'Hrana neće uskoro biti jeftinija'

Analiza tržišta sirovina koju je uradio analitički tim Bloomberg Adrije pokazuje da se cene poljoprivrednih sirovina i energenata stabilizuju. Izuzetak je šećer, ali i transport žitarica je jednačina sa više nepoznatih koja direktno utiče na cenu agrosirovina. Od početka godine kukuruz i soja su pojeftinili, a cene žitarica ostaće izložene dinamici rusko-ukrajinskog rata, posebno zbog logistike, odnosno zbog transporta preko crnomorskih luka. 

U programu Bloomberg Adrija televizije stručnjak za tržište agrosirovina i dugogodisnji direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin kaže da se to, naravno, odnosi i na Srbiju. 

Bloomberg Adria

 

"Manevarski prostor u Srbiji je definitivno ograničen, limitiran i diktiran dešavanjima na međunarodnim tržištima. Tržište regiona u velikoj meri zavisi upravo od protočnosti crnomorskog basena, gde je najveće mesto koncentracije robe i sektora. Tu pre svega mislim na luku Kostanca, koja najviše tangira naše izvoznike, a samim tim i poljoprivredne proizvođače. Tako da, mi ćemo najneposrednije osetiti dešavanja logističke prirode. Dakle, logistika se nameće kao dominantan faktor u formiraju cena, praktično tržište ugrađuje takozvanu premiju rizika koja se definitivno pojavljuje na crnomorskom basenu i to je ono što najviše utiče i na dešavanja na srpskom tržištu. I dokle god ne profunkcioniše u punom kapacitetu taj koridor, Srbija će imati imati problem sa velikim zalihama, samim tim i sa likvidnošću tržišta koje definitivno u ovom trenutku nije na zadovoljavajućem nivou", kaže Galetin. 

Prema njegovim rečima, takva situacija implicira da će cene iće nagore i da iako protočni kanal za izvoznike iz Srbije polako počinje da se otvara, jer je prošlog meseca izvezla 155.000 tona kukuruza, to ide sporo. "Ako se osvrnemo na cenu kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu, ona opet ide nagore", kaže Galetin. 

 

Šećer - između podsticaja i globalnog rizika 

Šećer je jedina kategorija u okviru FAO Food indeksa koja je zabeležila cenu iznad vrhunca iz 2022. Zbog visoke cene šećera, veliki deo šećerne trske biće usmeren ka proizvodnji šećera, umesto etanola, što će podržati stranu ponude. Imajući u vidu ovaj globalni trend, pozicija proizvođača u Srbiji je, prema Galetinovom mišljenju, veoma dobra. 

Bloomberg Adria

 

"Ne samo zbog cene koja je ponuđena od šećerana, već i zbog činjenice da je država svojom politikom podsticaja ove godine podstakla proizvođače stiumlacijom 35.000 dinara po hektaru, što je uticalo na povećanje sejnih površina pod šećernom repom, što će sa očekivanih 50 tona po hektaru doneti solidan prinos. U Srbiji se na taj način može da proizvede 350.000 tona šećera, koji je dovoljan za domaće tržište, a 100.000 bi moglo i da se izveze", navodi Galetin. 

On upozorava da ono na šta ne može da se utiče jeste svetsko tržište šećera koje zavisi od dva najveća proizvođača šećerne trske - Brazila i Indije - koji diktiraju cenu šećera globalno i koji je trenuno skup jer te dve države vode politiku "kontrolisane ponude". 

Hrana u zoni dvocifrene inflacije

Stopa inflacije Srbiji u oktobru je iznosila 8,5 odsto i to je prvi put da je ona u jednocifrenoj zoni od proleća prošle godine. Najveći doprinos ponovo je dala kategorija hrane, ali se rast cena i tamo približio jednocifrenom iznosu (10,3 odsto). Meso je u odnosu na oktobar 2022. godine skuplje za 11,8 odsto, mleko, sir i jaja za 9,4 odsto, dok su kafa, bezalkoholna pića i povrće poskupeli za nešto više od 12 procenata. 

"Moje mišljenje je da hrana neće uskoro biti jeftinija bez obzira na sve napore organizacije UN svetskog programa za hranu. Bojim se da je hrana postala jedan ozbiljan alat za upravljanje krizama i bogate zemlje i neke koje mogu to da koriste, svakako se ne rukovode etičkim i humanin ciljevima da se zadovolje potrebe gladnih u svetu. Na kraju krajeva, da je tako, mi se danas ne bismo suočili sa problemom da svaki 10. stanovnik na planeti pati od elementarne gladi", zaključuje Galetin. 

Ceo intervju pogledajte u videu.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar