Kako regulacija cena utiče na poslovanje trgovaca naftnim derivatima u Adria regionu

Iako se kreatori (ekonomskih) politika u moderno vreme često pozivaju na slobodu tržišta, definitivno ne beže od državnog intervencionizma. Sveži primer su nova, niža ograničenja bruto profitnih marži za trgovce naftnim derivatima u Sloveniji. Potrošači su očigledno na dobitku, barem na kratak rok. Međutim, za trgovce naftnim derivatima to znači veće izazove kod pokrivanja operativnih troškova, manje investicija, skuplje zaduživanje i, konačno, manju vrednost kompanije.

Dosadašnja zbivanja

S početkom rata u Ukrajini sve zemlje u Adria regionu su ograničavale poskupljenje naftnih derivata nastalo skokom cena nafte. Ali i u širem vremenskom kontekstu, Slovenija najčešće pribegava politici regulisanja cena naftnih derivata. Posmatrajući period od poslednjih pet godina (2019-2023), jedino od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine, tržište u Sloveniji je funkcionisalo slobodno, kada su i cene sirove nafte bile na istorijski najnižem nivou.

U Srbiji, prva ograničenja cena su uvedena tek sredinom februara 2022. godine, odnosno sa većim skokom cena sirove nafte na svetskim berzama, a pre toga su se cene goriva slobodno formirale. U Hrvatskoj i BIH, regulacija cena je uvedena nešto ranije u odnosu na Srbiju, u Hrvatskoj krajem 2021. godine, a u Bosni i Hercegovini od aprila iste godine.

Državne intervencije na bruto marže su, naravno, smanjile finalnu profitabilnost kompanija, odnosno one nisu imale prostora u ostalim troškovima anulirati efekt regulatornih mera. Kada posmatramo Adria region (Slovenija, Srbija, Hrvatska i BiH), EBIT margine vodećih trgovaca derivatima su se zadnjih godina skoro potpuno istopile, spustivši se sa tri odsto u 2021. godini na jedva pozitivnu vrednost u 2022. godini.

Pad margina je bio najizraženiji u Sloveniji, jer je posle perioda njihovog kratkotrajnog oporavka u 2021. godini, zahvaljujući tržišnom formiranju cena, usledio oštar pad koji je za pojedine kompanije poput Petrola i OMV-a (sada MOL i INA) vodio ostvarenju neto gubitka.

*Kompanije uzete u uzorak: MOL RS, Knez Petrol RS, MOL SI, OMV SI, Petrol Group SI, Lukoil HR, AGS HR, Hifa petrol BH, Nestro petrol BH

Stanje u regionu

Sa stabilizacijom cena sirove nafte regulatorna politika zemalja Adria regiona je polako popustila u 2023. godini, rezultirajući u formiranju maksimalnih margina od 0,1245 evra po litri u Hrvatskoj, odnosno 0,1109 evra (13 dinara) po litru u Srbiji, što je skoro dvostruko više u odnosu na pojedine periode tokom 2022. godine. Jedino u Bosni i Hercegovini tokom čitavog perioda regulacije cena (od aprila 2021. godine) definisana margina od 0,1278 evra (0,25 KM) po litru se nije menjala, dok i dalje predstavlja najviši nivo margina u odnosu na ostale zemlje regiona.

U Sloveniji, najnovijom regulativom iz decembra 2023. godine, posle više od godinu dana, maksimalna margina na benzin od 0,0994 evra po litri, smanjena je na 0,0694 evra, odnosno sa 0,0983 evra po litri za dizel, smanjena je na 0,0683 evra po litri. Takvo smanjenje maksimalnih margina od 30 odsto predstavlja materijalan udarac na poslovanje slovenačkih kompanija, primarno Petrola kao tržišnog lidera.

Iz bruto margina koje trgovci ostvaruju prodajom naftnih derivata potrebno je pokriti operativne troškove koje se sastoje od plata radnika, najma i/ili održavanja prodajne lokacije, troškove dopreme naftnih derivata od rafinerije do prodajne lokacije, troškove energije i dr. Ono što slovenačkim kompanijama predstavlja dodatan udarac jeste činjenica da imaju veći teret operativnih troškova u odnosu na druge zemlje regiona.

Uzmimo za primer trošak plata u industriji trgovine na malo (izuzev trgovine motornim vozilima): bruto plata u trgovini na malo je u Sloveniji u 2023. godini (dostupni podaci za prvih 11 meseci) iznosila 43,6 odsto više u odnosu na Hrvatsku i značajnih 157 odsto više u odnosu na BIH i Srbiju. Dakle, sa marginom koja je gotovo dvostruko manja u odnosu na susedne zemlje regiona, slovenački trgovci naftnim derivatima moraju pokriti pojedine troškovne stavke koje su 2,5 puta veće u odnosu na susedne zemlje.

Posledice regulatornih mera

Takav rasplet događaja će zasigurno uticati na profitabilnost kompanija, što može rezultovati domino efektom. Naime, pojedine kompanije imaju ugovore u kreditu i potencijalno kovenante definisane tim ugovorima, a koji su usko vezani uz nivo profitabilnosti. Tačnije, jedan od kovenanta definisanih ugovorom o kreditu kod Petrol grupe je odnos neto dug/EBITDA. Petrol je krajem 2022. godine - kao rezultat sprovođenja mera regulacije margina i maksimalnih maloprodajnih cena koje su značajno narušile profitabilnost - bio primoran s bankama dogovoriti promenu upravo te stavke kako bi ostao unutar ugovorenih parametara.

Takve aktivnosti predstavljaju dodatne troškove za kompaniju, a izlazak van ugovorenih parametara može rezultirati aktivacijom momentalne naplate. Dodatno, poslovanje koje je strogo regulisano i uslovljeno stalnim promenama te iste regulacije, podiže rizik poslovanja. Za veću izloženost riziku, banke i investitori zahtevaju veće kamate, što će stvoriti dodatne pritiske na profitabilnost poslovanja u toj industriji.

Bloomberg

Skuplje zaduživanje za ove kompanije, kao i u drugim industrijama, dovodi do otežanog razvoja, kao na primer šta se sve kao usluga potrošaču može nuditi na benzinskoj pumpi. U takvoj situaciji su, možemo slobodno reći, više pogođene male kompanije koje nemaju finansijske poluge za investiranje u proširenje broja usluga koje se nude na benzinskoj pumpi. Takav scenario posledično dovodi do veće konsolidacije tržišta, a krajnji potrošači su na gubitku.

Negativan uticaj koje je uvođenje ograničenja cena u maloprodaji goriva na kompanije se može sagledati i kroz kretanje povratom na investirani kapital (ROIC). Sa padom profita, povrati na uloženi kapital su takođe zabeležili značajan pad, čime se direktno otvara pitanje adekvatnosti i isplativosti ulaganja u uslovima kontrolisanog tržišta.

Prosečan ROIC selektovanih kompanija Adria regiona je zabeležio pad u 2022. godini od blizu 10,3 procentnih poena (za oko sedam u odnosu na 2020. godinu) i iznosio je 0,5 odsto. Ovde treba napomenuti da slovenačke kompanije inače ostvaruju niže povrate u odnosu na svoje regionalne konkurente, što još jednom potvrđuje tezu o negativnom uticaju regulacije cena na poslovanje kompanija.

Ono što se u ovom slučaju nameće kao ključno pitanje jeste šta će se dogoditi sa investicijama u budućnosti, odnosno zašto bi neko investirao novac u visokorizično poslovanje sa povratima koje može ostvariti investicijom u niskorizične klase imovine. Koliko god se činilo banalno, ovakve kompanije mogu tada radije investirati u državne obveznice nego u razvoj poslovanja, a opet na štetu potrošača.