Evropska unija planira da uspori smanjivanje ugljen-dioksida (CO2) u svom sistemu trgovanja jedinicama emisija kako bi industriji dala više vremena za uvođenje čistih tehnologija, a pritom zadržala cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine.
U planiranoj reformi Sistema EU za trgovinu emisijama (ETS), koju bi trebalo da predstavi kasnije ove nedelje, EU želi da pronađe ravnotežu između smanjenja troška zelene tranzicije za industriju i podsticanja kompanija koje brže dekarboniziraju poslovanje da nastave da ulažu u Evropi.
Reforma je postala jedno od ključnih političkih pitanja u EU nakon što su neke vlade i energetski intenzivne industrije optužile tržište ugljenika da dodatno povećava ionako visoke cene električne energije i gasa.
Opširnije
Beogradska berza i karbonski krediti - izazovi i šanse za izvoznike
Srbija se priprema da zakorači u svet trgovanja emisijama ugljen-dioksida (CO2) kroz novu platformu za karbonske kredite na Beogradskoj berzi, što bi moglo da smanji troškove domaćih izvoznika suočenih sa pritiskom evropskog Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM).
03.03.2026
Da li Srbija može da se odrekne uglja do 2050?
Srbija ima ambiciozne planove za transformaciju svog energetskog sektora do 2050. godine, kada planira da napusti upotrebu uglja kao glavnog izvora energije.
18.02.2026
Elektrifikacija pod pritiskom - može li evropska auto-industrija izbeći milijarde evra kazni?
Trgovinski ratovi i Trumpove carine gurnuli su automobilsku industriju u Evropi u krizu koja traje, a karakterišu je pad prodaje u Evropi, usporavanje izvoza i jačanje kineske konkurencije. O izazovima pred industrijom za Bloomberg Adriju govori Marija Linkova Nijs iz ACEA.
17.02.2026
Titula koju niko ne želi - kako je Srbija postala zemlja lošeg vazduha i šta uraditi da se to spreči
Iako je Sarajevo krajem decembra držalo titulu najzagađenijeg grada na svetu, i Beograd je doskora mogao da se time pohvali.
06.02.2026
Prema izvorima upoznatima s pregovorima, Evropska komisija razmatra smanjenje godišnje stope kojom se smanjuje ukupna količina dopuštenih emisija na nivo između 3,5 i 3,9 odsto od 2031. do 2035. godine. Tačan procenat još nije određen.
Nakon toga bi se takozvani Linearni faktor smanjenja (Linear Reduction Factor, LRF) od 2036. dodatno smanjio na između dva i 2,4 odsto, rekli su izvori koji nisu želeli da budu imenovani zbog poverljivosti razgovora.
Evropska komisija odbila je da komentiraše informacije, pozivajući se na dugogodišnju praksu da ne komentariše predloge koji su još u pripremi. Trebalo bi da Evropska komisija predlog reforme usvoji 17. jula na sastanku na kome će raspravljati o njegovom konačnom obliku.
Referentna cena jedinica emisija nakon Bloombergove objave nastavila je da pada, pa je trgovanje zaključila 0,3 odsto niže, na 81,16 evra po toni.
EU je uvela ETS 2005. godine. Danas obuhvata oko 10.000 postrojenja u sektorima poput proizvodnje čelika, cementa i đubriva, i postavlja im ograničenja emisija koja se postepeno smanjuju. Evropska komisija želi da prilagodi sistem kako bi ga uskladila s ambicioznijim ciljem smanjenja emisija za 90 odsto do 2040. u odnosu na 1990. godinu. Reforma će obuhvatiti i deo letova izvan EU, kao i manje teretne brodove.
Sporije smanjenje emisija omogućilo bi izdavanje dela jedinica emisija i posle 2039. godine, kada bi trebalo da, prema sadašnjim pravilima, ukupna dopuštena količina emisija pada na nulu. Dok deo država članica želi da zadrži sadašnju godišnju stopu smanjenja od 4,4 odsto tokom naredne decenije, druge traže njeno spuštanje ispod tri odsto.
Sve veći pritisak
Troškovi emisija su poslednjih meseci pod lupom nakon što su zbog sukoba na Bliskom istoku porasle cene energije, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog slabljenja evropske konkurentnosti u odnosu na SAD i Kinu. Deset država članica, među kojima su Italija, Poljska, Grčka, Rumunija i Estonija, u sredu je upozorilo Evropsku komisiju da bi prebrzo smanjenje emisija moglo podstaći preseljenje industrije iz Evrope.
"Zato je potrebno produžiti trajanje ETS-a gotovo do 2050. godine", navodi se u zajedničkoj izjavi država članica u koju je Bloomberg imao uvid. "To prilagođavanje treba uvesti što pre jer je naša industrija pod velikim pritiskom i suočava se s aktuelnim i nepovratnim troškovima."
Kako bi kompanijama omogućila veću fleksibilnost, Komisija želi da u sistem uključi i uklanjanje 250 miliona tona ugljen-dioksida putem domaćih projekata visokog kvaliteta. Prema izvorima, planira da dopusti i korišćenje međunarodnih karbonskih kredita od dva odsto ukupnog ETS ograničenja, a taj model bi preispitala 2033. godine.
Važan deo reforme odnosi se i na promene Mehanizma za stabilnost tržišta (Market Stability Reserve, MSR), kojim se automatski reguliše ponuda emisijskih jedinica povlačenjem ili vraćanjem dozvola na tržište.
MSR bi nakon 2030. postao fleksibilniji kako bi se prilagodio manjem tržištu. Stopa kojom povlači jedinice emisija s tržišta smanjila bi se sa 24 na 12 odsto, što znači da bi veći broj dozvola duže ostao u opticaju.
Komisija takođe želi da proširi sistem naplate emisija na deo međunarodnih letova.
Prema predlogu, od 2029. godine u ETS bi ušli odlazni letovi koji sleću u zemlje udaljene do 5.000 kilometara. To uključuje destinacije poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Maroka i zemalja Balkana. Letovi prema SAD i Kini zasad bi ostali izuzeti, a 2032. godine Komisija bi procenila učinke međunarodne inicijative CORSIA, čiji je cilj stabilizacija emisija u vazduhoplovnom sektoru.
Reformom se predviđa i proširenje ETS-a na manje brodove bruto tonaže između 400 i 5.000 tona i usmeravanje većeg dela prihoda u pomorski sektor kako bi se podržao razvoj čistijih goriva.
.webp){kind=icon}
