Za imovinu bez dokaza o poreklu do sada naplaćeno 170 miliona dinara

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković izjavila je da je Poreska uprava do sada naplatila za imovinu za koju nije moglo da se dokaže poreklo imovine 170 miliona dinara, kao i da je utvrđeno da je oko 20.000 fizičkih lica imalo rast vrednosti imovine više od 150.000 evra u odnosu na prijavljene prihode tokom najduže tri uzastopne godine, i da je urađeno 400 izveštaja u prethodnom postupku.

Markovićeva je, na 33. Kopaonik biznis forumu, na pitanje o primeni Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kojim se predviđa poreska stopa od 75 odsto za imovinu za koju vlasnik ne može da dokaže poreklo, rekla da je to tema koju javnost veoma zanima i navela da su do kraja 2025. obradili i analizirali prikupljene podatke za više od 2,3 miliona fizičkih lica. "Mi to ne objavljujemo, smatramo da je to naš posao. Utvrdili smo da oko 20.000 fizičkih lica, čak u periodu od jedne do tri godine, imaju odstupanje prihoda u odnosu na uvećanu imovinu od 150.000 evra u jednoj do tri godine, kako to zakon definiše", rekla je Marković.

Ona je istakla da to ne znači zasigurno da je tih 20.000 ljudi u problemu. "To je samo ono što taj sektor dobija od informacija putem zvaničnih evidencija, a onda kad se otvori postupak, ulazi se u utvrđivanje prihoda i imovine i tu svakako fizičko lice može da dokaže, a što mi nismo mogli da vidimo kroz zvanične evidencije", rekla je Marković.

Naplata poreza u Srbiji u 2025. godini porasla je za 8,2 odsto nominalno, a za četiri odsto realno u odnosu na 2024, rekla je direktorka Poreske uprave Dragana Marković u utorak na Kopaonik biznis forumu. Tako je lane naplaćeno oko 27 milijardi evra poreskih prihoda. Šire gledano, od 2014. godine, to jest pre sprovođenja prvog programa transformacije, do danas, naplata je uvećana za 174 odsto nominalno, odnosno za oko 80 odsto ako se uračuna inflacija, istakla je.

"Te 2015. godine, kad sam ja došla u Poresku upravu, postojala je stalna promena upravljačkog kadra i izostanak jednoobraznosti u postupanju uprave - dešavalo se da se u različitim filijalama po istim ili sličnim pravnim situacijama donose različita rešenja, što je bio ozbiljan problem kome smo posvetili dosta pažnje", izjavila je Marković.

Dodala je da je zatekla ogroman broj ogranizacionih jedinica uprave - čak 178, što je, kako je rekla, bila jako velika disperzija, a uprkos tome gužve u filijalama su uvek bile velike.

"Bio je tu i veliki broj neporeskih aktivnosti kojima se bavila Poreska uprava, detektovali smo 25 takvih delatnosti, imali smo 16 zakona i devet uredbi koje su definisale ovu oblast", kazala je Marković. "Ostavljali smo utisak institucije koja se bavi svim i svačim."

Govoreći o poboljšanju infrastrukture i digitalizaciji, izjavila je da je uprava sprovela prvi program transformacije od 2015. do 2020, a nakon toga i drugi takav program, koji je trajao od 2020. do 2025. godine. Za to vreme dosta toga je urađeno, ocenila je.

"Prvo, identifikacija tih sporednih delatnosti, poput naknade za odvodnjavanje, legalnosti softvera, igara na sreću, deviznog inspektorata... Sve prijave smo preneli u elektronski oblik, što je mnogo značilo privredi. Sa 178 organizacionih jedinica došli smo na 37, a očekujemo da će ih biti 34 do kraja ove godine", kazala je. "Otvorili smo šalter 'Vaš poreznik' kao privremeno rešenje za e-prijave, međutim naš svet voli da dolazi u Poresku upravu, tako da taj šalter i dalje znači u filijalama. Zatim smo unapredili način utvrđivanja poreskih obaveza za sezonske radnike, godišnjeg poreza na dohodak građana i poreza za frilensere. Ojačali smo kontrolu spajanjem kancelarijske i terenske kontrole. Smanjili smo vreme za povraćaj PDV-a, uveli izdavanje e-uverenja, otvorili 'Poresko sanduče'..."

Prema njenim rečima, Poreska uprava u Beogradu je ranije bila raspoređena na 28 lokacija, a sama centrala, koja je sada na jednom mestu, ranije je bila na sedam lokacija.

Bloomberg

"Kreirali smo novi poslovni model, koji se bazira na centralizovanom i jednoobraznom postupanju zasnovanom na kontroli rizika. Ušli smo u nabavku novog softvera koji treba da podrži taj poslovni model. Takođe, godinama unazad merimo stepen zadovoljstva poreskih obveznika, a odnedavno i poreskih službenika - obe ankete su na zadovoljavajućem nivou. Dodala bih i da su svi poreski službenici dobili besplatan zdravstveni pregled", naglasila je Marković.

Rekla je i da je novim, efikasnijim sistemom rada smanjen broj kontrola za 15 odsto, dok su novootkriveni prihodi povećani, a naplata se vrši sa manjim brojem zaposlenih.

Kada je reč o kadrovima u upravi, prema njenom mišljenju, tu postoje dva ključna izazova. "Prvo, nepovoljna starosna struktura, koja je doskora bila 54 godine u proseku, a sada smo to sveli na nivo od 50 godina. Drugo, profil poreskog službenika, koji treba da bude na izuzetno profesionalnom nivou i visokih kompetencija. Danas u upravi imamo oko 4.000 zaposlenih, a 75 odsto njih je visoko obrazovano. Prošle godine smo otvorili konkurs za 1.000 radnih mesta, što mislim da nijedna državna uprava dosad nije uradila. Javilo se 7.000 kandidata, a dosad smo primili 400 ljudi, jer je to dosta dugotrajan i složen proces."

Kao strateške prioritete za naredni period navela je nastavak reformskog puta, uz oslanjanje na softver američke proizvodnje za čiju je kupovinu krajem prošle godine Poreska uprava potpisala ugovor, a za koji je Marković istakla da je procenjen kao jedan od najboljih na svetskom nivou, te se očekuje da će umnogome doprineti efikasnijem radu uprave. "Želimo da zaokružimo proces digitalizacije i automatizujemo rad uz potpunu bezbednost podataka, to nam je izuzetno važno."

Kako je dodala, glavni ciljevi uprave su optimizacija poslovanja, kreiranje situacije u kojoj nema biznisa niti pojedinca čiji su prihodi ispod radara Poreske uprave. Razmišlja se i o uvođenju novih vrsta usluga, jer je, prema njenoj oceni, "neophodno da se ide u susret poreskih obveznika". "Smatramo i da naši zaposleni treba da imaju edukaciju tokom čitavog radnog veka, na čemu ćemo isto raditi. Ove godine, inače, imaćemo otvaranje još jednog konkursa za najmanje 200 ljudi, verujemo da ćemo biti poželjan poslodavac za mlade."