Potrošači su pod pritiskom jer ušteda iz pandemije isparava (ako već nije nestala), a inflacija ostaje na visokom nivou i "nagriza" prihode. Posebno zbog skupe hrane, na koju prosečno srpsko domaćinstvo troši 36 odsto ličnih prihoda, ne ostaje nam mnogo sredstava da trošimo za predstojeće praznike.
Pa ipak, na jedan američki praznik koji je i ovde prisutan godinama, Crni petak, uvek viđamo slike prepunih tržnih centara i redova ispred prodavnica, ispod kojih masa potrošača na društvenim mrežama optužuje prodavce da kroz razne taktike koriste popularnost praznika da cene predstave nižim nego što zapravo jesu.
Koliko novca imamo na raspolaganju?
Građani Srbije i inače mali deo svojih prihoda izdvajaju za proizvode koji su obično na popustu za Crni petak, kao što su tehnika, oprema za stan ili odeća, bar ako se uporedi sa tim koliki deo prihoda izdvajaju na hranu ili stanovanje. Recimo, u toku prošle godine, za odeću i obuću izdvojili smo u proseku 4,9 odsto prihoda, a za opremu za stan i tekuće održavanje četiri odsto. To je u poređenju sa 36 odsto, koliko dajemo na hranu i bezalkoholno piće, daleko manje.
Opširnije
Svaki deseti dinar građana Srbije ode na meso
Više od trećine novca građani Srbije troše na hranu, a najveći deo izdvajaju na meso.
21.11.2023
Inflacija u SAD usporila, potezi Feda daju rezultate
Na međugodišnjem nivou, ukupna inflacija je iznosila 3,2 odsto, a bazna četiri odsto.
14.11.2023
'Hrana neće uskoro biti jeftinija'
Analiza tržišta sirovina pokazuje da se cene poljoprivrednih sirovina i energenata stabilizuju.
14.11.2023
Inflacija u Srbiji usporila najviše u poslednjih 10 godina
Stopa inflacije u oktobru je iznosila 8,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku u ponedeljak.
13.11.2023
Konkretno, jedno domaćinstvo je prema godišnjoj Anketi o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku imalo na raspolaganju 78.678 dinara mesečno. Od toga, za odeću je izdvajalo 2.394 dinara, za obuću 1.368 dinara, za nameštaj, rasvetu i dekoraciju za stan 588 dinara, za velike i male kućne aparate oko 500 dinara, za računarsku opremu 93 dinara. Za ličnu negu trošili smo 2.277 dinara mesečno, a za nakit i satove 49 dinara. Nijedna kategorija ne može ni prići hrani, na koju odlazi 28.246 mesečno, a u okviru toga mesu, za koje izdvajamo 8.886 dinara.
Zvanični podaci pokazuju da smo prošle godine u novembru, kada se obeležava Crni petak, manje trošili nego u oktobru (3,4 odsto manje u stalnim cenama), ali i nešto malo više nego u decembru. Međutim, ove godine maloprodaja je u gorem stanju nego prošle. U svakom mesecu ove godine bila je slabija nego u istom mesecu 2022. godine, bar što se tiče podataka koje zasad imamo, te teško da će u novembru dostići prošlogodišnji nivo. Poslednji dostupni podaci pokazuju da je u septembru maloprodaja u Srbiji dostigla 99,3 odsto prometa iz septembra 2022.
Inače, statistika maloprodaju posmatra kroz tri glavne kategorije: 1. hranu, piće i duvan; 2. neprehrambene proizvode i 3. motorna goriva. Od te tri kategorije, u odnosu na prošlu godinu najveći pad zabeležila je hrana (4,8 odsto međugodišnje), a zatim neprehrambeni proizvodi (3,7 odsto), koji se najviše kupuju za Crni petak.
Poreska uprava do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na upit Bloomberg Adrije o potrošnji tokom praznika.
Iako tehnički imamo više novca nego prošle godine u ovo vreme, inflacija je pojela veliki deo tog rasta. Prosečna plata u Srbiji u avgustu (prema poslednjim dostupnim podacima) iznosila je 86.112 dinara neto. Realno su plate porasle 2,6 odsto u odnosu na avgust 2022, što znači da jesu pobedile rast inflacije, ali da nam verovatno nije ostalo mnogo kupovne moći, posebno ako uzmemo u obzir stanje u maloprodaji.
Rast cena nismo ostavili iza nas. Inflacija je još uvek povišena, iznosila je 8,5 odsto u oktobru. Iako ona pokazuje znake usporavanja, deluje da su skoro sve kategorije za koje se inače troši novac tokom Crnog petka natprosečno poskupele. Hrana je bila 10,5 odsto skuplja, odeća 8,7 odsto, oprema za stan 12,7 odsto, računarska oprema 6,7 odsto, a lična nega 10,2 odsto.
U Srbiji se, inače, na Crni petak često kupuje bela tehnika, laptopovi, mobilni telefoni, kuhinjski aparati, televizori, odeća, obuća, oprema za stan i slično.
Koje su najčešće prevare za koje se optužuju prodavci?
Potrošači u Srbiji često optužuju prodavce da namerno povećaju cene u novembru, a onda je za Crni petak precrtaju i snize, te vrate na cenu koja je važila pre poskupljenja. Takođe, uvek treba proveriti cenu u drugim radnjama, gde je popust možda manji, ali cena niža. Nekim prodavcima je u interesu da što pre prodaju robu i ne plaćaju cenu skladištenja, a Crni petak je dobra prilika da se otarase viška.
Posebna vrsta opreza potrebna je u onlajn kupovini. Crni petak sve se više širi - nekad popusti važe ceo novembar, nekad za vikend posle Crnog petka, a poglednjih godina, sa rastom onlajn kupovine, veb-sajtovi većih prodavnica prepunjene su brojevima koje pokazuju maksimalan procenat popusta koji prodavci nude. Postoji mnogo prevara u vezi sa onlajn šopingom, kao što su nepostojeće radnje, krađa podataka sa kartice, kopije originalnog proizvoda koji se prodaju po ceni originala i slično.
Kako je u Americi?
Amerikanci, u međuvremenu, planiraju rekornu potrošnju za njihov omiljeni šoping praznik. Potrošači planiraju da potroše u proseku 567 dolara tokom kupovine na Crni petak i Sajber ponedeljak, što je za 13 odsto više nego prošle godine, pokazuje anketa kompanije Deloitte. Rezultat je novi rekord u Deloitteovoj godišnjoj anketi Crni petak - Sajber ponedeljak. Oko 84 odsto kupaca oseća dovoljno samopouzdanja da se pridržava budžeta koje su odredili u septembru.
Međutim, podaci pokazuju da bogatiji Amerikanci smanjuju potrošnju uoči Crnog petka, što je zabrinjavajući znak za ekonomiju koja se mnogo oslanja na potrošnju stanovništva. U tri meseca uoči najvažnije praznične šoping sezone, grupa trgovaca koji opslužuju višu srednju klasu, kao što su Apple, Coach i Nordstrom, zabeležila je najveći pad prodaje u dve godine, prema ekskluzivnoj analizi Bloomberg Seconda. Slabost je takođe pogodila tržne centre sa najboljim učinkom u bogatijim oblastima, čak i kada je ukupna maloprodaja porasla u martu.
Američki trgovci cele godine su se žalili na slabiju potrošnju građana, što su pokazale i različite ankete. Međutim, stvarni podaci govore suprotno, pa je potrošnja građana stalno bila veća od prognoze.
Recimo, Walmart se žali na pad prodaje u oktobru. Uprkos reputaciji trgovca na malo za domaćinstva sa nižim prihodima, Walmartova baza kupaca je raznovrsnija i liči na američku populaciju u celini, piše Andrea Felsted iz Bloomberg Opiniona. Walmart je najveći američki trgovac na malo i preko jednog dolara od svakih pet potrošenih na hranu i piće za domaćinstva u SAD ide u njihovu blagajnu, navodi Bloomberg Intelligence. Još je veće udeo neprehrambene robe.
Ipak, onda postavlja pitanje zašto je potražnja bila jača ove godine duže nego što je većina očekivala? Možda je to jednostavno jer je trebalo vremena da se promene navike u potrošnji iz ere pandemije. U isto vreme, neki Amerikanci su možda smanjili potrošnju da bi osigurali da iskoriste maloprodajne ponude Crnog petka.
Ona upozorava da Amerikance čeka sezona sukoba između prodavaca i kupaca. Lanci prodavnica više nemaju brda zaliha, tako da ne moraju da daju popuste tako velike kao prošle godine. Ipak, potrošači znaju da inflacija popušta i tražiće popuste. Sve u svemu, Nacionalna maloprodajna federacija očekuje da će prodaja u novembru i decembru porasti za skromnih tri do četiri odsto u odnosu na 2022.
Crni petak, Sajber ponedeljak i Dan samaca
Crni petak je petak posle Dana zahvalnosti u SAD, koji se proslavlja svakog četvrtog četvrtka u novembru. Već godinama je to dan kada ju američkim prodavnicama najveća gužva, a iz godine u godinu beleži se rast prometa.
Nakon toga sledi Sajber ponedeljak, ponedeljak koji dolazi nakon Crnog petka, dan onlajn kupovine. U 2022, kada je inflacija bila najveća prepreka Amerikancima, na kraju ispalo da je više kupaca iskoristilo popuste nego ikada ranije, a ove godine predviđa se još veći bum.
Sajber ponedeljak inače nije toliko popularan Srbiji, gde se Crni petak uglavnom preliva ili na ceo mesec, ili bar na ceo vikend, a trgovci nude popuste i na onlajn robu. Inače, ime Crni petak - ili Black Friday - odnosi se na profit koji je ostvaren tog dana i koji omogućava prodavcima da godinu završe u plusu, ili na engleskom "in the black" - pošto se profit označava crnom bojom u poslovnim knjigama, dok se crvenom beleže gubici. Izraz "crni petak" zapravo je nastao u Filadelfiji. Početkom 1960-ih, policija Filadelfije se suočavala sa zakrčenim ulicama, gomilom vozača i pešacima koji su se uputili na fudbalsku utakmicu i tražili ponude posle Dana zahvalnosti, nazivajući to "crnim petkom".
Kinezi, s druge strane, imaju svoju verziju šoping praznika - to je Dan samaca ili praznik duplih jedanaestica, koji je obeležen 11. novembra. To je praznik zabavnog karaktera koji se slavi među omladinom Kine koja je ponosna na to što nema partnera - neka vrsta anti-dana zaljubljenih. Poreklo ovog praznika dolazi iz studentske i internet kulture. Veliki broj mladih tada organizuje okupljanja, a na Dan samaca sva velika preduzeća nude promotivne popuste onima koji slave praznik. Dan samaca 2009. prisvojila je Alibaba, najveća kineska kompanija za maloprodaju i e-trgovinu.