U Rusiji inflacija pala ispod cilja centralne banke

Rat koji je Kremlj pokrenuo protiv Ukrajine krivi se za povećanje cene svega širom sveta, od hrane do goriva, što je izazvalo međunarodne sankcije koje su takođe doprinele jednom od najvećih šokova cena u modernoj ruskoj istoriji. Ali, godinu dana kasnije, čak i dok inflacija nastavlja da besni u mnogim velikim ekonomijama, rast cena u Rusiji pao je blizu nivoa u Japanu i znatno je ispod onih u SAD i evrozoni.

Na godišnjem nivou, ruska inflacija je u martu dostigla 3,5 odsto sa skoro 11 odsto u prethodnom mesecu, pokazuju podaci objavljeni u sredu. Sada je na petini prošlogodišnjeg maksimuma i ispod cilja centralne banke od četiri odsto prvi put od 2020. godine.

Oštar kontrast sa većim delom ostatka sveta dao je Putinu lake političke poene kod domaće publike, ističući otpornost Rusije i tvrdeći da su sankcije protiv njegove zemlje uzvratile onima koji su ih uveli. U televizijskim izjavama u utorak, Putin je rekao da bi inflacija mogla biti čak i ispod tri odsto ovog meseca.

Ruski lider je ranije kritikovao zapadne vlade što su sve veće troškove označile kao "Putinovu inflaciju", rekavši da je kriva njihova sopstvena politika, poput štampanja novca.

Preokret u Rusiji je dobrim delom rezultat statističkih efekata jer su kratak pad rublje i panična kupovina potrošača pre godinu dana stvorili visoku osnovu sa kojom se podaci porede. Ipak, prigušena domaća tražnja i dugotrajni oprez potrošača drže pod kontrolom kratkoročne pokazatelje rasta cena.

Šta Bloomberg Economics kaže...

"Pad godišnje inflacije je uglavnom optički i oslanja se na visoku bazu, nastalu prošlogodišnjim padom rublje na početku ruske invazije na Ukrajinu. Ali očekujemo da će slaba rublja, nedostatak radne snage i verovatno manjak žetve žitarica povećati inflaciju u narednim mesecima.

- Aleksandar Isakov, ruski ekonomista. 

"Niska inflacija je najbolja mera onoga što se dešava u ekonomiji - potražnja je ostala prigušena, a potrošači su oprezni", rekao je Dmitry Polevoy, ekonomista Loko banke.

U budućnosti će biti rizika.

Budžet, rad

Ogroman porast budžetskih rashoda i nedostatak radne snage, nastao zbog ljudi koji se bore u Ukrajini, vrše pritisak na cene, posebno pošto nedavni pad kursa rublje dodatno opterećuje troškove građana.

Rezultat za zvaničnike je da će ih pretnje držati na oprezu na duže staze, s tim da centralna banka već drži svoju referentnu stopu na 7,5 odsto na četiri uzastopna sastanka i upozorava da je povećanje moguće u narednim mesecima. Sledeći sastanak o kamatnim stopama održaće se 28. aprila.

Podaci za mart su već ukazivali da su rizici u porastu. Godišnja stopa je bila nešto iznad srednje prognoze od 3,4 odsto u Bloombergovom istraživanju ekonomista, a rast cena se malo menjao na mesečnom nivou.

Bloomberg Economics očekuje da će inflacija dostići pet odsto u decembru. Prema njegovom desezoniranju, godišnji rast cena sada iznosi 1,1 odsto.

Pored proinflatornih rizika kao što je nedostatak radnika, drugi faktori sada uključuju mogućnost oživljavanja potražnje potrošača i pretnje tranzitu sankcionisanih roba u Rusiju, smatra Olga Belenkaya, ekonomista u Finamu.

Ali planirano smanjenje proizvodnje od strane OPEC i njegovih saveznika moglo bi da podstakne rublju i ruski izvoz, podržavajući dezinflaciju, rekla je ona.

"U izvesnoj meri, ovo može da ublaži inflatorne pritiske", rekao je Belenkaya.