Po svemu sudeći, došlo je vreme da bakar zasija

Ako uzmemo u obzir da je tražnja dobra zbog sve većih zahteva za proizvodnjom na kojoj se zasniva tranzicija ka održivosti - električni automobili, solarni paneli, vetrenjače i infrastruktura za prenos energije - postoji mogućnost da dođe do deficita ove rude.

Solarni sistemi zahtevaju čak oko 5,5 tona bakra po MW, dok je za vetrenjaču od tri MW potrebno oko 4,7 tona. Starenje populacije u Kini i njena zrela faza urbanizacije i industrijalizacije upućuju na slabiji rast potražnje za bakrom u odnosu na prethodne decenije. Međutim, Indija i druge azijske zemlje koje su u ranijoj fazi razvoja će delimično nadoknaditi usporavanje tražnje u Kini. Međutim, sve su to dugoročni faktori koji će uticati na ovo tržište u narednim godinama, čak i decenijama.

Prema analizama Bloomberg Inteligencea, tražnja za bakrom će od 2025. rasti od oko 2,5 do 2,8 odsto godišnje. Tražnja za bakrom zbog njegove primene u električnim automobilima i održivoj proizvodnji električne energije bi rasla oko 10 odsto godišnje, dok bi upotreba u cilju distribucije energije i proizvodnji rasla sporije, od jedan do dva odsto godišnje. Dodatnu podršku tražnji za bakrom daje i njegova ograničena supstitabilnost – alternative (uglavnom aluminijum) uglavnom su skuplje i znatno slabije efikasnosti u odnosu na bakar.

S jedne strane potražnja jača, dok je ponuda u poziciji da ne može brzo da reaguje. Očekuje se da u narednih 10 godina Argentina, Peru i SAD budu lideri u rudarenju bakra iz novih projekata. Međutim, otvaranje novih rudnika nailazi na regulatorne prepreke. Dolazimo do jednog paradoksa. Otvaranje novih rudnika bakra koji bi odgovorili na povećanu tražnju uzima svoj ekološki danak. S jedne strane, bakar je potreban za proces dekarbonizacije, a s druge strane znatno ugrožava životnu sredinu i time prkosi dekarbonizaciji. Tako da je eksploatacija rudnika bakra zapravo ekološko žrtvovanje prirodne sredine kako bi se proces dekarbonizacije dalje odvijao i ultimativno doprineo očuvanju životne sredine. 

Generalno jačaju protesti protiv otvaranja novih i u korist zatvaranja rudnika. Rudnik Cobre Panamá (otvoren tek 2019. daje jedan odsto globalne proizvodnje bakra, 3,5 odsto BDP-a Paname prema podacima iz 2021) zatvoren je usled pritisaka, budući da je ugrozio vode i biodiverzitet u toj oblasti. Ovo i jeste možda najveći rizik za zelenu tranziciju, jer grupe koje se bave životnom sredinom dobijaju sve veći broj pristalica i sve više na popularnosti. Pored toga, same klimatske promene koje intenziviraju vremenske nepogode utiču na efikasnost samih rudnika, ali i odgovarajuće infrastrukture.

Ako sumiramo izazove ponude i pokretače tražnje, kod buduće cene bakra prisutniji su rizici naviše. Cena bakra je visoko korelisana sa kretanjem S&P 500 (koeficijent korelacije oko 0,86 za period od poslednjih 10 godina). Trenutni odnos vrednosti S&P 500 i cene bakra je u rangu dugoročnog trenda, što nas navodi na to da će cena bakra imati bolji potencijal ukoliko S&P 500 ostane u rastućem trendu.

Kretanje S&P 500 i cene bakra/Bloomberg

U uslovima trenutnih izgleda i sa ograničenim potencijalom za povećanje ponude, očekujemo dalji rast cene u srednjem roku. U drugoj polovini ove godine očekujemo i prve poteze Feda po pitanju rezanja kamatnih stopa. Što se više prolongira početak tog ciklusa, pritisci na cenu bakra ostaju niži s te strane, ako imamo u vidu njihovu inverznu vezu.

Naravno, Kina, koja je jedan od prevladavajućih faktora, može iznenaditi u pozitivnom smislu i dati vetar u leđa cenama bakra, pogotovo ako imamo u vidu finansijske napore (oko 138 US$ finansiranja putem dugoročnih obveznica čija je emisija već započeta u maju) da se da potpora ekonomiji. Očekivanja su već podigla cenu bakra u toku maja (do 23. maja) za čak oko šest odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar