Nakon sjajne 2022. godine za farmaceutsku industriju u regionu, taj sektor će verovatno videti još bolje dane dok evropska populacija stari, pokazuje analiza Bloomberg Adrije. Međutim, glavni izazov za region ostaje ključno izvozno tržište - Rusija.
Celu analizu možete pogledati OVDE.
Inflacija i plate
Ukupna inflacija u 2022. godini nadmašila je inflaciju farmaceutskih proizvoda širom Adria regiona, što je posledica malog udela farmaceutskih proizvoda u potrošačkoj korpi, zajedno sa vladinim ograničenjima cena lekova i konkurentnim javnim nabavkama, pokazuje analiza.
Opširnije
Recesija se širi Evropom, ali u Adria regionu nema razloga za paniku
Zemlje u Adria regionu neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini.
11.09.2023
Od šest prodatih automobila u Srbiji, pet su polovnjaci
Prodaja novih automobila u Srbiji u prvoj polovini ove godine skočila je u odnosu na isti period 2022, dok je kod polovnjaka i dalje prisutan pad prodaje.
16.08.2023
Analiza BBA: Marže pekarskih proizvođača stabilne uprkos šokovima
Proizvođači pekarskih proizvoda u Adria regionu zadržali su stabilnu profitabilnost uprkos raznim izazovima.
17.07.2023
Analiza BBA: Proizvođači plastične ambalaže se umotali u fine profite
"Smatramo da će profitne marže ostati oko nivoa dosegnutih u poslednje vreme i u idućih nekoliko godina", kažu analitirčari.
03.07.2023
I ukupan rast plata premašio je rast u farmaceutskoj industriji. Slovenija se tu izdvaja, jer je tamo rast plata u ovom sektoru nadmašio prosečni rast plata za 4,5 procentna poena. Rast plata u Sloveniji podstiču najveće farmaceutske kompanije Lek i Krka, koje zapošljavaju oko 1,2 odsto radno sposobnog stanovništva zemlje, pa zaposleni imaju veću pregovaračku moć, pokazuje analiza.
Slovenija se u regionu ističe kao farmaceutski lider, pošto je 28 odsto izvoza te države vezano za farmaceutske proizvode, a uglavnom izvozi u Švajcarsku. Sve zemlje u regionu, osim Slovenije, beleže trgovinski deficit u farmaceutskim proizvodima – drugim rečima, više uvoze nego izvoze.
Zdravstvena zaštita
Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, Evropska unija je ispred Adria regiona kada se posmatra koliko troše na zdravstvo u poređenju sa BDP-om, što se prvenstveno objašnjava nižim platama i ograničenim privatnim zdravstvenim sistemom u regionu. Međutim, građani našeg regiona izdvajaju više novca iz svog džepa zbog lošijeg kvaliteta javne zdravstvene zaštite i dugih lista čekanja.
Kada uporedimo zdravstvenu potrošnju po glavi stanovnika, u regionu građani troše 1.467 evra godišnje, tj. više nego upola manje nego u EU, gde ta suma iznosi 3.159 evra po glavi stanovnika.
Uz to, u regionu postoji konstantan problem nedostatka lekova, što pogoršavaju razni faktori, uključujući strogu regulaciju cena, oslanjanje na strane proizvođače kao što su Kina i Indija za aktivne farmaceutske sastojke i nedavne poremećaje na globalnom energetskom tržištu. Investicije u regionu su u porastu, a kompanije žele da smanje oslanjanje na strane dobavljače, posebno iz Kine i Indije, širenjem svojih proizvodnih kapaciteta.
Izvoz u Rusiju
Za naš region, Rusija je kritično izvozno tržište farmaceutskih proizvoda, pored EU i susednih zemalja. Prošle godine, logistički izazovi, kao što su zabrane putovanja i poteškoće u transportu, primorali su proizvođače da prilagode lance snabdevanja, što je u nekim slučajevima dovelo do povećanja cena. Jedan značajan faktor koji utiče na kompanije u regionu je ruska Nacionalna strategija 2030, čiji je cilj da se do 2030. smanji zavisnost od uvoza.
Krka, istaknuti igrač u regionu, imaće koristi od strategije zbog svoje proizvodnje u Rusiji. Međutim, oslanjanje na rublju izlaže Krku volatilnosti valute, dok su finansijski derivati za zaštitu od valutnog rizika ili nepostojeći ili su skupi.
I druge kompanije iz tog sektora, kao što su JGL, Belupo, Bosnalijek i Alkaloid, posluju na tržištima istočne Evrope. Međutim, suočavaju se sa većim deviznim pritiscima zbog toga što se njihovi proizvodni pogoni nalaze van Rusije. Pored toga, oni se susreću sa izazovima u vezi sa naporima ruske vlade za lokalizacijom.
Kompanije u regionu
Prethodne godine, kompanije iz regiona su imale još jednu sjajnu godinu uprkos nestašici lekova, poteškoćama u lancu snabdevanja i tenzijama u istočnoj Evropi. Zajedno su ostvarili kumulativnu prodaju od 5,435 miliona evra, što predstavlja povećanje od 14 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Ne iznenađuje da se Hospira može pohvaliti najvišim maržama među sličnim kompanijama. Kao deo kompanije Pfizer, Hospira je specijalizovana za proizvodnju patentiranih farmaceutskih proizvoda, što joj omogućava da određuje cene za svoje proizvode. S druge strane, Bosnalijek je doživeo najveći rast prodaje (32 odsto) u 2022. Ovaj značajan rast prvenstveno se pripisuje rastućem prisustvu na ruskom tržištu.
Međutim, Krka i Pliva su, prema analizi, kompanije s najboljim učinkom među proizvođačima generičkih lekova i po marži i po povratu na kapital.
Što se zaliha tiče, farmaceutske kompanije u Adria regionu imaju izrazito visoke nivoe zaliha, u proseku 258 dana, što postavlja pitanja o njihovoj efikasnosti u upravljanju zalihama. Složeni lanac snabdevanja podrazumeva dugo vreme isporuke zbog međunarodnih uvozno-izvoznih procesa, a farmaceutski proizvodi često uključuju kvarljive proizvode sa kratkim rokom trajanja, što dovodi do značajnih otpisa.
Međutim, visoke bruto marže farmaceutskog sektora omogućavaju kompanijama da se izbore sa ovim izazovima, što rezultira zadovoljavajućim nivoom neto obrtnog kapitala u poređenju sa prodajom, kažu analitičari. Ima i onih koji nadmašuju prosek, kao što su Bosnalijek i Hemofarm, što se delom može objasniti značajnim udelom domaće prodaje, koja dovodi do problema sa naplatom potraživanja.
Srbija
Srpske kompanije najviše proizvoda izvoze u Nemačku i Rusiju, koje sa Crnom Gorom, BiH i Italijom čine 65 odsto ukupnog izvoza. Najviše se uvozi iz Nemačke i Francuske, nakon kojih sledi Slovenija.
Srpska kompanija Hemofarm, u vlasništvu Stada Group, ostvarila je snažan rast prodaje u 2022. od 20 odsto, prvenstveno podstaknut značajnim povećanjem prodaje na drugom najvećem tržištu, to jest u Nemačkoj. Primarno tržište kompanije je domaće i ono ostaje na čelu, čineći približno 39 odsto njihove ukupne prodaje.
Galenika gotovo dosledno ostvaruje dvocifreni rast od akvizicije od strane NC Group iz Brazila 2017. godine. Ovaj strateški potez omogućio je Galenici pristup raznovrsnom portfoliju proizvoda, dobavljača i put ka međunarodnim tržištima.
Očekivanja
U budućnosti, očekuje se da će sve starija populacija u Evropi dovesti do povećanja potrošnje u zdravstvu i potražnje za farmaceutskim proizvodima.
Kratkoročni pokazatelji ukazuju na povećanje kapitalnih izdataka i investicija u Adria regionu. Štaviše, relativno sporiji rast plata u farmaceutskom sektoru u poređenju sa ukupnim prosekom daje dodatni podsticaj farmaceutskim kompanijama. Glavni izazovi ostaju izloženost Rusiji i neizvesnosti vezane za to, očekivana deprecijacija rublje u odnosu na evro i povećane konkurencije u oblasti generičkih lekova, smatraju analitičari.