Više od trećine raspoloživog novca građani Srbije troše na hranu, a najveći deo izdvajaju na meso. Prosečno, jedno domaćinstvo sa prosečnim primanjima trošilo je mesečno tokom 2022. godine skoro 9.000 dinara samo na meso, čija je cena rasla znatno iznad proseka inflacije.
Građani sada troše veći deo primanja na hranu nego u pretpandemijskoj 2019. godini. Pre četiri godine su u tu svrhu izdvajali 34,2 odsto primanja, dok je 2022. taj procenat iznosio 36 odsto, pokazuje Anketa o potrošnji domaćinstva koju objavljuje Republički zavod za statistiku.
Zbog velikog rasta cena hrane 2022. godine, koji je bio veći od ukupne inflacije, manji deo prihoda smo trošili na druge stvari. Recimo, na stanovanje, vodu i električnu energiju 2022. išao je manji deo prihoda - 16,1 odsto u odnosu na 16,7 odsto 2019. Nešto je manji udeo potrošen na transport (0,4 odsto manje nego u 2019) i za odeću i obuću (0,4 odsto manje). S obzirom na to da je cena proizvoda u svim ovim kategorijama rasla, očigledno su građani smanjili potrošnju.
Opširnije
Da li hrana postaje novo oružje?
Slanje viškova američkih useva u Evropu, bilo da je reč o prodaji ili o besplatnoj pomoći, pokazalo se niskorizičnim načinom za učvršćivanje odnosa.
13.11.2023
Maslinovo ulje u EU poskupelo od januara 2021. za čak 75 odsto
Cene hrane u Evropskoj uniji nakon značajnog rasta u 2022. nastavile su da rastu i ove godine.
03.11.2023
Trend gastro-pijace sve je jači i u Beogradu
Nove društvene navike nameću nove prehrambene navike.
16.10.2023
Da manje trošimo pokazuju i podaci o realnom prometu robe u trgovini na malo, koji su pokazali da je maloprodaja u septembru pala osmi put zaredom, te možemo zaključiti da naša kupovna moć slabi. Indeksi prometa hrane, pića i duvana u septembru su, u odnosu na isti period prošle godine, realno pali za 1,2 odsto.
Anketa je pokazala da domaćinstvo sa prosečnim primanjem od 78.678 dinara, čiji je prosečan broj članova 2,7, izdvajala 28.246 dinara na hranu i bezalkoholna pića. Ubedljivo najveći deo prihoda trošili smo na meso, i to 8.886 dinara mesečno, a oko 4.000 na hleb i žitarice, i još toliko na mleko i mlečne proizvode. Drugim rečima, meso je najskuplja stavka na listi - skuplja od struje, voća i povrća, ili transporta.
Dolazimo do podatka da smo 11,3 odsto svih prihoda trošili na meso i mesne prerađevine, koje su znatno poskupele 2022. godine. Cene mesa u Srbiji tada su se znatno uvećale, a rast cena je dostigao vrhunac u julu 2022. kada je međugodišnji rast iznosio čak 25,6 odsto. Međutim, tu nije kraj. Cene su nastavile da rastu i za godinu dana meso je poskupelo još 13,3 odsto što čini kumulativno poskupljenje za dve godine 42 procenta.
Što se drugih kategorija tiče, van hrane, puno se trošilo na telefonske usluge (4.184 dinara), električnu energiju (4.098 dinara), goriva i maziva (3.732 dinara) i čvrsta goriva (3.384 dinara). Takođe, više potrošimo na cigarete i duvan (2.747) nego na odeću (2.394) i obuću (1.368) ili lekove (2.237 dinara).
Depositphotos
Iako inflacija u Srbiji usporava i prema poslednjim podacima iznosila je 8,5 odsto, najveći doprinos joj daje hrana. Rast cena se tamo približio jednocifrenom iznosu (10,3 odsto), te je meso u odnosu na oktobar 2022. godine bilo skuplje za 11,8 odsto, mleko, sir i jaja za 9,4, dok su kafa, bezalkoholna pića i povrće poskupeli za nešto više od 12 procenata.
Cene poljoprivrednih sirovina i energenata se stabilizuju, ali hrana ipak možda neće uskoro biti jeftinija.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...