Dan samaca, Crni petak i Sajber ponedeljak, veliki svetski šoping praznici, u petak otvaraju prazničnu sezonu, a iza sebe će ostaviti rupe u novčanicima kupaca. Do kraja godine ćemo, pored ovih praznika šaljivih imena, obeležiti i brojne slave i novogodišnje praznike, a maloprodajni sektor će, kao i svake godine, zabeležiti znatan profit.
Ipak, ostaje pitanje: ko će pobediti - dvocifrena inflacija ili dvocifreni popusti?
Sezonu kupovine otvara Dan samaca, poznat i kao praznik duplih jedanaestica, pošto se obeležava danas, 11. novembra. Inače, Dan samaca je kineski praznik koji su mladi pokrenuli devedesetih sa idejom da proslave neku vrstu anti-dana zaljubljenih. Dan samaca 2009. prisvojila je Alibaba, najveća kineska kompanija za maloprodaju i e-trgovinu. Kompanija je to videla kao šansu da poveća prodaju između kineskog nacionalnog praznika Zlatne nedelje i Božića, a praznik se nakon toga proširio širom sveta.
Obrt novca od kupovine od ovog praznika raste iz godine u godinu, a zarada od celokupne prodaje na internetu u Kini 2013. dostigla je osam milijardi dolara, i tako prestigla e-kupovinu u SAD na Sajber ponedeljak i Crni petak - i to duplo.
Ipak, za razliku od Crnog petka, koji se naširoko čeka, čini se da Dan Samaca u Srbiji nije zaživeo. Malo je kompanija koje će danas srpskim kupcima ponuditi popuste.
Jedan od izuzetaka je kompanija JYSK, koja će četvrtu godinu zaredom ponuditi kupcima popuste na onlajn kupovinu.
"Treba vremena da se prihvate nove aktivnosti, tako da se kontinuirano trudimo pojasniti kupcima u o čemu se zapravo radi. Sve više njih prepoznaje aktivnost, tako da kontinuirano beležimo trend rasta prodaje", kažu iz ove kompanije za Bloomberg Adriju.
Ipak, kako navode, iako Dan samaca i Sajber ponedeljak imaju svoje kupce, Crni petak je za njih najznačajnija aktivnost u godini.
Depositphotos
Inače, ime Crni petak - ili Black Friday - odnosi se na profit koji je ostvaren tog dana i koji omogućava prodavcima da godinu završe u plusu, ili na engleskom "in the black" - pošto se profit označava crnom bojom u poslovnim knjigama, dok se crvenom beleže gubici. Druge teorije o imenu odnose se na negativne posledice koje haos i manija mogu da izazovu ovog dana.
Dok Kinezi slave Dan Samaca, na zapadu je sve popularniji Sajber pondeljak. Kako se Crni petak tradicionalno odnosi na kupovinu u robnim kućama i tržnim centrima, onlajn prodavci kreirali su njegov pandan sledećeg ponedeljka.
U 2018. na Crni petak potrošeno je 9,9 milijardi dolara, što je 19,7 odsto više nego prethodne godine. U narednoj, 2019. godini potrošeno je čak 11,9 milijardi dolara, odnosno za 20,2 odsto više. U pandemijskoj 2020. godini, pak, na kupovinu na Crni petak potrošeno je 14,13 milijardi dolara, što je 19 odsto više nego 2019.
Prošle godine, kada su počeli su problemi sa energetskom krizom i rast inflacije, prekinut je trend velikog rasta prodaje za Crni petak - zabeležena je negativna statistika. Ostvaren je promet u iznosu od 14,04 milijarde dolara, što je za 0,63 odsto manje nego prethodne godine. To nam daje pravo da dovodimo u pitanje uspeh ovogodišnjeg Crnog petka i sezone popusta.
Šta se najviše kupuje?
Prema statistici na zvaničnom sajtu Crnog petka, najbolje ponude su uglavnom za tehnologiju i računarske proizvode, pa su među najatraktivnijim laptopovi, desktop računari, telefoni, televizori, kamere, tableti, video igrice i tehnička i igračka oprema, zatim odeća, igračke itd.
Kakav nam je budžet za praznike?
Prema zvaničnoj statistici, Srbija je jedina zemlja Adria regiona u kojoj u ovoj godini postoji mali, ali realan rast plata, kada se izuzme efekat inflacije koja je dostigla 14 odsto međugodišnje.
Iako je u Srbiji za godinu najviše poskupela hrana, i to skoro za četvrtinu, ni rast drugih potrošačkih dobara nije zanemarljiv. Tako su odeća i obuća skuplji za 6 odsto, nameštaj za 13 odsto, aparati za domaćinstvo 11 odsto, a računarska oprema za 3 odsto, zvanični su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Inače, tehnologija i računarski proizvodi su najpopularniji među kupcima koji koriste akcije Crnog petka. Lična nega poskupela je jednako kao hrana - za 20 odsto, a nakit i satovi skoro 7 odsto.
Prosečna inflacija prema poslednjim podacima iz septembra dostigla je nivo od 14 odsto, a stručna javnost je skeptična da je dostigla vrhunac. Visoka inflacija inače najteže pada onima sa niskim primanjima, jer siromašnije porodice veliki deo dohotka izdvajaju za hranu, koja je znatno poskupela.
Bloomberg Mercury
Neto plate u Srbiji realno rastu, i to brže nego inflacija - prosečna plata u avgustu porasla je nominalno 16,5 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine i iznosila je 75.282 dinara. Međutim, prosečna potrošačka korpa u istom mesecu bila je skuplja - 88.282 dinara, pokazuju podaci Ministarstva trgovine, pa je opravdano zapitati se koliko novca nam ostaje van osnovnih potreba koje pokriva potrošačka korpa.
U okviru prosečne potrošačke korpe za avgust, koja se obračunava za tročlano domaćinstvo, oko 3.000 dinara mesečno se izdvaja za odeću i obuću, a oko 3.500 za nameštaj, opremanje i održavanje domaćinstva. Prema ovim brojkama, teško da će - uz inflaciju koja je od avgusta porasla - prosečnoj srpskoj porodici mnogo ostati za praznike.
Inače, neka istraživanja pokazuju da je do 98 odsto popusta za Crni petak – uključujući tehnološke proizvode, proizvoda za kućnu i ličnu negu – bilo dostupno po istoj ceni ili čak jeftinije šest meseci kasnije.
Budućnost maloprodaje
Da li će sva ova slavlja biti dovoljna da održe maloprodajni sektor u plusu? Da bismo bili sigurni, moraćemo da sačekamo podatke Republičkog zavoda za statistiku koji izlaze krajem godine. Zasada, iako se maloprodaja naizgled dobro drži, inflacija predstavlja značajan faktor rasta.
Obim prometa u maloprodajnim objektima u Srbiji je u septembru porastao za 23,4 odsto na međugodišnjem nivou. U stalnim cenama, koje se dobijaju deflacioniranjem indeksa, rast u maloprodaji je iznosio 5,2 odsto. Međutim, u odnosu na protekli mesec, promet u maloprodaji pada drugi mesec zaredom, poslednji su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Iako cela Adria regija u nominalnom izrazu (bez uticaja cena) beleži snažan rast prometa u maloprodaji, ako se prodada inflacija ili u realnom izrazu, ona je u znatnom usporavanju, navodi analitički tim Bloomberg Adrije.
Naši analitičari predviđaju da će rast maloprodaje u Srbiji nastaviti da usporava u četvrtom kvartalu, uglavnom zbog baznih efekata i visoke inflacije. Takođe, gotovinski krediti rastu, što predstavlja pozitivan rizik, ali dalje montarno zatezanje Narodne banke Srbije će verovatno uticati na pad kreditiranja stanovništva. Podsetimo, NBS je juče podigla referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena na 4,5 odsto.
Treba imati u vidu i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja uspeva da ostvari realni rast neto zarada i time podržava privatnu potrošnju, navedeno je u izveštaju našeg analitičkog tima.
- U pisanju teksta pomogla Mirjana Joveska
.webp){kind=icon}
