EU i SAD zajedno protiv uvoza čelika iz Kine, nove carine na pomolu

SAD i Evropska unija rade na sporazumu koji bi uveo nove carine usmerene na višak proizvodnje čelika iz Kine i drugih zemalja i rešio trgovinski sukob iz Trumpove ere.

Naknade bi prvenstveno bile usmerene na uvoz iz Kine, koja ima koristi od netržišne prakse, rekli su izvori Bloomberga pod uslovom da ostanu anonimni. O obimu mera, uključujući druge zemlje koje bi mogle biti pogođene, i nivou samih tarifa, još se razgovara. Takođe se očekuje da će nova uredba obezbediti okvir za druge zemlje koje žele da postanu deo sporazuma.

Sporazum bi bio deo takozvanog Globalnog aranžmana o održivom čeliku i aluminijumu, o kojem EU i administracija Joea Bidena pregovaraju od 2021. godine. Pregovori imaju za cilj rešavanje spora koji je počeo kada je predsednik Donald Trump uveo carine na uvoz metala iz Evrope, navodeći rizike po nacionalnu bezbednost.

SAD su uvele carinu od 25 odsto na uvoz od 2018, a EU, u skladu sa svojim zaštitnim merama, primenjuje približno isti nivo carine na većinu uvoza čelika.

Dve strane su se već 2021. dogovorile da pauziraju sprovođenje kaznenih mera za međusobnu razmenu i odredile rok do 31. oktobra ove godine za pronalaženje trajnog rešenja spora. Ako ne bude novog sporazuma, carine iz Trumpove ere i uzvratne mere EU automatski bi pojele više od 10 milijardi dolara izvoza nakon prekida.

Dogovor o kome se raspravlja verovatno bi bio privremen jer se ne bi bavio svim otvorenim pitanjima, uključujući oporezivanje uvoza koji je intenzivno ugljenik.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika odbila je da komentariše tu priču, a portparolka Evropske komisije rekla je da su obe strane posvećene pronalaženju rešenja pre roka. Svaki sporazum mora biti u skladu sa međunarodnim obavezama dve strane, uključujući pravila Svetske trgovinske organizacije, dodala je ona.

Visoki predstavnik EU za trgovinu Valdis Dombrovskis rekao je u sredu da je Komisija "intenzivno angažovana sa SAD i na političkom i na tehničkom nivou, radeći na globalnom održivom sporazumu". Dogovor je nadohvat ruke do roka, dodao je on.

 

Dogovor o drugim aspektima sporazuma je još uvek daleko, što znači da je malo verovatno da će sveobuhvatan i pravno obavezujući dokument biti završen ove godine. Cilj je da se postigne dogovor o daljem putu na vreme za samit SAD-EU, odnosno sastanak predsednika Bidena i predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, planiranog za kraj oktobra, otkrili su anonimni izvori.

Dok su razgovori o širem aranžmanu u toku, postojeći sporazumi o kvotama koji pokrivaju evropski uvoz metala ostaće na snazi, uprkos molbama Brisela da se ograničenja ukinu.

Kao deo sporazuma o čeliku i aluminijumu, SAD su predložile zajedničke tarife koje bi se primenjivale na čelik proizveden sa visokim emisijama ugljenika, uz omogućavanje povlašćenog pristupa učesnicima u aranžmanu koji ispunjavaju ekološke standarde.

Kina je najveći svetski proizvođač čelika sa više od polovine globalne proizvodnje sirovog čelika, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Prljavi čelik

Pošto tehnički sporazum o oporezivanju prljavog čelika nije moguće postići u dogledno vreme, jedna od opcija je da dve strane postignu politički dogovor o ključnim principima koji će se kasnije primeniti.

Glavni izazov je činjenica da SAD još uvek nemaju metodologiju za utvrđivanje cena emisija ugljenika, niti sistem koji primenjuju na domaćem nivou na sopstvene kompanije. U EU su zabrinuti da bi se svaka zajednička akcija mogla smatrati proizvoljnom i suprotnom pravilima međunarodne trgovine, što je za Brisel neprihvatljivo.

EU već ima takve alate, putem svog unutrašnjeg trgovinskog sistema i mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM), koji nameću višu cenu za prljavu robu koja se uvozi van njenog bloka.

SAD trenutno istražuje intenzitet emisija iz svoje industrije čelika i aluminijuma, dok EU radi na tome da utvrdi koji sistemi trećih zemalja bi se mogli smatrati ekvivalentnim njenima. Ova dva procesa mogu potencijalno dovesti do veće usklađenosti mera dva partnera na duži rok, ali ništa od toga neće biti završeno do jeseni.

Dve strane takođe pokušavaju da postignu ključni dogovor o mineralima, ali su ti razgovori takođe naišli na blokade nakon niza američkih zahteva, uključujući pravne osnove sporazuma. Dogovor o mineralima je neophodan da bi se evropskim kompanijama omogućio pristup nekim beneficijama i subvencijama koje je uveo Bidenov zakon o smanjenju inflacije.
 

- U pisanju pomogli Brycea Baschuka, Jorgea Valera i Bena Sillsa.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar