklearno oružje, a stručnjaci uglavnom ne veruju da je mogao da ga razvije tako brzo.

Cene benzina u SAD naglo su porasle poslednjih nedelja, dostigavši oko 3,79 dolara po galonu, prema podacima American Automobile Associationa. To je najviše od oktobra 2023. godine i dodatno povećava pritisak na Trumpovu administraciju uoči izbora sredinom mandata u novembru. Zvaničnici Bele kuće tvrde da će cene energije brzo pasti po završetku rata i pozivaju Amerikance na strpljenje.

Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Hassett rekao je za CNBC da se i dalje očekuje "operacija od četiri do šest nedelja", uz napomenu da bi produžetak rata mogao "naštetiti potrošačima".

Dok se sve više Amerikanaca protivi ratu, Joe Kent, visoki zvaničnik za borbu protiv terorizma, najavio je ostavku u znak protesta, tvrdeći da je Izrael uvukao SAD u sukob. Upitan o ostavci, Trump je uzvratio da Iran zaista jeste predstavljao pretnju. Za Kenta, koji je čvrsti MAGA republikanac, Trump kaže da je "dobar čovek, ali da je oduvek mislio kako je slab u pogledu bezbednosti".

Paralelno s ratom u Iranu, Izrael je pojačao ofanzivu u Libanu, gde se bori protiv militantne grupe Hezbolah, koju podržava Teheran. Izraelski napadi u toj zemlji usmrtili su više od 900 ljudi, prema podacima libanske vlade. Time je ukupan broj žrtava rata premašio 4.000, pri čemu je većina poginulih u Iranu. Desetine ljudi poginule su i u ostalim delovima Bliskog istoka, dok su SAD izgubile 13 pripadnika vojske.

 

- U pisanju pomogla Yuliya Fedorinova.