EU poništava zabranu prodaje benzinaca i dizelaša od 2035.

Evropska unija (EU) ipak popušta kada je reč o jednoj od njenih najambicioznijih klimatskih odluka. Naime, Evropska komisija (EK) potvrdila je da će ublažiti planiranu zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine, nakon snažnog pritiska automobilske industrije i lidera pojedinih zemalja članica, pre svega Nemačke i Italije.

Prema dosadašnjim pravilima, proizvođači su do 2035. morali da obezbede da 100 odsto novih putničkih i lakih komercijalnih vozila bude sa nultom emisijom. Sada se ta obaveza smanjuje na 90 odsto, čime se otvara prostor za nastavak proizvodnje plagin hibrida, ali i određenog broja vozila sa klasičnim motorima i nakon te godine.

Međutim, ovo popuštanje ne dolazi bez uslova. Deo proizvodnje koji neće biti klimatski neutralan moraće da se nadoknadi drugim "zelenim" merama unutar fabrike, poput korišćenja zelenog čelika proizvedenog u Evropi ili upotrebe biogoriva u vozilima koja nisu električna.

Iz EK poručuju da će takav pristup omogućiti da plagin hibridi, vozila sa produženim dometom, blagi hibridi i automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. ostanu deo tržišta, uz EV i vozila na vodonik.

 

 

 

Istovremeno su ublaženi i ciljevi za električne kombije. Umesto dosad planiranog smanjenja ugljeničnog otiska od 50 odsto do 2030. godine, novi cilj iznosi 40 odsto.

Odluka dolazi nakon lobiranja nemačkog kancelara Friedricha Merza i italijanske premijerke Giorgie Meloni, a u industriji se doživljava kao pobeda evropskih proizvođača automobila. Oni se već duže suočavaju s izazovima prelaska na električna vozila, dok im istovremeno kineska konkurencija sve snažnije pritiska tržište.

Iako se ovakav rasplet očekivao poslednjih dana, reakcije su bile oštre. "Zeleni" u Evropskom parlamentu poručili su da se radi o "ozbiljnom slabljenju" ključnog zakonodavstva koje je trebalo da bude temelj evropskog smanjenja ugljeničnog otiska.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, koja je 2022. bila jedno od glavnih lica Evropskog zelenog plana i regulative o emisijama vozila, branila je predlog porukom da "Evropa ostaje na čelu globalne čiste tranzicije".

Naglasila je i da su predlozi doneti nakon "intenzivnih razgovora sa automobilskom industrijom, organizacijama građanstva i drugim zainteresovanim stranama", te da o njima sada mora da odluči i Evropski parlament.

Ursula von der Leyen bila je jedno od glavnih lica Evropskog zelenog plana i regulative o emisijama vozila | Bloomberg

 

U paketu mera predstavljenom u Strazburu, Komisija je najavila i dodatne podsticaje za proizvodnju malih automobila, najtraženije kategorije vozila u Evropi. Do 2035. proizvođačima će se nuditi takozvani superkrediti za male i pristupačne električne automobile, pri čemu će se svaki takav automobil u obračunu evropskih kvota vrednovati kao 1,3 vozila, čime se proizvođačima ostavlja više prostora za ispunjavanje emisijskih ciljeva.

Komisija se osvrnula i na podsticanje potražnje, posebno među velikim korporativnim kupcima. Poslovni vozni parkovi smatraju se ključnima za ubrzavanje šireg prihvatanja električnih automobila, jer su upravo oni jedan od glavnih izvora polovnih vozila na evropskom tržištu.