Trump traži pomoć oko Ormuskog moreuza i preti novim napadima na Harg

Predsednik SAD Donald Trump ponovo je pozvao druge zemlje da pomognu u obezbeđivanju prolaza kroz Ormuski moreuz, tvrdeći da je Iran "gotovo uništen", dok rat i dalje izaziva potrese na tržištu nafte i remeti globalni pomorski saobraćaj.

"Brojne zemlje su mi rekle da dolaze - neke su veoma entuzijastične, a neke nisu. Među njima su i države kojima smo godinama pomagali", rekao je Trump novinarima u ponedeljak tokom događaja u Beloj kući.

Predsednik SAD je iskazao nezadovoljstvo jer se neki američki saveznici i druge države do sada nisu jasno izjasnili u vezi sa njegovim njegovom pozivom da pomognu u obezbeđivanju prolaza brodova kroz moreuz, koji je praktično zatvoren od početka rata, zbog čega su poremećeni globalni lanci snabdevanja energentima. Trump je prozvao NATO i druge saveznike, tvrdeći da su se godinama oslanjali na američku zaštitu vrednu "desetine milijardi dolara", da bi sada izostala njihova reakcija.

Zasad nema naznaka da neka strana namerava da popusti u sukobu koji je potresao ceo region.

Cena američke nafte je pala za tri odsto na blizu 95 dolara po barelu u 13.04 u Njujorku, nakon signala da bi u narednim nedeljama moglo doći do puštanja nafte iz strateških rezervi. Referentna nafta brent pala je za oko jedan odsto i njome se trgovalo po ceni blizu 102 dolara po barelu, nakon što je nakratko pala ispod 100 dolara.

Blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, primoralo je zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta da dodatno smanje proizvodnju. Ipak, manji broj brodova počeo je ponovo da prolazi kroz ovaj plovni put.

 

Bloomberg

                      

Rat Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana ušao je u treću sedmicu, a dok se napadi i kontranapadi širom bliskoistočnog regiona intenziviraju, raste i pritisak Bele kuće na američke saveznike da se uključe u konflikt. Američki predsednik Donald Trump direktno se obratio članicama NATO-a u intervjuu za Financial Times, upozorivši da vojni savez ima "lošu budućnost" ukoliko ne podrži Sjedinjene Države u ovom ratu. U senci te izjave počela je i ova sedmica, koja je otvorena sastankom ministara spoljnih poslova u Briselu, uoči većeg samita zakazanog za kraj sedmice - na dnevnom redu su, osim evropske pozicije u ratu, rastuće cene energenata, ali i pitanje Ukrajine. O toj temi je za TV Bloomberg Adria govorio Oliver Crook. "Verujem da ćemo dobiti prilično različite reakcije članica NATO-a na ovo. Čuli smo od Nemaca da NATO nema ulogu u ovome, ali sam pre nekoliko sati razgovarao sa litvanskim ministrom spoljnih poslova, koji je rekao da je ovo nešto što bi alijansa trebala aktivno da razmotri. Smatram da je NATO alijansa ponovo stavljena u veoma nezgodan položaj, dobijajući često nejasne, ali ipak prilično ozbiljne pretnje od Donalda Trumpa, a takođe nisu konsultovani pre nego što su Sjedinjene Države pokrenule rat. Svi se sećamo da su nakon 11. septembra, Amerikanci aktivirali Član 5 NATO-a i formirana je koalicija. To se nije dogodilo ovaj put", navodi Crook. "Mislim da će EU morati da dođe do nečega relativno konkretnog u smislu cena energije. Evropljani trenutno potencijalno gledaju u lice krize, kada cena gasa poraste za 60 odsto, a brent skoči za 50 odsto, to ima materijalan uticaj. Veliko pitanje za evropske lidere je u kom trenutku ovaj energetski šok postaje prava energetska kriza. Jutros sam razgovarao sa lobističkom organizacijom koja predstavlja evropske čeličane i oni kažu da, ako ovo ne bude rešeno u naredna dva meseca, to će stvoriti pravu krizu za proizvođače čelika, koji su veoma energetski intenzivni. Može doći do o otpuštanja i smanjenja proizvodnje. Iz tog razloga smatram da je za Evropljane neophodno da postignu neki konsenzus i pokrenu inicijative u pogledu cena energije", smatra Crook. Po pitanju Ukrajine, on je naveo da je Evropa danas dalje od konsenzusa nego što je bila pre tri nedelje i da ćemo, u suštini, videti sve veće i veće udaljavanje od Sjedinjenih Država kako njihova pažnja opada zbog sukoba u kojima učestvuju u inostranstvu, posebno u Iranu. Problem je, prema njegovim rečima, što trenutno ne postoji politički konsenzus u Evropi po tom pitanju.

  

Trump je rekao u ponedeljak da su američke snage uništile više od 30 brodova za polaganje mina, čime su, kako je naveo, znatno smanjile sposobnost Irana da ugrozi trgovački brodski saobraćaj u moreuzu. Dodao je da američki zvaničnici nisu sigurni da li je Iran zaista postavio mine, ali je ocenio da bi to za Teheran bilo "svojevrstan čin samoubistva".

Trump je takođe rekao da je pogođeno više od 7.000 ciljeva i da je iranska protivvazdušna odbrana "razorena", radarski sistemi uništeni, a političko i vojno rukovodstvo eliminisano.

On je zapretio da će pokrenuti napade na iransku naftnu infrastrukturu na ostrvu Harg, glavnom izvoznom čvorištu Irana koje je već bilo meta američkih udara poslednjih dana. "To možemo da uradimo za pet minuta. Sve bi bilo gotovo", rekao je Trump.

Rat je ušao u 17. dan, a Iran je gađao nove ciljeve širom Persijskog zaliva, uključujući važan naftni terminal u Fudžejri u  UAE, dok su američki saveznici pokazali rezervu prema Trumpovim zahtevima da pomognu u obezbeđivanju prolaza kroz Ormuski moreuz.

Izvoz nafte sa terminala u Fudžejri privremeno je obustavljen nakon napada dronom u ponedeljak, drugog u dva dana. U Dubaiju su nakratko obustavljeni letovi na glavnom aerodromu, a pojedini polasci kompanije Emirates otkazani su zbog požara na rezervoaru za gorivo za koji vlasti tvrde da je izazvao iranski dron.

Istovremeno, Izrael je izveo nove vazdušne udare na infrastrukturu u iranskoj prestonici Tehran, dok je Iran nastavio da lansira rakete u znak odmazde.

 

Bloomberg

Zbog naglog skoka cena nafte koja se uvećala za više od 40 odsto u poslednje dve nedelje, porasle su i cene goriva u SAD, što predstavlja bitan trošak za potrošače. Prosečna cena galona benzina povećava se svakog dana od početka sukoba, pokazuju podaci Američke automobilske asocijacije.

Trump je pozvao svetske sile, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Japan i Kinu, da pomognu SAD da ponovo otvore  Ormuski moreuz, tako što će poslati ratne brodove koji bi obezbeđivali prolaz trgovačkim brodovima.

"Snažno ohrabrujemo druge zemlje da se brzo i entuzijastično priključe", rekao je Trump u ponedeljak. Dodao je da će  državni sekretar Marco Rubio objaviti koje će zemlje pomoći SAD u toj misiji, navodeći da će se ovim naporima priključiti zemlje za koje se može reći da su načelno u tom regionu.

Saveznici iz Evrope i Azije reagovali su različito, neki oprezno ili ravnodušno, dok su neki otvoreno odbili Trumpov poziv. Evropski zvaničnici razmatraju mogućnost da preusmere pomorsku misiju iz Crvenog mora ka Ormuskom moreuzu, ali takva odluka zahteva saglasnost svih članica i nailazi na otpor u nekim prestonicama, uključujući Berlin. U Aziji, ključni američki partneri, uključujući Japan i Južnu Koreju, takođe nisu spremni da obezbede brodove.

"Ne smemo da činimo ništa što bi dodatno povećalo tenzije ili dovelo do eskalacije", rekao je španski ministar spoljnih poslova Jose Manuel Albares. "Potrebno je obustaviti bombardovanja i raketne napade na sve zemlje na Bliskom istoku i vratiti se za pregovarački sto."

Japanski zvaničnici su saopštili da ne planiraju da šalju brodove koji bi pratili tankere. Velika Britanija takođe nije pristala  da pošalje punu pomorsku misiju, iako je premijer Keir Starmer rekao da će razmotriti opcije zajedno sa saveznicima.

Iako Kina nije direktno odgovorila na Trumpov poziv da mu se pomogne u Ormuskom moreuzu, državna novinska agencija Global Times odbacila je tu ideju, nazvavši je američkim pokušajem da "podeli rizik rata koji je Vašington započeo, a ne može da završi."

Trump je najavio mogućnost da odloži svoju posetu Kini, u koju je trebalo da otputuje krajem marta kako bi se sastao sa  kineskim predsednikom Xi Jinpingom. Američki predsednik je rekao da bi to mogao da učini ukoliko Peking ne pomogne u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, mada je ministar finansija SAD Scott Bessent rekao da bi poseta mogla biti odložena iz logističkih razloga, a ne zbog Trumpovog zahteva.

Trump je tokom vikenda rekao da je Iran spreman da postigne dogovor za okončanje rata, ali da SAD traže bolje uslove, uključujući i to da se Teheran obaveže da će prekinuti sa nuklearnim aktivnostima.

Američki predsednik je u ponedeljak rekao da je sve oko pregovora neizvesno, pa i to ko u iranskoj vladi uopšte može da pregovara o kraju rata. "Ne znamo ko im je lider. Imamo ljude koji žele da pregovaraju, ali nemamo pojma ko su oni", rekao je.

Trump je dodao da nije jasno da li je novi vrhovni lider Mojtaba Khamenei uopšte živ.

"Mnogi ljudi kažu da je teško ranjen i izobličen. Kažu da je izgubio nogu, jednu nogu, i da je teško povređen. Drugi kažu da je mrtav", rekao je Trump.

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi je demantovao da Iran želi pregovore ili primirje sa SAD.

"Kažemo da ne želimo primirje ne zato što tražimo rat, već zato što ovog puta rat mora da se završi tako da naši neprijatelji više nikada ne pomisle da nas ponovo napadnu", rekao je Araghchi na brifingu za medije u ponedeljak.

Pentagon procenjuje da bi rat, koji je, prema navodima američkih zvaničnika, koštao zemlju 11,3 milijarde dolara samo u prvih šest dana, mogao da traje četiri do šest nedelja, rekao je Kevin Hassett, šef Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće. Hassett je bio jedan od zvaničnika administracije koji su u nedelju apelovali na Amerikance da budu strpljivi dok raste cena nafte u svetu.

 

Bloomberg

Prema podacima vlasti i nevladinih organizacija, sukob je do sada odneo gotovo 4.000 života širom regiona.

Saudijska Arabija je počela da transportuje naftu kroz naftovod koji povezuje naftna polja, na istoku zemlje, sa lukom  Janbu, na zapadnoj obali. Na taj način ova zemlja može da izbegne Ormuski zaliv i isporuči deo nafte, ali ne sve količine namenjene izvozu.

Prema podacima Britanska služba za pomorsku trgovinu, od početka rata zabeleženo je 16 napada na brodove u  Ormuskom moreuzu i oko njega.

- U pisanju pomogli Devika Krishna Kumar i Paul Richardson