Jeffrey Sachs uperio prst u SAD za geopolitičku krizu zbog ideje o dominaciji

"Ideja Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da dominira svetom, a kojom se vodi u poslednjih 30 godina, sada je kulminirala i dovela nas je do ove teške geopolitičke i ekonomske situacije u kojoj se nalazimo." Ovako čuveni profesor sa Univerziteta Kolumbija Jeffrey Sachs vidi uzrok svih tenzija koje postoje između Istoka i Zapada, to je, prema njegovim rečima, dovelo i do početka rata u Ukrajini i Gazi, ali i do ekonomske krize koja "diše za vratom" svetskim ekonomijama već gotovo dve godine.

Sachs, čije je viđenje uzroka globalnih i ekonomskih problema, mogli bismo reći, drugačije od mnogih njegovih zapadnih kolega, govorio je u video-obraćanju kao specijalni gost na Kopaonik biznis forumu i izneo stav za koji je, kako je i sam rekao, "već dobro poznat Srbiji". Izneo je mišljenje da je upravo Srbija bila prva žrtva te istočno-zapadne tenzije i da su SAD tada odlučile da udare na "saveznika Rusije".

"Svet se nalazi u teškoj situaciji i sve što se sada dešava je kulminacija 30-godišnjeg lošeg razmišljanja SAD o njenoj svetskoj hegemoniji. Bilo koja država da se nađe na njenom putu, a to su najčešće Rusija i Kina, odmah postaju njeni neprijatelji. Ovo je vrlo pogrešno stanovište i vrlo opasno. To nas je i dovelo u ovaj haos i nadam se da će SAD uvideti ovu katastrofu koja je proistekla iz pristupa koji oni primenjuju tokom ovog tridesetogodišnjeg perioda", rekao je Sachs.

Međutim, iako je ton njegovog izlaganja uglavnom bio pesimističan po pitanju buduće geopolitike, do mere da je u jednom trenutku izjavio da se pribojava i nuklearnog rata ukoliko se ova tenzija na relaciji Istoka i Zapada nastavi, podelio je sa učesnicima Kopaonik biznis foruma jednu vest za koju je rekao da ga je mnogo obradovala.

Ta vest je da je podsekretarka za politička pitanja SAD Victoria Nuland dala ostavku. "To bi trebalo da se proslavi, jer je upravo ona bila odgovorna za spoljnu politiku SAD već 30 godina", rekao je Sachs i dodao da je ona bila "ključna figura u ovom pogrešnom razmišljanju Amerike".

Bloomberg Adria

Nuland je bila u timu onih, kako je rekao, koji su se opredelili za svetsku dominaciju pre nego za kolektivnu bezbednost i saradnju. Optužio je i da je upravo ona "pomogla da se SAD odvede u onaj katastrofalni rat u Iraku", kao i da je bila u timu kada su SAD 2008. godine želele da se NATO proširi na Gruziju i Ukrajinu.

"To je ono što je prouzrokovalo rat u Ukrajini koji besni danas", podvukao je Sachs.

Istakao je i da je ona 2014. godine bila na majdanu u Kijevu sa demostrantima kada je trebalo da se zbaci tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, koji je zagovarao neutralnost Ukrajine pre nego članstava u NATO. Sachs je optužio SAD da su krive za njegovo zbacivanje.

Podsetio je da je već sledećeg meseca Rusija organizovala referendum za otcepljenje Krima, a da su nakon toga počeli oružani sukobi u tim oblastima koji su kulminirali ratom u februaru 2022.

Sachs ističe da SAD i dan danas nastavljaju da insistiraju da se Ukrajina pridruži NATO-u, dok Rusija nastavlja da govori da nikada neće to dozvoliti. "I zato ovaj rat i sada traje."

Najveći gubitnik u ovom ratu, prema njegovom mišljenju, jeste Ukrajina koja, kako kaže, ima ogromne gubitke na bojištu i dodaje da će nakon ovog rata Ukrajina biti opustošena.

Nuklearni rat

Ideja SAD da kroz NATO ima totalnu dominaciju na Crnom moru i da sa svih strana okruži Rusiju, što bi učinila članstvom Ukrajine i Gruzije u NATO, jeste opasna, smatra Sachs.

"Godinama sam pozivao i bio za drugačiju spoljnu politiku SAD i NATO. Nikada nisam želeo da vidim NATO koji se širi na Ukrajinu i Gruziju, jer bi to izazvalo jednu stalnu eskalaciju sukoba koja bi mogla da dovede i do nuklearnog rata, ako se na ovaj način narušava mir", smatra Sachs.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, Sachs očekuje da će ruska prednost u ovom ratu potrajati još godinu ili dve, ako ne i duže, a da će potom Ukrajina biti osiromašena kada je reč o ljudima.

"Stalno pozivam da se zaustavi ovaj rat. Ideja o proširenju NATO-a je strašno pogrešna", ponovio je profesor.

Nada se da će Biden pozvati Putina

Kako bi se mogući nuklearni rat izbegao, Sachs bi voleo da američki predsednik Joe Biden pozove ruskog predsednika Vladimira Putina i kaže mu da odustaje od ideje da Ukrajina postane članica NATO-a.

"Mada, mislim da Biden nije sposoban za to", rekao je Sachs. Smatra da kada bi Biden to uradio, Putin bi obustavio vojnu operaciju u Ukrajini.

Bloomberg

Profesor poziva i da se sankcije uvedene Rusiji povuku i da se, kako kaže, sat vrati unazad, odnosno na period pre vojne operacije u Ukrajini, kao i da se zaustavi spirala mržnje i ekonomskog kraha i veza.

Istakao je i da su trenutni ratovi doveli do sedam triliona dolara globalnog duga.

Srbija bi bila najveći dobitnik pomirenja i most između Istoka i Zapada

"Nema potrebe reći da bi za Srbiju ovo bilo najbolje moguće rešenje", ukazao je Sachs.

Istakao je da je Srbija uvek bila negde u sredini Istoka i Zapada, dodajući da je prekid normalnih odnosa sa Rusijom jako pogodio Srbiju.

"Ukoliko bismo mogli da zamislimo ovakav scenario pomirenja, Srbija je na divnom geografskom položaju i predstavljala bi most između Istoka i Zapada", istakao je profesor.

Bloomberg Adria

S obzirom na to da je Srbija, kako je rekao, finansijski, logistički, industrijski, turizmom povezana sa obe strane, upravo bi taj njen položaj bio most ponovnog uspostavljanja ekonomskih odnosa.

Istakao je i da bi Srbija takođe imala veliku korist od veza sa Kinom i da bi korist za Srbiju u tom pomirenju bila podjednaka kao i sa Rusijom.

Ogromna greška Evrope

Sachs smatra da je najveći ekonomski gubitnik u ovim političkim tenzijama zapravo Evropa, koja je slepo, pa čak i na svoju štetu, pratila politiku SAD.

"Ono što me iznenađuje jeste Evropa. Odaljavanje Evrope od Rusije je bila strašna greška za nju. Ameriku je ova avantura sa Ukrajinom koštala 100 milijardi dolara, što je puno novca, ali nije ekonomski patila. Međutim, evropska ekonomija je propala", ukazao je Sachs.

Istakao je da su se Evropskoj uniji sankcije vratile kao bumerang i da je zbog tih sankcija trenutno u periodu stagnacije.

Druga ogromna greška Evrope, kako je rekao, jeste što je narušila veze sa Kinom.

Nemačka

Još već gubitnik je, prema njegovom mišljenju, Nemačka. "Mislim da ekonomska situacija u Nemačkoj nije dobra. Ovde su dve stvari bitne. Prva, ovaj rat u Ukrajini je jako pogodio nemački industrijski sektor, više nego ijedan drugi sektor u zemljama EU, jer su mnoge kompanije bile konkurentne zahvaljujući jeftinom ruskom gasu. Americi se to nije svidelo i nije joj odgovaralo političko i ekonomsko približavanje Nemačke i Rusije. Druga stvar, sve ovo se dogodilo baš u vreme kada je trebalo da dođe do tranzicije nemačke automobilske industrije ka električnim vozilima."

Zbog tog posustajanja nemačke automobilske industrije, Kina je u međuvremenu postala svetski lider u proizvodnji električnih vozila i ovo je sada jako izazovna situacija za Nemačku, dodao je on. Upravo zbog te dominacije, kako kaže, Amerika sad optužuje Kinu da vara.

Depositphotos

Smatra da još ima nade za Nemačku da postane dostojan konkurent Kini, ali to, kako kaže, zahteva drugačije političke i ekonomske okolnosti.

Ističe da bi nemački kancelar Olaf Scholz trebalo da kaže Americi da rat u Ukrajini mora da stane, da je Evropi potreban mir i da su joj potrebni dobri odnosi sa Rusijom.

Zaključio je da i Scholz, baš kao i Biden, nije sposoban za tako nešto.