Turska je u nedelju povećala poreze na gorivo za skoro 200 odsto, što će pojačati inflatorne pritiske i dodatno opteretiti kućne budžete. Novi posebni porezi na potrošnju različitih vrsta goriva - uključujući benzin i dizel - objavljeni su u službenom glasniku.
Povećanje prihoda će pomoći u pokrivanju troškova prouzrokovanih katastrofalnim zemljotresom u februaru i omogućiti ministarstvu finansija da održi snažnim budžetske rezerve, navelo je u saopštenju ministarstvo finansija. Vlada procenjuje da su zemljotresi prouzrokovali štetu od preko 100 milijardi dolara.
Međutim, očekuje se da će ova odluka, zajedno sa oslabljenom lirom i planovima Vlade da poveća potrošnju kako bi ispunila izborna obećanja, dovesti do povećanja inflacije, koja trenutno iznosi 38 odsto na godišnjem nivou.
Opširnije
Turska inflatorna noćna mora ne nestaje dok lira visi o koncu
Jedno od najgorih razdoblja turske lire u poslednjim decenijama ometa oporavak turske inflacije.
05.07.2023
Turska lira potonula nakon odluke o kamatnoj stopi
Turska lira je oslabila čak 4,3 odsto nakon prvog sastanka o određivanju kursa otkako je guverner Hafize Gaye Erkan preuzela vlast.
22.06.2023
Turska podigla stope manje nego što se očekivalo
Odbor za monetarnu politiku povećao je referentnu vrednost na 15 odsto s 8,5 odsto.
22.06.2023
Prognoze BofA i Goldmana se razlikuju u pogledu rasta stope u Turskoj
Ekonomisti predviđaju da će turska centralna banka naglo podići stope na sastanku u četvrtak, nudeći pritom vrlo različita očekivanja o veličini tog poteza.
20.06.2023
Cilj novog zakona je da ublaži teret na fiskalnoj strani podizanjem poreza na dobit preduzeća i udvostručavanjem poreza na motorna vozila tokom godine. Već je uveden niz povećanja poreza na različite proizvode široke potrošnje.
Bloomberg
Predsednik Recep Tayyip Erdogan, koji je obezbedio još jedan petogodišnji mandat na majskim izborima, obećao je privremeno povećanje minimalne zarade i povećanje penzija. Lira je od izbora izgubila oko četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar.
Erdogan je posle izbora, u pokušaju da povrati kredibilitet, imenovao bivše bankare sa Wall Streeta Mehmeta Simseka i Hafize Gaye Erkana na pozicije ministra finansija i guvernera Centralne banke.
Neuobičajeni eksperiment koji je održavao referentnu kamatnu stopu veštački niskom, uprkos visokoj inflaciji, pre izbora doveo je do inflacije od preko 85 odsto prošle godine i iscrpio devizne rezerve zemlje jer su donosioci odluka pokušavali da stabilizuju liru.
Novi ekonomski dvojac obećava stabilnost cena. Centralna banka je prvi put, posle više od dve godine, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 8,5 odsto na 15 odsto, i očekuje se da će nastaviti "postepeni" ciklus stezanja ovog meseca.
.webp){kind=icon}
