Tabaković za BBA: Visoke marže donele pad prometa trgovcima

Moguće je zaraditi na inflaciji ali svako korišćenje rasta cena radi većeg profita na kraju će dovesti do pada prometa, što nikome u trgovini ne odgovara, rekla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković za Bloomberg Adriju pošto su trgovci na njen komentar da doprinose visokoj stopi inflacije odgovorili da je rast marži sporiji od rasta troškova.

“Smatramo da korišćenje perioda visoke inflacije radi ostvarivanja povećane dobiti ne može biti dugoročno dobra odluka i da takve odluke u krajnjoj instanci mogu da utiču i na pad prometa – što i vidimo od početka godine,” kaže Tabaković za Bloomberg Adriju.

Ona je takođe rekla da je prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, količinski promet u trgovini na malo je u prvoj polovini 2023. godine smanjen za 5,1 odsto u odnosu na prvu polovinu 2022. godine. "To svakako ne ide u prilog poslovanju primarnih proizvođača, prerađivača, veletrgovaca niti maloprodajnih lanaca," navodi Tabaković.

Pored toga, upitana o kontaktu centralne banke sa trgovinskim lancima, guverner je rekla da NBS jeste u kontaktu sa trgovinskim lancima, posebno u vezi maloprodajnih cena, ali da nije u mogućnosti da obelodani detalje tih razgovora.

"Jasno je da je obezbeđivanje normalnog funkcionisanja robnog prometa u zemlji nezamislivo bez trgovinskih lanaca, kao i da su oni u proteklom periodu znatno doprineli razvoju ove delatnosti. I svakako da postoje i drugi tržišni akteri u lancu od primarnog poljoprivrednog ili nekog drugog proizvođača do krajnjeg kupca koji su povećali marže," kaže Tabaković. "Narodna banka Srbije je tu da u saradnji sa ostalim državnim institucijama održava makroekonomsku i finansijsku stabilnost i da time stvara predvidiv poslovni okvir i čuva potrošačko poverenje. Time svi mi doprinosimo da privreda, pa samim tim i trgovinske kompanije profitabilno posluju i da investiraju u dalji razvoj svog poslovanja. "

Prema podacima Republičkog zavoda za Statistiku (RZS) promet u maloprodaji na godišnjem nivou po isključenju inflacije pao je u junu za šest odsto. Ubedljivo najveći pad u poslednjih 10 godina zabeležen je u aprilu 2020. godine, kada je većina stanovništva bila zatvorena u svojim domovima zbog kovida dok je najveći rast na godišnjem nivou, očekivano, dosao tačno 12 meseci posle toga.

Prošle nedelje, iz NBS su saopštili da su od 2019. godine do 2022. Trgovinske marže grupe maloprodajnih lanaca nominalno povećane za 36,6 odsto.

Taj rast dešavao se paralelno sa dugim rastom stope inflacije od početka pandemije i rata u Ukrajini.

Naime, godišnja stopa inflacije u aprilu 2020. godine iznosila je svega 0,6 odsto da bi u martu ove godine dostigla 16,2 odsto. Posle reagovanja NBS i serije povećanja referentne kamatne stope, inflacija je počela da usporava u Srbiji ali i dalje sporije nego u evrozoni i SAD. Iz centralne banke sada očekuju da će stopa inflacija krajem ove godine biti osam odsto.

 

Komentar NBS o visokim maržama došao je posle objave podataka u inflaciji u junu kada je bilo primetno da je povrće najviše poskupelo od svih stavki.

Iz centralne banke se slažu sa trgovinskim lancima da je došlo do značajnog povećanja troškova ali dodaju da brzim rastom izlaznih cena, trgovinski lanci dodatno doprinose inflaciji.

"Stopa trgovinske marže, kako na nivou proizvoda, tako i na nivou država, zavisi od troškova koje treba pokriti kako bi se obavila delatnost. Na nacionalnom nivou, ta stopa u najvećoj meri zavisi od stepena razvijenosti ekonomije, stanja na tržištu rada, cena energenata i pratećih usluga, ali i strukture potrošnje građana, s obzirom na to da robe kojima se zadovoljavaju egzistencijalne potrebe obično sadrže relativno manju maržu. Za ocenu visine trgovinskih marži ključni su troškovi koji se formiraju na domaćem tržištu i koji se iz nje pokrivaju," kaže Tabaković.

Guverner napominje da treba imati u vidu da se i međunarodne institucije sve više bave ovom tematikom i iznose vrlo slične stavove. Ona ističe da o tome govore analize ECB-a i MMF-a, u kojima se potvrđuje da su kompanije na globalnom nivou brže uvećavale izlazne cene od rasta ulaznih troškova, utičući na taj način na povećanje inflacije sa strane ponude na koju mere monetarne politike imaju mali i ograničen uticaj. Tabaković kaže da konkretno аnaliza MMF-a dekomponuje inflaciju merenu deflatorom potrošnje na uvozne cene, troškove rada, profite i poreze.

"Zaključak analize je da se na veće profite korporacija odnosi gotovo polovina povećanja cena (oko 45 odsto) od početka 2022. zaključno sa T1 2023, jer su kompanije iskoristile priliku da usled rasta troškovnih pritisaka povećaju svoje cene više nego što je bio primarni efekat šoka. Pritom, analiza je pokazala da je povećanje profita bilo najveće u sektorima koji su imali koristi od povećanja svetskih cena primarnih proizvoda, kao i sektorima koji su bili izloženi neusklađenostima ponude i tražnje," kaže Tabaković.