Potrošnja u Srbiji usporila, u regionu jedino više kupuju u BIH

U Srbiji će do Nove godine 37 proizvoda biti pod oznakom "Bolja cena", koje će biti snižene i prodavaće se u 11 trgovinskih lanaca, koji pokrivaju 80 odsto tržišta. To je rezultat dogovora Vlade i trgovaca, a kao deo mera pomoći građanima usled visoke inflacije. Trgovci su ovu meru prihvatili sa manje ili više negodovanja, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji, a uvodi se i u Severnoj Makedoniji.

Bloomberg Adria analitički tim priprema regionalnu analizu maloprodajnog sektora čije je prve uvide podelila viša analitičarka Jelena Zindović.

Dvocifrene stope rasta prihoda

"Prihodi u maloprodaji rasli su i reč je dvocifrenoj stopi rasta. Rast prihoda je dominantno uzrokovan rastom prodajnih cena. Kada posmatramo potrošnju, odnosno statističke podatke iz 2022. godine vidimo da je došlo do usporavanja potrošnje, posebno u Hrvatskoj i Sloveniji, što znači da taj rast nije rast prihoda od prodaje ostvaren rastom količina, već prevashodno rastom prodajnih cena. Jedino je u Bosni i Hercegovini bila drugačija dinamika jer se potrošnja održavala tokom čitavog perioda", navodi Jelena Zindović.

Prema njenima rečima, kod maloprodaje treba da se ima u vidu da je reč o niskoprofitabilnoj delatnosti "što znači da je sa rastom ulaznih troškova, odnosno inflacijom inputa bilo je očekivano da se taj efekat prenese dalje na prodajne cene, što je uzrokovalo i rast prihoda".

Prodaja vs. troškovi

Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li su brže rasli troškovi ili prihodi. Izvesno je da su trku dobili troškovi.

"Posmatrajući troškove nabavke prodate robe i troškove materijala, oni su rasli brže, odnosno po većoj stopi u odnosu na rast prihoda od prodaje. Drugim rečima, njihova bruto margina je malo padala. Druga najveća troškovna stavka su troškovi zaposlenih. Oni su takođe rasli, ali je to negde bilo usklađeno sa rastom prihoda od prodaje. Takođe, ovde bih napomenula da u maloprodaji postoji hroničan problem manjka radne snage, tako da, da bi se sprečio odliv radne snage, bilo je potrebno i očekivano da se povećaju troškovi plata. I na kraju, kada posmatramo EBITDA marginu, vidimo da je ona stagnirala, što znači da je kroz dobru kontrolu ostalih troškova, maloprodavci su uspeli da zadrže svoje margine", objašnjava Zindović.

Sve to je uticalo na nominalni rast profita, dodaje Zidović i navodi da je EBITDA margina stagnirala. 

"Učešće troškova nabavki prodate robe i troškova zaposlenih ima značajnih 86 odsto u troškovnoj stavci. To nam kazuje da je prostora za manevrisanje tim troškovima  malo, a treba platiti posle i troškove rente i troškove održavanja. Na taj način kontrola troškova se obično odvija nakon toga putem troškova marketinga i kontrolom tih troškova su očuvane marže", kaže Zindović.

O tome koliko su trgovci u maloprodaji zaduženi i zašto je sve dominantniji lizing, pogledajte opširnije u videu. Cela analiza maloprodajnog sektora u Adria regionu biće objavljena 25. septembra.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar