Srpske trgovce nije mnogo potresla prozivka NBS o visini marži

Posle skoro godinu i po borbe protiv inflacije i 15 podizanja kamatnih stopa, Narodna banka Srbije (NBS) je prošle nedelje jasno i javno uprla prstom u, po njenom mišljenju, najodgovornije za spori pad potrošačkih cena, koji je u julu na međugodišnjih i dalje dvocifrenih 12,5 odsto. Najveći trgovci se, bar javno, nisu mnogo potresli zbog toga. 

Najveći maloprodajni trgovački lanci u Srbiji šest dana pošto su ih iz Narodne banke Srbije pozvali da smanje svoje uvećane marže u odnosu na 2019. godinu kako bi pomogli u borbi protiv inflacije odgovorili su da je rast njihove marže niži od rasta troškova poslovanja. To su saopštili u zajedničkom saopštenju koje je potpisalo Udruženje za trgovinu Privredne komore Srbije, ne komentarišući konkretno istraživanje NBS.

Na jednosatno izlaganje guvernera Jorgovanke Tabaković koja je navode o rastu trgovačkih marži potkrepljivala brojkama, trgovci su reagovali danima kasnije, šturim saopštenjem u kojem je izneta jedna jedina brojka. 

"Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije ukazuje da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u našoj zemlji od oko 2,8 odsto višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje (izvor APR), kao i u odnosu na  značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi," navodi se u saopštenju Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS).

Osim toga iz grupacije napominju da su srpski trgovci uspeli da održe lance snabdevanja u prethodnom periodu uprkos pandemiji i ratu u Ukrajini kao i redovne zarade a kažu da su bili i podrška lokalnim proizvođačima i dobavljačima koji preko njih obezbeđuju siguran izvor prihoda.

Prošle nedelje, guverner NBS Jorgovanka Tabaković oštro je kritikovala maloprodajne lance, rekavši da su trgovačke marže grupe maloprodajnih lanaca iz istraživanja centralne banke nominalno bile 36,6 odsto veće 2022. u odnosu na 2019. godinu. Pri tom, ona je optužila pojedine lance da ucenjuju male dobavljače u pregovorima te da im dodatno naplaćuju sam ulazak u lanac i/ilipoziciju na polici.

I iz NBS su naveli da trgovci često ističu troškove energije, zakupa i zarada koji se finansiraju iz marže. "To povećanje u 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosi 0,4 p.p. poslovnih prihoda grupe, što je kompenzovano smanjenjem nematerijalnih troškova i amortizacije (za 0,2 i 0,5 p.p. poslovnih prihodam respektivno)," stoji u saopštenju centralne banke u kom se postavlja i pitanje da li trenutno stanje konkurencije dovoljno efikasno dovodi do prilagođavanja opšteg nivoa cena u maloprodaji.

Pet najvećih prodajnih lanaca u Srbiji su Delhaize, Mercator-S, Lidl, Univerexport i Aman, pokazuju podaci koje je prikupio Bisnode. Guverner nije navela o kojih pet trgovinskih lanaca je reč u istraživanju NBS ali je zasebno za Bloomberg Adriju napomenula da Lidl nije bio uključen u inicijalno istraživanje jer kompanija još uvek nije bila objavila svoj rezultat za 2022. godinu.

Ipak, Tabaković je napomenula da se i sa ubacivanjem Lidlovih podataka, zaključak ne menja.

Naime, ono što se kod Lidla razlikuje u odnosu na druge trgovinske lance jeste činjenica da im je smanjen neto dobitak u odnosu na 2021. na 2,5 milijardi dinara (sa 4,1 milijarde dinara). Međutim, kod njih je došlo do značajnog rasta finansijskih rashoda (sa 181,8 milijardi dinara na 398 milijardi dinara) pri čemu dominira rast rashoda po osnovu kamata, a to može biti odraz i njihove pojačane kreditne aktivnosti zbog širenja poslovne mreže i ulaganja u izgradnju i opremanje novih objekata, dodala je Tabaković. "Takođe, njihovi izveštaji kače i dva meseca ove godine kada zaista jeste došlo do rasta kamatnih stopa na kredite," rekla je guverner.

Odgovor trgovaca

Depositphotos

 

"Ulažemo velike napore i međusobno se takmičimo da potrošačima ponudimo najbolji kvalitet i raznovrsnost po najnižim cenama. Uz to, redovno izmirujemo obaveze prema državi i podržavamo lokalne zajednice, a našim osnivačima se trudimo da obezbedimo razuman prinos", odgovor je na prethodne navode NBS, koja se nigde po imenu ne navodi u saopštenju trgovaca.

Nijedan veći trgovinski lanac se nije samostalno oglasio u medijima povodom komentara iz NBS u danima posle objave centralne banke koja se već duže od godinu dana bori sa visokom stopom inflacije koja se pokazala kao upornija od rasta potrošačkih cena u evrozoni i SAD.

Redakcija Bloomberg Adrije povodom ovog slučaja pojedinačno je kontaktirala kompanije Delhaize Srbija, Mercator-S, Lidl Srbija, Univerexport, DIS i Gomex. Nijedan od lanaca nije samostalno odgovorio na upit redakcije već su nas listom uputili na zajedničko saopštenje Udruženja za trgovinu PKS.

Šta kažu ekonomisti

Prema istraživanju analitičara Bloomberg Adrije, vidljivo je da su prodavci u maloprodaji kroz godine povećavali profitne marže.

"EBIT marža, koja je standardni pokazatelj za uspešnost ove industrije, porasla je za pet velikih lanaca u Srbiji na prosečnih 4 odsto u 2022. godini i to sa nivoa od ispod jedan odsto u predpandemijskoj 2019. godini. Međutim, i tada je prosečna EBIT marža najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji u 2022. godini bila ispod nivoa prosečne marže koju su ostvarili maloprodajni lanci na drugim evropskim tržištima. Prosečna EBIT marža trgovaca na tržištima u razvoju u Evropi je iznosila 4,6 odsto, a marža najvećih trgovaca u celoj Evropi gde je konkurentnost tržišta dosta izraženija iznosila je isto četiri odsto u 2022. godini," kaže Jelena Zindović, analitičar Bloomberg Adrije.

Zindović objašnjava da ovako niske jednocifrene margine govore u prilog činjenici da maloprodaja osnovnim životnim namirnicama nije visoko profitabilna industrija naročito u poređenju sa drugim maloprodajnim lancima poput maloprodaje hrane i opreme za kućne ljubimce koji generišu EBIT marže dva do tri puta veće.  

"Ako pričamo ove godine da se u maloprodaji beleži povećanje marži u odnosu na prošlu godinu, to ne bi trebalo biti iznenađenje s obzirom na relativno snažan nominalan rast plata (neto plate su u prvih pet meseci 2023. porasle za 15,5 odsto u odnosu na isto razdoblje lani) koji je anulirao celokupni efekt porasta cena," dodaje Zindović.

Prema podacima koje su prikupili analitičari Bloomberg Adrije (čija metodologija se ne poklapa nužno sa analizom NBS), najveću EBIT marginu među trgovinskim lancima u Srbiji 2022. godine imao je Delhaize a najmanju Lidl. Pritom, Lidl je prošle godine zabeležio rast prodaje od 30,4 odsto tok je prodaja Delhaizea porasla za 14,8 odsto.

Stopa inflacije počela je da usporava u aprilu ove godine pošto je dostigla 16,2 odsto u martu. U julu su cene hrane na godišnjem nivou porasle za 20,4 odsto a najveći rast zabeležen je u cenama povrća koje su skočile za 42,9 odsto.

Govoreći ranije za Bloomberg Adriju, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Stojković, rekao je da je trgovina u Srbiji manje efikasna od trgovine pojedinih razvijenih zemalja i zato dolazi do razlika u maržama.

"Trgovačke marže zavise i od maloprodajnih formata koji dominiraju na tržištu. Diskonteri pružaju značajno manji nivo usluga u odnosu na supermarkete i njihove marže su, između ostalog, i zbog toga dosta niže. Učešće trgovinske marke u asortimanu koje je niže kod nas nego u razvijenim zemljama takođe utiče na visinu marže. Brojni drugi faktori takođe utiču na trgovačke marže," rekao je on.

Pored toga, Stojković je rekao da je potrebno uraditi temeljnu analizu i istraživanje strukture cena određenih proizvoda.

Depositphotos

 

"Bilo bi zanimljivo kada bismo mogli precizno da kažemo kako izgleda struktura cena nekih osnovnih prehrambenih proizvoda. Često se percipira da trgovci uzrokuju povećanje cena, ali je istina često na drugoj strani. Bilo bi interesantno da se vidi koliko u strukturi cene nekih osnovnih životnih namirnica učestvuju primarni proizvođači (poljoprivrednici koji npr. proizvode suncokret ili mleko), koliko prerađivači u prehrambenoj industriji (uljare ili mlekare), a koliko trgovci (veleprodavci ili maloprodavci)," naveo je on u intervjuu za Bloomberg Adriju.

Iz Komisije za zaštitu konkurencije (KZK) su za naš portal rekli da su uočili da je došlo do rasta cena, pre svega osnovnih prehrambenih namirnica iz potrošačke korpe, i da su zbog toga početkom 2023. godine započeli sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koja je još uvek u toku.

"Tržišta izabranih osnovnih prehrambenih proizvoda obuhvataju njihove proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo od kojih se prikupljaju  podaci za analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima i otklonile eventualne povrede konkurencije," kažu iz KZK.

Oni dodaju da je zbog velikog broja učesnika na tržištu potrebno dosta vremena za njegovu analizu te nije poznato kada će istraživanje biti gotovo. Ne postoji zakonski rok u kom KZK treba da objavi određenu analizu a prema objavama i datumima koji su uključeni u istraživanje se može videti da je npr. analiza o tržištu cementa koja obuhvata period od 2018. do 2021. godine objavljena u martu 2023.

(Ažurirano sa komentarom o Lidlu).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar