Nedovršeni plan za mir u Ukrajini – tačka po tačka

Ukrajina je pristala na mirovni sporazum, a ostali su samo "manji detalji" koji treba da se reše, izvestili su sinoć brojni američki mediji, pozivajući se na izvore u administraciji predsednika SAD Donalda Trumpa.

Takav američki zaključak je usledio nakon što je američki sekretar za vojsku Daniel Driscoll iznenada bio u svojevrsnoj tajnoj misiji u Abu Dabiju, gde je imao sastanke sa ruskim zvaničnicima o predlogu Trumpove administracije, ali i ukrajinskom delegacijom koju je, kako se saznaje, predvodio šef ukrajinske vojnoobaveštajne službe Kirilo Budanov.

Američki vojni zvaničnik u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata rekao je da je Driscoll proveo sate pregovarajući u utorak sa ruskim predstavnicima.

"Ostajemo veoma optimistični", rekao je zvaničnik, navodi CBS News. "Sekretar Driscoll je optimističan. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti povratne informacije od Rusa. Ovo se brzo kreće."

Zasad nije bilo reakcije Kremlja na navodni pristanak Ukrajine na američki mirovni predlog, dok je u objavi na društvenoj mreži X ukrajinski sekretar za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov objavio da su ukrajinska i američka delegacija postigle "zajednički dogovor o osnovnim uslovima sporazuma o kome se razgovaralo u Ženevi" te da se planira poseta predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu "kako bi završio završne korake i postigao dogovor sa predsednikom Trumpom".

Kako ističu ukrajinski izvori, prvobitni američki mirovni plan od 28 tačaka je nakon pregovore minulog vikenda u Ženevi sveden na okvir od 19 tačaka te da su "mnoge kontroverzne odredbe ili ublažene ili bar preoblikovane" kako bi se približile ukrajinskom stavu ili smanjile zahteve prema Ukrajini.

Ono što je očigledno jeste da neće biti sporazuma do Dana zahvalnosti 27. novembra, kako je Trump tražio od Zelenskog, ali da se čini da su pokušaju da se započne mirovni proces dobili novi zamah.

Američki plan i evropski kontrapredlozi

Izvorni američki plan je u Ženevi sveden na plan od 19 tačaka, ali one nisu objavljene. I dok su Evropljani izneli dva predloga plana: jedan sa 24, a drugi sa 28 tačaka. U šturim reakcijama iz Moskve se saznaje da revidirani plan mora da sadrži duh onoga što je ugovoreno sa samitu Trumpa i Putina na Aljasci. Stoga može se reći da ipak nije potpuno odbačen izvorni američki plan od 28 tačaka, koji je očigledno urađen pod uticajem Rusa, pri čemu je presudnu ulogu imao Putinov čovek od poverenja za tajne pregovore sa Trumpovom administracijom Kiril Dmitrijev. Upravo zbog toga se očekuje da će Rusi insistirati da se na sto vrati i početni plan.

Bloomberg

A evo kakve su odredbe izvornog američkog plana i gde se on značajno sukobljava sa evropskim predlozima.

Tačka 1: Suverenitet Ukrajine biće potvrđen. Slično sadrži i evropski kontrapredlog, što predstavlja svojevrsnu pobedu za Ukrajinu jer je Vladimir Putin često izjavljivao da Ukrajina nije prava zemlja, već deo Rusije.

Tačka 2: Sveobuhvatni sporazum o nenapadanju biće zaključen između Rusije, Ukrajine i Evrope. Sve dvosmislenosti iz poslednjih 30 godina smatraće se rešenim. Ekspertima je ova formulacije nerealno široka i praktično ne znači previše, naročito što se ne zna ni ko će predstavljati Evropu, ni gde ni šta će se diskutovati u tom trouglu.

Tačka 3: Očekuje se da Rusija neće napasti susedne zemlje i da se NATO neće dalje širiti. Evropski predlog briše ovu tačku, a u američkom planu je nejasno šta znači "očekuje se", budući da to ne zvuči kao obaveza bilo koje od uključenih strana. Za neširenje alijanse bi morale da se saglase svih 32 države članice a pitanje je i kako bi to uticalo na Gruziju i Bosnu i Hercegovinu, koje imaju akcione planove koji vode ka članstvu u NATO-u.

Tačka 4: Biće održan dijalog između Rusije i NATO-a, uz posredovanje SAD, kako bi se rešila sva bezbednosna pitanja i stvorili uslovi za deeskalaciju kako bi se osigurala globalna bezbednost i povećale mogućnosti za saradnju i budući ekonomski razvoj. Evropski kontrapredlog ne sadrži posredovanje SAD, budući da takvom formulacijom SAD, iako vodeća članica i najveća vojska alijanse, sebe praktično isključuju iz ovog bloka, čega se evropski saveznici plaše a Moskva priželjkuje.

Tačka 5: Ukrajina će dobiti pouzdane bezbednosne garancije. Evropljani u svom predlogu navode "robustne bezbednosne garancije", ali ni u jednom od dva plana nema detalja o tome šta će biti bezbednosne garancije ili ko će ih pružiti. Ovo je više izjava o nameri, a ne čvrsta garancija, zbog čega je Kijev u pregovorima u Ženevi i Abu Dabiju insistirao da se ovo precizira.

Tačka 6: Veličina ukrajinskih oružanih snaga biće ograničena na 600.000 pripadnika. Evropljani pak navode da će ograničenje biti "800.000 u mirnodopsko vreme", dok su ova predloga suštinski ublažavanje ruskog zahteva za razoružavanje Ukrajine. Iako su mnogi komentatori ovu odredbu shvatili kao značajno ograničenje za Ukrajinu, to nije tako. Pre rata, ukrajinske oružane snage su brojale samo 209.000 aktivnih vojnika, a sada sa svim mobilisanima ima oko 880.000. Ukrajinci tvrde da su SAD spremne da uklone ovo ograničenje.

Može u EU, ali ne u NATO

Tačka 7: Ukrajina se slaže da u svoj ustav uvrsti da se neće pridružiti NATO-u, a NATO se slaže da u svoje statute uključi odredbu da Ukrajina neće biti primljena u budućnosti. Evropljani predlažu da "ulazak Ukrajine u NATO zavisi od konsenzusa članica NATO-a, koji ne postoji". Kijev se bori da ova odredba bude izbačena.

Tačka 8: NATO se slaže da ne stacionira trupe u Ukrajini. Ovo je za Rusiju ključna odredba jer ne želi više stranih trupa na svojim granicama, dok Evropljani ističu da Ukrajina treba da "odlučuje o prisustvu, oružju i operacijama prijateljskih snaga na svojoj teritoriji". Trumpova administracija je već isključila slanje američkih vojnika u Ukrajinu.

Tačka 9: Evropski borbeni avioni biće stacionirani u Poljskoj. Ovo je već slučaj u okviru NATO operacije "Istočna straža", koja je bila odgovor na ruske dronove koji su prelazili u Istočnu Evropu, uključujući Poljsku. Ovo je ključna odredba za Poljsku, koja se plaši ruske agresije i želi garancije da će druge zemlje NATO-a imati svoje snage raspoređene napred.

Bloomberg

Tačka 10: SAD garantuju da će dobiti nadoknadu za garancije, da će Ukrajina izgubiti garancije ako izvrši invaziju na Rusiju, potom da ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, pored odlučnog koordinisanog vojnog odgovora, sve globalne sankcije biće vraćene, priznanje nove teritorije i sve ostale pogodnosti ovog sporazuma biće opozvane, kao i da ako Ukrajina lansira raketu na Moskvu ili Sankt Peterburg bez razloga, garancija bezbednosti će se smatrati nevažećom. Isticanje nadoknade je već poznat Trumpov zahtev i oslikava njegov stav da ovo nije američki rat te da SAD treba da budu isplaćene za svoju vojnu pomoć Kijevu. Nije jasan obim i vrsta nadoknade, a posmatračima je veoma čudno zašto je zabrana lansiranja raketa Ukrajini ograničena samo na Moskvu ili Sankt Peterburg.

Tačka 11: Ukrajina je podobna za članstvo u EU i dobiće kratkoročni preferencijalni pristup evropskom tržištu dok se ovo pitanje razmatra. Ovoj odredbi se sasvim sigurno protive pojedine članice EU, poput Mađarske.

Tačka 12: Snažan globalni paket mera za obnovu Ukrajine, uključujući ali ne i ograničavajući se na: stvaranje Fonda za razvoj Ukrajine za ulaganje u brzorastuće industrije, uključujući tehnologiju, centre podataka i veštačku inteligenciju; SAD će sarađivati sa Ukrajinom kako bi zajednički obnovile, razvile, modernizovale i upravljale gasnom infrastrukturom Ukrajine, uključujući cevovode i skladišta; Zajednički napori za rehabilitaciju ratom pogođenih područja radi obnove, rekonstrukcije i modernizacije gradova i stambenih područja; Razvoj infrastrukture; Vađenje minerala i prirodnih resursa; Svetska banka će razviti poseban finansijski paket kako bi ubrzala ove napore. Nedostatak preciznosti ove odredbe čini njihov uticaj neizvesnim, naročito po pitanju odakle dolazi novac za "Fond za razvoj Ukrajine".

Tačka 13: Rusija će biti reintegrisana u globalnu ekonomiju: Ukidanje sankcija biće razmatrano i dogovoreno u fazama i od slučaja do slučaja. SAD će zaključiti dugoročni sporazum o ekonomskoj saradnji za međusobni razvoj u oblastima energetike, prirodnih resursa, infrastrukture, veštačke inteligencije, centara podataka, projekata vađenja retkih zemnih metala na Arktiku i drugih obostrano korisnih korporativnih mogućnosti. Rusija će biti pozvana da se ponovo pridruži G8. Ovo je bio jedan od Putinovih ciljeva jer bi Rusija ponovo bila priznata kao velika sila i oslobodila bi se sankcija. Ovo je i Trumpov interes, koji pokušava da ekonomskom saradnjom sa Rusijom, naročito oko energetike i Arktika, izvuče Moskvu iz strateškog zagrljaja sa Pekingom.

Svi bi rusku zamrznutu imovinu

Tačka 14: Zamrznuta sredstva će se koristiti na sledeći način: 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine biće uloženo u napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganje u Ukrajinu; SAD će dobiti 50 odsto profita od ovog poduhvata. Evropa će dodati 100 milijardi dolara kako bi povećala iznos investicija dostupnih za obnovu Ukrajine. Zamrznuta evropska sredstva će biti odmrznuta. Preostala zamrznuta ruska sredstva biće uložena u poseban američko-ruski investicioni fond koji će sprovoditi zajedničke projekte u određenim oblastima. Ovaj fond će biti usmeren na jačanje odnosa i povećanje zajedničkih interesa kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vraća sukob.

Evropljani pak predlažu da Ukrajina bude obnovljena i kroz rusku "imovinu koja će ostati zamrznuta dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini" te da oni kontrolišu taj novac koji je zamrznut u evropskim finansijskim institucijama. Ova odredba sasvim sigurno ne odgovara Moskvi, a to što evropski predlog eliminiše američke napore da preuzmu kontrolu nad ruskim sredstvima moglo bi da dovede do sukoba SAD i EU oko ove teme.

Bloomberg

Tačka 15: Zajednička američko-ruska radna grupa za bezbednosna pitanja biće osnovana kako bi se promovisalo i osiguralo poštovanje svih odredbi ovog sporazuma. Evropljani u ovu grupu uvode i Ukrajinu i Evropu, ali nije jasno kako će ova grupa biti u skladu sa dijalogom NATO-Rusija kojem bi trebalo da posreduju SAD.

Tačka 16: Rusija će zakonski utvrditi svoju politiku neagresije prema Evropi i Ukrajini. Ovom odredbom se očekuje od ruske Dume, a na samo Putina da potvrdi ovu politiku, premda bi za održivost bilo neophodno da se da neki konkretni rok za ovo. Doduše, teško je shvatiti ovu odredbu mnogo značajnom, jer to ne daje veliku garanciju da ruska invazija neće biti ponovljena.

Tačka 17: SAD i Rusija će se složiti da produže važenje ugovora o neširenju i kontroli nuklearnog oružja, uključujući i Ugovor START 1. Čini se nejasno kao nuklearni ugovori doprinose okončanju rata između Rusije i Ukrajine, ali ovo zapravo daje signal o američko-ruskom pomirenju, pri čemu ne bi sprečilo Moskvu da preti nuklearnim oružjem, što plaši mnoge u Evropi.

Tačka 18: Ukrajina se slaže da bude nenuklearna država u skladu sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja. Ovo je Ukrajina bila i pre rata, zapravo se ovim cementira to da je Ukrajina ranjiva baš zato što nema nuklearno oružje, kojeg se odrekla Budimpeštanskim sporazumom 1994. godine u zamenu za, apsurda li, bezbednosne garancije SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije.

Tačka 19: Nuklearna elektrana Zaporožje biće pokrenuta pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju, a proizvedena električna energija biće podjednako raspoređena između Rusije i Ukrajine – 50 : 50. Ova nuklearka se nalazi na ruskoj strani linije fronta, ali grad Zaporožje i mnogi radnici elektrane su na ukrajinskoj strani, što čini ovu odredbu razumnim u odnosu na realnost na terenu.

Tačka 20: Obe zemlje se obavezuju da će sprovesti obrazovne programe u školama i društvu usmerene na promociju razumevanja i tolerancije različitih kultura i eliminisanje rasizma i predrasuda: Ukrajina će usvojiti pravila EU o verskoj toleranciji i zaštiti jezičkih manjina; Obe zemlje će se složiti da ukinu sve diskriminatorne mere i garantuju prava ukrajinskih i ruskih medija i obrazovanja; Svaka nacistička ideologija i aktivnosti moraju biti odbačene i zabranjene. Dok se evropski kontrapredlog zadržava samo prvom zahtevu u ovoj tački, američka celokupna odredba ide naruku tvrdnjama zvanične Moskve da Kijev promoviše nacizam i suzbija korišćenje ruskog jezika i onih koji ga govore.

De fakto bez teritorije

Tačka 21: Teritorije: Krim, Lugansk i Donjeck biće priznati kao de fakto ruske, uključujući i od SAD, Herson i Zaporožje biće zamrznuti duž linije kontakta, što će značiti de fakto priznanje duž linije kontakta; Rusija će se odreći drugih dogovorenih teritorija koje kontroliše van pet regiona; Ukrajinske snage će se povući iz dela Donjecke oblasti koji trenutno kontrolišu, a ova zona povlačenja će se smatrati neutralnom demilitarizovanom tampon zonom, međunarodno priznatom kao teritorija koja pripada Ruskoj Federaciji. Ruske snage neće ulaziti u ovu demilitarizovanu zonu.

Ova odredba je, čini se, Evropi spornija nego Ukrajini, za koju izvori tvrde da su spremni za deo ovih ustupaka. O ovome su navodno Trump i Putin razgovarali na samitu na Aljasci, dok stručnjaci primećuju da je pravna formulacija vrlo labava jer "de fakto" ruska okupacija znači da ona postoji na terenu, ali ne i "de jure", to jest po međunarodnom pravu. To bi omogućilo Ukrajini da nastavi da polaže pravo na teritoriju, uprkos povlačenju. Međutim, u tekstu se takođe kaže da će se demilitarizovana zona smatrati "pripadajućom Ruskoj Federaciji", pri čemu se ne predviđa neki mehanizam za obezbeđivanje demilitarizacije ove zone.

Bloomberg

Tačka 22: Nakon što se dogovore o budućim teritorijalnim aranžmanima, i Ruska Federacija i Ukrajina se obavezuju da neće menjati ove aranžmane silom. Bilo kakve bezbednosne garancije neće važiti u slučaju kršenja ove obaveze. Ova odredba je u suprotnosti sa prethodnom koja je navodno rešila teritorijalne sporove.

Tačka 23: Rusija neće sprečavati Ukrajinu da koristi reku Dnjepar za komercijalne aktivnosti, a biće postignuti sporazumi o slobodnom transportu žita preko Crnog mora.  Ovo je bila tačka spora na prve dve godine rata i važna je za Ukrajinu, ali i mnoge zemlje širom sveta koji zavise od ukrajinskog izvoza hrane.

Tačka 24: Biće osnovan humanitarni komitet radi rešavanja otvorenih pitanja: Svi preostali zatvorenici i tela biće razmenjeni po principu 'svi za sve'; Svi civilni pritvorenici i taoci biće vraćeni, uključujući decu; Biće sproveden program ponovnog ujedinjenja porodica; Biće preduzete mere za ublažavanje patnje žrtava sukoba. Ovakve razmene nisu uvek jednostavne i često mogu biti tačke spoticanja, što će sasvim sigurno biti očekivani povratak dece u Ukrajinu, koji su već nekoliko godina u Rusiji.

Tačka 25: Ukrajina će održati izbore za 100 dana. Paradoksa li, ova odredba kojom se Ukrajini nameće zahtev na domaćem terenu zapravo se na izvestan način efikasno ograničava njen suverenitet i time krši tačka 1 ovog plana. Zahtevi za izborima ili promenom režima dugo se čuju iz Kremlja, ali odnedavno i iz Bele kuće pod Trumpovom administracijom.

Tačka 26: Sve strane uključene u ovaj sukob dobiće punu amnestiju za svoje postupke tokom rata i slažu se da neće podnositi nikakve zahteve niti razmatrati bilo kakve žalbe u budućnosti. Ova odredba je moralno sporna jer u praksi baca pod tepih ratne zločine sa obe strane. S druge strane, nepoznato je kako bi ovakva odredba sprečila brojne međunarodne organizacije da pokrenu sudske postupke protiv ratnih zločinaca. Ukrajinci tvrde da je ovaj odredbe prepravljena.

Tačka 27: Ovaj sporazum će biti pravno obavezujući. Njegovu primenu će pratiti i garantovati Savet za mir, sa predsednikom Donaldom Trumpom na čelu. Sankcije će biti izrečene za kršenje. Nije precizirano ni ko će sve biti u Savetu za mir, niti koje sankcije prete prekršiocima, kao i kako će taj Savet sarađivati sa radnom grupom SAD-Rusija i dijalogom NATO-Rusija.

Tačka 28: Kada se sve strane slože sa ovim memorandumom, prekid vatre će stupiti na snagu odmah nakon što se obe strane povuku na ugovorene tačke kako bi započele sprovođenje sporazuma. Bezbednosni stručnjaci ukazuju da je ova odredba vojno teška za sprovođenje, jer nije predviđen mehanizam za sprovođenje prekida vatre i rok za sigurno povlačenje.

Međutim, sva je prilika da je ovo samo početak mirovnog procesa, naročito zbog toga što Rusija još nije prihvatila nijedan od predloga, pa i sama Ukrajina želi da razjasni "manje detalje" sa Trumpom lično. A ti "manji detalji" se čine poprilično velikim za Ukrajince, a to su pitanja teritorijalni ustupaka i članstva u NATO-u.