Crni petak, poslednji petak u novembru, postao je globalni fenomen koji označava početak praznične šoping sezone. Uz obećanje velikih popusta, ovaj dan privlači milione potrošača, ali retko ko razmišlja o njegovim dugoročnim posledicama. Ono što je počelo kao američka tradicija, proširilo se svetom, uključujući i Evropu, gde Crni petak svake godine beleži rekorde u prodaji. Međutim, iza privlačnih popusta i bleštavih reklama kriju se skriveni troškovi, posebno oni koji opterećuju životnu sredinu.
Ipak, paralelno s ovim konzumerističkim fenomenom raste i pokret Zelenog petka, koji poziva na promišljenu i održivu potrošnju.
Depositphotos
Opširnije
Crni petak: praznik kupovine ili crna rupa u budžetu, pazite se obmana
Prodavci najčešće varaju kada je reč o tehničkim uređajima, odeći i obući.
26.11.2024
Umesto odeće i obuće, ovog Crnog petka love se akcije
Novembar i decembar istorijski dva najbolja meseca u godini za tržište akcija
24.11.2023
Manja kupovna moć preti zaradi srpskih trgovaca za Crni petak
Potrošači su pod pritiskom jer ušteda isparava, a inflacija ostaje na visokom nivou i "nagriza" prihode.
23.11.2023
Crni petak i Sajber ponedeljak donose rekordnu potrošnju
Potrošači planiraju da potroše u proseku 567 dolara tokom kupovine na Crni petak i Sajber ponedeljak.
20.11.2023
Dan Samaca, Crni petak i Sajber ponedeljak u senci inflacije
Dan samaca, Crni petak i Sajber ponedeljak, veliki svetski šoping praznici, u petak otvaraju prazničnu sezonu.
11.11.2022
Dok Crni petak simbolizuje impulsivnu kupovinu i masovnu proizvodnju, Zeleni petak predstavlja suprotan pristup – odgovornu potrošnju koja podržava životnu sredinu, smanjuje otpad i daje prednost lokalnim i održivim proizvodima. Njegova načela nisu usmerena na odricanje, već na svesnije odluke o tome što kupujemo, kako koristimo proizvode i šta činimo kako bi oni trajali što duže.
Kako je Crni petak postao globalni fenomen
Crni petak nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama kao dan za šoping nakon Dana zahvalnosti. Originalno, naziv Black Friday odnosio se na saobraćajne gužve koje su se stvarale tog dana, ali trgovci su ga kasnije preimenovali kako bi označili trenutak kada prodaje prelaze iz gubitka (crveno) u profitabilnost (crno).
Danas, zahvaljujući globalizaciji i usponu e-trgovine, Crni petak više nije ograničen samo na SAD. Evropski potrošači su 2023. godine tokom tog dana potrošili više od 90 milijardi evra, pri čemu su najpopularniji artikli bili elektronika, odeća i kućni aparati. Očekivano, najveća prodaja i ove godine očekuje se u SAD.
E-commerce i njegov ekološki otisak
Uz uspon e-trgovine, Crni petak dobio je još veći zamah. Dostupnost proizvoda jednim klikom miša i brze dostave unele su revolucionarni način kupovine, ali uz to su povećali i ekološki pritisak. Globalni promet u e-commerce sektoru trebalo bi da premaši osam biliona dolara do 2026. godine, ali rast te industrije nosi i ozbiljne izazove.
S porastom onlajn kupovine dolazi i povećan broj dostavnih vozila na putevima. Prema podacima organizacije Transport & Environment, transport povezan sa Crnim petkom u Evropi emituje 1,2 miliona tona CO₂, što je čak 94 odsto više nego tokom prosečne nedelje. Ta količina ekvivalentna je godišnjim emisijama više od 600 hiljada automobila. Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu, transport za Crni petak 2022. godine generisao je 400 hiljada tona CO₂.
Dostavna vozila, koja se uglavnom oslanjaju na dizel gorivo, ne emituju samo ugljen-dioksid već i druge štetne stvari poput azot dioksida (NO₂) i čestica PM2.5. Te stvari pogoršavaju kvalitet vazduha, posebno u urbanim sredinama, gde već postoji visok stepen zagađenja.
Proizvodnja, vraćanje i otpad
Veliki deo proizvoda koji se kupuju na Crni petak, poput elektronike i odeće, ima značajan ekološki otisak već tokom proizvodnje. Na primer, proizvodnja jednog laptopa oslobađa između 100 i 200 kilograma CO₂, dok prosečna majica uzrokuje emisije višestruko veće od njene težine. Proizvodnja tih artikala zahteva eksploataciju prirodnih resursa, veliku količinu energije i transport.
Depositphotos
Onlajn prodavnice beleže izuzetno visok procenat vraćanja tokom Crnog petka. Prema istraživanju Optoro, vraćanje proizvoda u SAD uzrokuju čak 1,8 milijardi kilograma otpada godišnje i 11 milijardi kilograma emisija CO₂. Takođe, mnogi ne znaju da većina vraćenih proizvoda ne ide nazad u prodaju zbog visokih troškova obrade i transporta, već završava na deponijama.
Pakovanje proizvoda za Crni petak takođe doprinosi ekološkom opterećenju. Globalna proizvodnja plastične ambalaže premašuje 141 milion tona godišnje, a tokom praznične šoping sezone količina otpada raste za 30 odsto. Većina ambalaže završava na deponijama ili u okeanima, ugrožavajući biljni i životinjski svet.
Zeleni petak kao alternativa
Zeleni petak nastao je kao odgovor na ekološke izazove i masovnu impulsivnu potrošnju koju podstiče Crni petak. Njegova ideja temelji se na promovisanju održive potrošnje i podizanju svesti o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini. Umesto podsticanja kupovine koja često završava prekomernim otpadom i ekološkom štetom, Zeleni petak donosi novu filozofiju. Ona stavlja kvalitet ispred kvantiteta, a dugoročnu vrednost ispred kratkotrajne euforije.
Prvi koraci ovog pokreta vezani su za kampanje održivih brendova poput Patagonije, koja je još 2011. godine počela da skreće pažnju na negativne posledice konzumerizma. S vremenom, Zeleni petak prerastao je u globalnu inicijativu koja okuplja brendove, organizacije i pojedince posvećene odgovornijem pristupu potrošnji. Njegova svrha nije da podstakne odricanje od kupovine, već da nas podseti da svaka odluka ima posledice za životnu sredinu i društvo.
Zeleni petak obuhvata nekoliko ključnih načela. Prvo, promoviše promišljenu potrošnju, odnosno kupovinu samo onoga što je zaista potrebno, uz izbegavanje impulsivnih odluka koje često rezultiraju gomilanjem nepotrebnih predmeta.
Drugo, naglašava važnost podrške lokalnim proizvođačima. Kupovinom lokalno proizvedenih artikala smanjuje se emisija povezana s transportom, a istovremeno se podstiče razvoj malih preduzeća i zajednica.
Treće, stavlja naglasak na popravak i ponovnu upotrebu. Umesto bacanja oštećenih proizvoda, Zeleni petak nas podstiče da produžimo njihov vek trajanja kroz popravke ili prilagođavanje.
Još jedno važno načelo je podsticanje kupovine proizvoda iz druge ruke. Prodavnice korišćene robe nude kvalitetne artikle koji dolaze s manjim ekološkim otiskom, smanjujući potrebu za proizvodnjom novih predmeta, a usput nude nešto jedinstveno što će se teško pronaći u "high-street" radnjama. Na kraju, Zeleni petak podržava donacije i razmene. Umesto da stari proizvodi završe na otpadu, mogu pronaći novi život u rukama nekoga kome su potrebni.
Konačno, Zeleni petak nije samo jednodnevna inicijativa, već filozofija koja nas podseća na važnost promišljenog pristupa potrošnji.
Depositphotos
Brendovi bojkotuju sniženja
Patagonia, koja je Zemlju proglasila za svog jedinog akcionara, predvodi kampanje protiv Crnog petka još od 2011. godine, davno pre nego što je to postalo popularno.
Sve je počelo hrabrom reklamom u The New York Timesu, na kojoj je bila prikazana njihova jakna uz jednostavnu poruku: "Nemojte kupiti ovu jaknu".
"Uticaj industrije brze mode, koja od početka dizajnira proizvode kako bi brzo zastareli zbog trenda, uništava planetu", izjavio je Tyler LaMotte, direktor proizvoda i marketinga EMEA regiona u Patagoniji, za Euronews tokom Međunarodnog festivala kreativnosti Cannes Lions.
Francuski brend Veja takođe predvodi održive inicijative, posebno tokom Crnog petka. Umesto popusta, Veja promoviše "Repair Friday", događaj posvećen popravci obuće i produženju njenog veka trajanja. Osnovana s ciljem borbe protiv masovne potrošnje i ekološke štete, Veja koristi organske i reciklirane materijale, a njihova filozofija održivosti temelji se na transparentnosti i etičkoj proizvodnji. Ove godine, brend je proširio svoju kampanju na međunarodnom nivou, ističući kako je produženje trajanja proizvoda ključni korak ka smanjenju ekološkog otiska modne industrije.
IKEA je kroz svoju inicijativu "Circular Friday" ponudila održivu alternativu Crnom petku. Umesto masovnih popusta, švedski div nameštaja podstiče kupce na vraćanje korišćenog nameštaja u zamenu za popuste na buduću kupovinu. IKEA je 2024. godine pokrenula i dodatne lokalne inicijative u Evropi, uključujući radionice za popravljanje nameštaja i programe doniranja obnovljenih proizvoda onima kojima su najpotrebniji.
Modni brend Arket se tokom Crnog petka odlučuje za alternativni pristup, usmeren na ponovnu upotrebu. Umesto klasičnih popusta, brend promoviše kolekcije korišćenih proizvoda, čime želi da smanji otpad i ukaže na važnost dugotrajne mode. Time naglašava kako odeća ne mora da bude nova da bi bila kvalitetna, već može trajati duže uz pravilno korišćenje.
Kozmetički brend Rituals obeležava Zeleni petak s posebnim naglaskom na proizvode koji se mogu ponovo puniti. Ideja je jednostavna – smanjiti ambalažni otpad i podstaći kupce na održiviju rutinu. Svaki prodati refill povezan je s obećanjem brenda da će posaditi ili zaštititi jedno stablo.
Lush se već godinama distancira od klasičnih rasprodaja Crnog petka, ističući se drugačijim pristupom. Njihova ponuda proizvoda bez ambalaže postaje ključna tokom ovog perioda, kako bi smanjili plastični otpad i promovisali odgovorniju kupovinu.
Crni petak simbol je neodrživog konzumerizma koji ostavlja dubok trag na životnu sredinu. Inicijative poput Zelenog petka nude alternativu, naglašavajući važnost promišljenih odluka i odgovornog ponašanja.
U svetu suočenom s klimatskom krizom, promena potrošačkih navika nije samo opcija, već nužnost. Zeleni petak podseća nas da održivost počinje sa nama – jednim klikom manje, jednom promišljenom odlukom više.
.webp){kind=icon}
