Mol: Kupovina udela u NIS-u prilika za širenje uticaja u Srbiji

Energetski sektor ponovo se našao u svetskom fokusu, sa značajnim poskupljenjima gasa i nafte ovih dana usled zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku. U međuvremenu, Srbija nastavlja da odvija klupko oko sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS). A sve to pod pritiskom evropskog Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM).

U toku su intenzivni pregovori u vezi sa NIS-om, kao i pregovori za međudržavni sporazum sa Mađarskom, rekla je Jovana Joksimović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, na panelu "Energija 4.0: Transformacija sistema za održivu ekonomiju", održanom u utorak na Kopaonik biznis forumu. "Nismo želeli nacionalizaciju, bili smo spremni da platimo udeo radi promene vlasničke strukture kako bi se trajno rešilo pitanje američkih sankcija kompaniji. Mi nismo želeli da preuzimamo imovinu koja nije u našem većinskom vlasništvu, to bi poslalo veoma lošu poruku investitorima i celokupnoj privredi", podsetila je.

S tim u vezi, izvršni direktor kompanije Mol Serbia Milenko Janković kazao je da za njih transakcija za potencijalno preuzimanje ruskog paketa akcija u NIS-u znači pre svega sigurnost snabdevanja. "Za nas je najvažnije snabdevanje na svim tržištima na kojima poslujemo."

Napomenuo je da je situacija sa NIS-om prilika da Mol poveća učešće na tržištu naftnih derivata u Srbiji i time proširi svoj uticaj, naglasivši da je ta mađarska kompanija, nakon objave američkih sankcija NIS-u, duplirala svoj uvoz na tržištu Srbije i povećala skladišne kapacitete.

Kako je dodao, uz jak napor celokupnog naftnog sektora Srbije, protekli meseci prošli su bez značajnijih trzavica na domaćem tržištu naftnih derivata. "Ovo je pokazalo bitnost srpskog tržišta za Molov strateški razvoj. U tom kontekstu, cela ova transakcija nam prosto dođe kao jedna normalna stvar u kojoj želimo da proširimo svoj uticaj na tržištu nafte i naftnih derivata u Srbiji. To će doneti kratkoročne efekte u smislu rešavanja ove situacije sa NIS-om, odnosno strukture vlasništva, ali i dugoročne efekte kroz saradnje među rafinerijama i infrastrukturnu mrežu."

On je istakao da bi na taj način došlo do sinergije u oblasti logistike, proizvodnje i lanca snabdevanja. "Vidimo sinergiju i u znanju i menadžmentu, znamo procese ne samo u ekstrakciji već i procese u rafineriji, petrohemiji, u distribuciji, prodaji i vremenu. Vidimo optimizaciju i standardizaciju na jednom širem nivou, na jednom regionalnom nivou, veću produktivnost i efikasnost, kao i bolje planiranje, naročito u kriznim situacijama."

Šire gledano, ipak, tržišnih rizika će i dalje biti, imajući u vidu geopolitička dešavanja, napomenuo je on. "Transakcija je još u toku, moramo sačekati razna odobrenja, prvenstveno odobrenje američkog OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu strane imovine, prim. aut.)."

Kako je na istom događaju rekao izvršni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković, govoreći o planovima te kompanije u periodu neizvesnosti i zelene tranzicije, "trenutni put profita i smanjenja zaduženosti kompanije za gotovo trećinu" stvara uslove za investiranje u zelene projekte i obezbeđuje "ne samo za razvoj kompanije, već i Srbije".

Osvrnuo se i na CBAM. "Kao neko ko emituje oko 26 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, lako je izračunati sa četiri evra šta to znači za EPS. Biće to veliko opterećenje za energetske kompanije i ključno je koliko će se novca od CBAM vratiti za razvoj projekata zelene energije."

Komentarišući rešenja za generisanje bazne energije, direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović kazao je "da se progresivno vraćamo u prošlost", sa psihološkom blokadom pred pitanjem nuklearne energije. "Nauka je pokušala da izbegne primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, međutim, nije se odmaklo dalje od eksperimentalnih pokušaja. Ja nemam dileme oko toga da li nam je potrebna nuklearne elektrana, mislim da je to jedino rešenje jer imamo jako loš lignit."

Prema njegovim rečima, u javnosti postoje zabrinutosti u pogledu bezbednosti gradnje, odabira lokacije za takvu elektranu, kao i tehnologije i kadrova, ali Dimović napominje da sve te procedure podležu regulaciji i ispunjenju društvenog konsenzusa. "Neće biti nuklearne energije a da ljudi ne žele nuklearnu energiju." 

Bloomberg

Đorđe Popović, izvršni direktor firme Trivera Energy, skrenuo je pažnju na potrebu za održivošću i energetskom efikasnošću u ovom sektoru. "Kada je reč o efikasnosti, rekao bih da bi prvo trebalo da gledamo šta možemo da unapredimo u postojećim sistemima, a onda da se bavimo diverzifikacijom izvora. Jedan deo pritiska dolazi i od srpske i evropske regulacije, a drugi deo od geopolitike, pri čemu vidimo da postoje naročite potrebe za diverzifikacijom toplotne energije."

Kada je reč o električnoj energiji u Srbiji, ocenio je da su se prozjumeri pokazali kao jako podobni za industriju, kao i da je već sada moguće sprovoditi projekte takozvanog aktivnog kupca. "To je jedna velika prilika za industriju i važno je imati jasnoću oko naknada i drugim stvarima, kako bi ekonomika projekata bila unapred poznata."

Kako se zaključuje u prošlogodišnjem izveštaju objavljenom u časopisu "International Journal of Industrial Engineering and Management", koji izdaje Univerzitet u Novom Sadu, tehnologije industrije 4.0 nisu samo tehnička nadogradnja postojećeg sistema, već strukturni preduslov za energetsku tranziciju. Bez digitalne transformacije, prelazak na održivu ekonomiju ostaje ograničen i neefikasan, zaključili su autori, pri čemu kombinacija senzora i AI algoritama smanjuje troškove održavanja i produžava životni vek opreme. Rad, između ostalog, naglašava važnost digitalnih modela realnih energetskih sistema (takozvani digitalni blizanci) koji omogućavaju simulaciju različitih scenarija, ali i ističe primena tehnologija industrije 4.0 u energetici podrazumeva prelazak sa centralizovanih elektrana na mikro-mreže, lokalnu proizvodnju i već pomenute prozjumere.

Broj digitalnih projekata i partnerstava u elektroenergetskom sektoru koje je pratio Bloomberg New Energy Finance (BNEF) između 2017. i 2023. godine | Izvor: BNEF/IRENA

Analiza Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (engl. International Renewable Energy Agency - IRENA) pokazala je da upotreba AI algoritama za prognozu smanjuje operativne rezerve energije i troškove do 10 do 15 odsto u nekim državama (npr. Danska), što je više od devet miliona dolara uštede godišnje za potrošače. Istovremeno, automatizovane mreže uz digitalne alate mogu smanjiti prekide isporuke struje i skratiti vreme trajanja nestanka zahvaljujući boljoj koordinaciji i prediktivnom održavanju.

Kada je reč o Srbiji i OIE, privatni sektor je u proteklih desetak godina u razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana u zemlji uložio više od 1,5 milijardi evra. Novi kapaciteti su izgrađeni, projekti razvijeni, a interesovanje investitora i dalje postoji. Ipak, razvoj OIE u poslednje dve godine se usporio, dok ključni izazovi više nisu povezani toliko s kapitalom, već s tempom kojim sistem može da prati već započeta ulaganja.

Joksimović je ocenila da je u poslednje četiri godine investicioni ciklus u OIE intenzivan. Srbija je, podsetimo, ušla u 2026. godinu sa instalisanih 3.683,4 megavata (MW) zelene energije, s tim što najveći udeo čine velike hidroelektrane EPS-a.