Kraj usporavanju inflacije u Turskoj, rast premašio prognoze

Turska inflacija u julu je okončala osmomesečno usporavanje, pa se ponovo našla na trasi rasta za koji centralna banka ove zemlje očekuje da će dostići vrhunac bliže polovini sledeće godine.

Potrošačke cene su na međugodišnjem nivou u junu skočile ssa 38,2 na 47,8 odsto, pokazuju podaci objavljeni u četvrtak. Srednjoročna prognoza ekonomista koje je anketirao Bloomberg je 46,8 odsto.

Sa 9,5 odsto, mesečna inflacija je na najvišem nivou od januara 2022,  a podaci pokazuju da je u julu zabeležena najbrža stopa rasta u poslednjih šest decenija. Troškovi saobraćaja zabeležili su na mesečnom nivou najveći rast, što je posledica povećanja taksi za gorivo prošlog meseca.

Cenovni pritisci rastu od kada je, nakon izbora u maju na kojima je pobedio Recep Tayyp Erdogan, otčela deprecijacija lire. Povećavajući inflacijske rizike, vlada je takođe povećala takse za niz osnovnih dobara i goriva, delom da bi pomogla u plaćanju skupih obećanja datih uoči glasanja.

Oštra inflacija čini akcije sve privlačnijim za domaće investitore koji žele da zaštite svoju ušteđevinu. Borsa Istanbul 30 indeks kompanija sa plavim čipovima zabeležio je rast za čak 1,2 odsto nakon objavljivanja podataka.

Dvogodišnje državne obveznice beleže pad, pri čemu se prinos povećao za 57 baznih poena, na 15,83 odsto. Lira je na trgovanju u 10.53 ujutru u Istanbulu pala 0,1 odsto, na 26, 9879 za dolar. 

Ostali važni inflatorni podaci

• Bazna inflacija, koja ne uključuje proizvode sa promenljivim cenama, kao što su hrana i energija, porasla je sa junskih 47,3 odsto na 56,1 odsto, najviše od novembra 2022. 
• Troškovi hrane i bezalkoholnih pića, koji čine oko četvrtinu potrošačke korpe, porasli su na godišnjem nivou za 60,7 odsto u julu sa 54 odsto u junu.
• Cene usluga u restoranima i hotelima porasle su na međugodišnjem nivou 82,6 odsto.
• Proizvođačke cene - rani indikatori inflatornih pritisaka - porasli su na međugodišnjem nivou 44,5 odsto, što je rast veći od četiri procenta u odnosu na junske nivoe.

 

Inflatorni talas koji je zapljusnuo ekonomiju vrednu 900 milijardi dolara dolazi nakon meseci u kojima je zemlja prolazila kroz najgoru krizu u vezi sa troškovima života u više decenija. Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine rast cena biti peti najbrži na svetu.

Bloomberg

 

Centralna banka je na inflaciju odgovorila sa dva oštra povećanja kamatne stope, kojima je referentna vrednost podignuta za 900 baznih poena na 17,5 odsto.

Šta kaže Bloomberg Economics...

"Zajedno sa inflatornim pritiscima nastalim zbog povećanja minimalne zarade koji dolaze u drugoj polovini godine, sada vidimo porast cena na 57 odsto do kraja godine. Ciklus zaoštravanja od strane centralne banke donosi rizik od još većeg rasta cena."

- Selva Bahar Baziki, ekonomista.

Prošle nedelje centralni bankari su povećali prognoze za više nego dvostruko na 58 odsto, pri čemu guverner banke Hafize Gaye Erkan očekuje da će u drugom kvartalu 2024. godine dostići 60 odsto.

Promena politike znači da će zvanični troškovi zaduživanja ostati veoma negativni kada budu prilagođeni cenama. Deutsche Bank AG predviđa da će centralna banka ovog meseca podići ključnu kamatnu stopu za 19 odsto.

Erkan je rekao da očekuje da će se nastaviti "postepeno" zatezanje monetarnih uslova kako bi se ublažili njihovi efekti na sektor nekretnina i bankarsku industriju, kao i da će biti predstavljene alternativne mere kao podrška monetarnoj politici.

Monetarna vlast i bankarski regulator preduzeli su određene korake kako bi obuzdali domaću potražnju primenjujući mere usmerene na smanjenje potrošnje preko kreditnih kartica i rast potrošačkih pozajmica.

- U pisanju teksta pomogli Harumi Ichikura i Tugce Ozsoy.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar