EU bi mogla da upozori na problem konkurencije u srpskoj maloprodaji

Evropska unija mogla bi da upozori na problematično stanje konkurencije na tržištu maloprodaje prehrambenih proizvoda kada za nekoliko dana bude objavila godišnji izveštaj o Srbiji za 2023. godinu, smatraju izvori upoznati sa radom na izveštaju koji su govorili nezvanično za Bloomberg Adriju. Ipak, ostaje da se vidi koliko će biti formalna njena uloga.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković sredinom avgusta javno je prozvala trgovce da su im marže previsoke i da tako usporavaju pad inflacije, koja je krenula da pada pošto je dostigla vrhunac od 16,2 odsto ove godine.

Tabaković je tada pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije (KZK), telo nadležno za praćenje stanja na tržištu u Srbiji, da opet uradi sektorsku analizu kako bi se ustanovilo šta je uzrok povećanja trgovinskih marži u periodu 2019 - 2022. KZK je uradila sektorsku analizu za period 2017 - 2019, ali zbog pandemije se situacija na tržištu značajno promenila, dodala je guverner.

"Evropska komisija je svesna te izjave. Nacionalni regulator za konkurenciju je nadležan za istraživanje ne konkurentskih poteza koji utiču na srpsko tržište", navodi se u odgovoru Evropske komisije poslatom mejlom na upit Bloomberg Adrije. "U skladu sa procesom pridruživanja, redovno ocenjujemo usklađivanje Srbije sa pravilima konkurencije EU i njihovom implementacijom. Rezultat tog ocenjivanja se objavljuje u godišnjem izveštaju o napretku Srbije", dodaje se u odgovoru.

Iz KZK su za Bloomberg Adriju, kao i iz nekih od najvećih maloprodajnih lanaca, potvrdili da su sektorsku analizu maloprodaje počeli početkom ove godine.

"Podržavam guvernera, ona je potpuno u pravu. Potrebno je napraviti detaljnu analizu i horizontalno i vertiklano: tu su uvoznici, proizvodnja i mnogi drugi", smatra izvor Bloomberg Adrije, dobro upućen u rad KZK.

Prema pravilima, ne postoji period kada ta analiza mora da se završi, ali navedeni izvor izražava bojazan da je već kasno jer je Vlada preuzela mere i postigla dogovor sa trgovcima. "Kasno je uopšte bilo počinjati analizu tek početkom ove godine", objašnjava.

Stabilizacija i pridruživanje EU

Prema članu 72 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Srbija se obavezala da će poštovati pravila konkurencije EU, što je i primenjeno u domaćem zakonu.

Ipak, u poslednjem izveštaju Evropska komisija je ocenila da je Srbija umereno pripremljena u politici konkurencije. Tada su iz komisije naglasili da bi u narednih godinu dana Srbija trebalo da se fokusira na usklađivanje pravila o državnoj pomoći sa tekovinama EU. U izveštaju se takođe potvrđuje da je KZK nezavisna institucija ali da bi trebalo da poveća svoju transparentnost u radu.

"KZK je izgubila autoritet u poslednjih nekoliko godina“, navodi osoba upoznata sa radom ove institucije koja dodaje da je veoma bitno da KZK izlazi u javnost i približava svoj rad građanima s obzirom na to da je njen suštinski zadatak zaštita potrošača.

Međutim, u slučaju maloprodajnih lanaca u Srbiji, postavlja se još jedno pitanje: koliko je bitno to što je većina tih trgovinskih lanaca upravo iz Evropske unije i kako izgleda, politički, ako kompanije sa sedištem u EU potencijalno ugovaraju cene, a sama Evropska unija onda Srbiju kritikuje za loše stanje konkurencije u zemlji.

Depositphotos

 

"Kada bi kartel bio napravljen u Srbiji, a radio na teritoriji EU, Evropska komisija bi imala nadležnost da reaguje. Isto tako, kada bi kartel bio dogovoren na teritoriji EU i radio u Srbiji, Evropska komisija bi mogla da reaguje“, navodi drugi izvor Bloomberg Adrije koji je dobro upoznat sa legislativom EU.

Pravnik Olivier Bichsel napominje da Evropska komisija može da reaguje u ovakvom slučaju samo ako na bilo koji način dotični kartel utiče na evropsku privredu. U okviru ove situacije mehanizam u okviru SSP-a omogućava konsultacije pred Savetom za SSP i kada Srbija ne bi reagovala na postojanje kartela, Evropska komisija bi imala pravo da izrekne mere da zaštiti svoje tržište.

Ipak, komisije za zaštitu konkurencije su u konstantnom kontaktu sa nadležnim generalnim direktoratom Evropske komisije, dodaje izvor, te postoji mogućnost da se neformalno komunicira.

I Bichsel se slaže sa tim. On napominje da EU može da posmatra situaciju iz dva ugla: prema jednom, Srbija ne poštuje pravne tekovine EU i stoga nije spremna za članstvo, prema drugom, Srbija bi u okviru Saveta za SSP mogla da traži pomoć od EU kroz diplomatski put.

Međutim, postoji jedna "veoma teoretska" mogućnost, dodaje Bichsel. "Srbija može da tvrdi da je EU propustila da reaguje na situaciju koja je uticala na trgovinu između Zajednice i Srbije i da utvrdi mere protiv EU ukoliko ona ne bude sarađivala po ovom pitanju."

Depositphotos

 

Izvor Bloomberg Adrije navodi da su evropske kompanije te koje podstiču inflaciju u Srbiji, i to u trenutku kada slabi podrška članstvu u bloku, na šta bi Evropska komisija mogla da reaguje kroz neku vrstu specijalnog postupka jer "stabilizacija" u SSP-u podrazumeva i obavezu EU da stabilizuje Srbiju.

Prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije Srbije objavljenom u januaru ove godine o podršci članstvu u EU, 43 odsto ispitanika reklo je da podržava ulazak Srbije u EU, dok je 32 odsto protiv. U istom takvom istraživanju pre 10 godina, 51 odsto građana je podržavalo članstvo, a 22 odsto bi bilo protiv.

Da se situacija sa velikim trgovačkim maržama dešava u okviru same EU, bilo bi malo drugačije. Kako objašnjavaju iz nemačkog antikartelskog tela, oni su u okviru mreže ECN (engl. European Competition Network) u stalnom kontaktu sa drugim komisijama u okviru Unije te mogu razmenjivati iskustva. Isto tako, Evropska komisija u okviru same Unije ima mogućnost da formalno reaguje, dodaju, ali kada su u pitanju države koje nisu članice, komunikacija je manje formalna.

Ostaje da se vidi u izveštaju koliko će Evropska unija biti stroga prema Srbiji u najnovijem izveštaju, a koliko će biti stroga prema evropskim kompanijama.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar