Uspon Kine vratio Evropu u 15. vek i uticao i na Srbiju

Evidentan ekonomski uspon Kine i drugih azijskih država poslednjih godina znatno je uticao na svetsku raspodelu dohodaka, pri čemu je relativno loše uticao na rangiranje brojnih evropskih zemalja po tom pitanju, uključujući i Srbiju, rekao je specijalni gost Kopaonik biznis foruma, profesor Branko Milanović tokom obraćanja u utorak. 

Kako je objasnio, svetska raspodela dohodaka podrazumeva da se svi ljudi na svetu sa njihovim dohocima teoretski grupišu u jednu istu grupu, uz vođenje računa o kupovnoj moći koja varira širom sveta.

"Prvo ti dohoci dolaze preko dohodaka domaćinstava koji se onda dele na broj ljudi domaćinstava. Naravno, niko nema podatke o osam milijardi ljudi, oni dolaze iz godišnjih anketa o domaćinstvima, koje se rade u oko 130-140 zemalja sveta. Te domaće ankete se onda pretvaraju u dolare takozvane jednake kupovne moći (engl. purchasing power parity - PPP), što je jedini način da se različiti nivoi cena u zemljama uzmu u obzir jer nema smisla računati jedan dolar u Norveškoj da je jednake kupovne snage kao jedan dolar u Indiji. Kad se sve to uradi, vi dobijate nešto što se zove globalna distribucija dohodaka", rekao je profesor.

Milanović se osvrnuo na kretanja u domenu svetske jednakosti koja sežu do 19. veka. Naime, postoje podaci koji kreću već od 1820. godine i koji, kako je napomenuo, nisu idealni, ali svakako jesu korisni. Ako se indeks nejednakosti posmatra u rasponu od nula (idealna situacija gde bi svi imali isti dohodak) do 100 (gde bi jedna porodica imala sav dohodak sveta), vidi se da je upravo taj vek izuzetno značajan, ocenio je.

"Tu se dešava industrijska revolucija, što znači uspon Zapada, dok Kina i Indija ostaju na istom - ili u slučaju Indije, čak na nižem nivou dohotka. Nejednakost u svetu se dramatično povećava, od koeficijenta 50, koji je relativno umeren, do koeficijenta od skoro 70 sredinom 20. veka, kada se formiraju takozvana tri sveta: prvi svet, drugi svet socijalističkih zemalja i treći svet", kazao je on.

 

Kako Kina vraća dobar deo sveta u 15. vek

Od kraja osamdesetih godina prošlog veka podaci su već dosta bolji i ukazuju na drugu zanimljivu promenu. "Globalna nejednakost tada ide nadole. Ljudi se čude kada to kažem - treba napomenuti da nejednakost raste u individualnim zemljama, ali globalno ona zaista opada jer se dešavaju obrnuti procesi od onih iz 19. veka, to jest neka vrsta prevazilaženja industrijske revolucije. Azija se diže, a bogate zapadne zemlje opadaju u relativnom smislu."

Današnja ekonomska revolucija u Kini i drugim azijskim državama praktično se može posmatrati kao jedna nova industrijska revolucija, bazirana na tehnološkom napretku, koja menja svetsku privredu tako da se vraća raspodela ekonomske aktivnosti na evroazijskom kontinentu na relativan nivo kakav je bio oko 15. veka.

Bloomberg

"To ostavlja značajan problem da centralni delovi evroazijskog kontinenta ostanu relativno manje razvijeni, a da će kao razvijeni delovi ostati oni koji su to bili i 1500. godine - primorski delovi, pacifička obala Kine, Mediteran i Atlantik", napomenuo je stručnjak.

Uz to, rast u Aziji doveo je do formiranja azijske srednje klase koja ima veliki broj članova (budući da je reč o mnogoljudnim zemljama) i prvi put u 200 godina pojavljuje se svetska raspodela dohodaka koja liči na raspodelu unutar jedne zemlje, naglasio je Milanović.

Visoka stopa rasta azijske srednje klase jedna je od tri ključne tačke u svetskoj raspodeli dohodaka u poslednjih 30 godina, a prema njegovim rečima, druge dve su: nizak ili nepostojeći rast zapadnih srednjih klasa i visok rast bogatih, to jest onih jedan odsto najbogatijih u svetu.

Stvari je donekle promenila svetska finansijska kriza, koja je prvenstveno uticala na sloj najbogatijih. "Grupa od vodećih jedan odsto posle finansijske krize više ne raste po stopi kao nekada od pet odsto, tu je došlo do značajnog pada. S druge strane, nastavlja se rast azijske srednje klase, a zapadne srednje klase nisu imale poboljšanje", kazao je profesor, ističući da najveći udeo u tih jedan odsto najbogatijih trenutno imaju američki državljani, ali da bi broj bogatih Kineza mogao da se izjednači sa brojem bogatih Amerikanaca već kroz jednu ili dve generacije.

 

Na dnu raspodele dohotka ostali su, kao najsiromašniji, stanovnici Afrike, Indije, Bangladeša i Pakistana.

"Šta će biti s globalnom nejednakosti u budućnosti? Kina više nije motor smanjenja globalne nejednakosti, otišla je suviše visoko u raspodeli, motor će biti Indija ili afričke države, ali teško da će Afrika u 21. veku uraditi ono što je Kina u 20. veku, rezultati u tom pogledu su razočaravajući", napomenuo je on, ističući da, sem nepovoljne situacije u Africi, stvarni, fizički ratovi, ali i oni ekonomski i tehnološki povećavaju rizik od rasta svetske nejedakosti u narednom periodu.

Efekat na Srbiju i period tranzicije

Milanović je rekao da se efekat promena u Kini odrazio na srednje i visokorazvijene zemlje, ali i na Srbiju. "Nije tu samo Kina u pitanju, ima i uticaja Indije, Tajlanda i drugih zemalja, ali kineski uticaj je dominantan", precizirao je. "Italija je ekstremni primer toga, ona nije imala nikakav rast već 25 godina. Siromašni Italijani pre 30 godina, 1988. godine, još uvek su bili bogatiji nego tri četvrtine sveta, ali do danas su znatno pali u globalnoj raspodeli, Italija se praktično vraća na situaciju posle Drugog svetskog rata."

Prema njegovim rečima, Srbija takođe beleži efekat Kine kroz celu distribuciju, to jest svi delovi srpske distribucije su na svetskom nivou u padu, a taj pad je najmanji u samom vrhu - kineski efekat ne ide toliko visoko.

Stručnjak je uporedio pozicije Srbije, Hrvatske i Slovenije, prema podacima iz 2018. godine. "Interesantno je da bilo koji decil da izaberete vi vidite da Slovenija uvek dominira i da Hrvatska dominira nad Srbijom. Ako pogledate niske decile, dakle, relativno siromašno stanovništvo - Srbija i Hrvatska ima manje-više isti dohodak, a možete da primetite i da prilično bogati u sve tri države imaju slične dohotke, iako razlike postoje."

Milanović se osvrnuo na konvergenciju Srbije i drugih istočnoevropskih zemalja ka zapadnoevropskim zemljama, to jest glavnim zemljama Evropske unije (EU).

Depostiphoto

"Potpuno je lepo i u redu da se o tome razmišlja, ali tu se pravi velika greška. Pitanje je da li konvergencija Srbije u odnosu na EU postoji - prema jednim računicama postoji, prema drugima ne - ali činjenica je da čak i kada postoji, to je konvergencija ka delu sveta čija relativna pozicija opada. U najboljem slučaju, konvergencija ka Zapadu, to jest EU predstavlja konvergenciju čiji relativni značaj - čak i po parametru bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika - opada", napomenuo je profesor. Dodao je da u Evropi nema nijedne države čiji relativni uticaj globalno posmatrano raste kroz ekonomske mere, evropske zemlje strašno sporo rastu u odnosu na mnogoljudnu Aziju.

Prema njegovim rečima, Srbija, Hrvatska i Slovenija imaju manje-više isti odnos dohodaka već 150 godina. "Ako uzmete da je dohodak Srbije jedan, hrvatski je 1,5, slovenački je dva. To se poremeti samo u nekim vanrednim periodima, kao što su bili vreme rata i sankcija."

Zaključak stručnjaka je da nijedna republika bivše Jugoslavije poslednjih decenija nije zabeležila neku značajniju promenu na tom polju i da ne može biti smatrana kao uspešni primer tranzicije. "Neko bi trebalo da istraži zašto sve jugoslovenske republike imaju veoma mrljav, mali uspeh u tranziciji i nemaju ni približan uspeh koji su imale Poljska, Rumunija, Estonija ili Albanija."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar