Najveći trgovinski lanci u Adria regionu žive na račun svojih dobavljača, jedan je od zaključaka iscrpne analize maloprodajnog tržišta koju je uradio analitički tim Bloomberg Adrije. Naši analitičari objašnjavaju da, gotovo bez izuzetka, veliki trgovci u regionu imaju negativni neto radni kapital, što je posledica tzv. negativne konverzije gotovine i "indicira da se poslovanje u naravi finansira pomoću dobavljača".
Konverzija gotovine meri koliko se brzo inventar pretvara u novac, odnosno prihode. Kad je ta mera pozitivna, to znači da trgovci nabavljaju robu, stave je na police gde ona čeka prodaju, a oni u međuvremenu nabavku te robe plate dobavljaču. Tek nakon toga ostvaruju prihode od njene prodaje potrošačima.
Kad je ta mera negativna, to znači da se roba prodaje brže nego što je oni plaćaju dobavljačima, a to defakto znači da trgovcu dobavljači delimično finansiraju poslovanje pošto trgovac još u međuvremenu može ostvarene prihode koristiti i za druge svrhe pre nego što dobavljaču plati samu robu.
Opširnije
Možda se čini da se svi žale na kafu s aparata, ali ta industrija samo raste
Industrija samouslužnih automata će nastaviti svoju solidnu tendenciju rasta, zadržavajući prosečnu stopu rasta od pet do deset odsto.
20.09.2023
Svetli dani pred farmaceutskom industrijom Adria regiona, Rusija ključni izazov
Nakon sjajne 2022. godine u Adria regionu za farmaceutsku industriju, taj sektor će verovatno videti još bolje dane.
18.09.2023
Recesija se širi Evropom, ali u Adria regionu nema razloga za paniku
Zemlje u Adria regionu neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini.
11.09.2023
Za najveće trgovinske lance u Adria regionu prošle godine je period plaćanja dobavljačima u proseku bio 68 dana, dok je obrt zaliha bio prosečnih 41 dan. Istovremeno je samo osam dana bilo potrebno kako bi se naplatila potraživanja. "Veliki trgovci profitiraju od svoje tržišne pozicije i mogu ispregovarati tako duge rokove plaćanja, što se često koristi i za finansiranje dugotrajne imovine", objašnjava naš tim analitičara.
Pregovaračka snaga jasno je vidljiva iz tržišnih udela. Maloprodajno tržište u Adria regionu je prilično koncentrisano, stoji u analizi, jer pet najvećih igrača drži između 70 i 80 odsto udela. Tržište je jedino malo više fragmentisano u Srbiji zahvaljujući opstanku velikog broja malih privatnih trgovinskih kompanija. Na tržištima deluju i lokalni i zapadnoevropski igrači, a Fortenova grupa je jedina prisutna na sva četiri tržišta s brendovima Mercator, Idea i Konzum.
Uz njih na tržištu su čvrsto utemeljeni i diskontni lanci. Mada nigde nisu na prvom mestu, oni drže između 25 i 30 odsto tržišta, s time da najveći deo tržišnog kolača kontrolišu u Sloveniji i Hrvatskoj, gde profitiraju od bescarinskog uvoza robe koju nabavljaju naveliko iz srednjeevropskih centara. Strategija osvajanja tržišta niskim cenama isplatila im se jer su značajan udeo preuzeli od klasičnih supermarketa, tumače analitičari.
Najveći trgovinski lanci uspešno su prebrodili protekle krizne godine koje su obeležili pandemija i visoka inflacija. Prihodi od prodaje najvećim su delom skočili zahvaljujući rastu cena, zbog čega su porasli i profiti, ali se to nije odrazilo na marže. Za grupu najvećih regionalnih trgovinskih lanaca čije su poslovanje pretresli naši analitičari prihodi su lani u proseku porasli za 14 odsto, što je u skladu sa stopom inflacije. "Rast prihoda primarno je došao zbog rasta vrednosti, a ne količina" prodane robe, stoji u analizi. Na nivou pojedinih zemalja jedino su u Bosni i Hercegovini prihodi porasli bitno više od inflacije, što znači i jaču prodaju same robe.
Bruto marže su se lani tek blago spustile na 26,2 odsto nivoa od 26,3 odsto koju su imale godinu pre. Kako je trošak nabavke rastao brže od prihoda, a uz to je rastao i trošak zaposlenih, trgovci su profitabilnost branili režući druge troškove. U regionalnom maloprodajnom sektoru rashodi za zaposlene u proseku iznose desetak odsto ukupnih rashoda. Naš analitički tim to ocenjuje "umerenim" s obzirom na to da se radi o prilično radno intenzivnoj industriji. Ukupan broj zaposlenih u grupi trgovaca obuhvaćenih analizom je lani porastao tek jedan odsto, dok su rashodi za njih skočili za 14 odsto.
Hronični problem trgovačkog sektora je nedostatak kvalifikovane radne snage koji se sve više rešava "uvozom" radnika iz drugih država, van Evropske unije. Poslodavci su lani, u prisustvu visoke inflacije, podizali i plate kako bi pokušali smanjiti nedostatak radnika. Analitičari primećuju i da je lani porasla produktivnost u maloprodaji, no nije se radilo o tehnološkim ili operativnim poboljšanjima, već se radilo o nominalnom rastu vrednosti prodate robe. Tačnije, prihodi od prodaje po zaposlenom su porasli za 12 odsto, dok su prihodi porasli za sličnih 14 odsto.
U maloprodaji produktivnost se obično povećava automatizacijom procesa, skladišta, instalacijom samouslužnih blagajni i jačanjem ponude na internetu. Takvi potezi smanjuju potrebu za ljudskom radnom snagom.
Viša analitičarka korporativnih finansija Jelena Zindović navodi da je ova godina izazovna za trgovce koji se bore s dodatnim pritiskom na marže. Prihodi će skočiti zahvaljujući višoj inflaciji, ali će rast biti sporiji, smatra ona. Slovenački trgovinski lanci će imati najniži rast zbog usporavanja tamošnje domaće potrošnje i oštrijeg pada stope inflacije. Na suprotnoj strani naći će se njihove kolege i konkurenti iz Bosne i Hercegovine zahvaljujući čvrstom rastu potrošnje, ali i cena.
Uz rast ulaznih troškova, na marže trgovačkih lanaca uticaće i administrativna ograničenja na cene pojedinih proizvoda, usporavanje potrošnje na nenužnu luksuzniju robu, jača potražnja za robom na posebnim popustima i prigodnim prodajama i, za Hrvatsku, zabrana rada nedeljom.
Što se tiče iduće godine, naš analitički tim očekuje ubrzavanje lične potrošnje u Adria regionu, što će značiti i bolje dane za lokalne trgovačke lance. Šoping, izgleda, ipak ne izlazi iz mode.
