Cene kafe ostaće visoke u Srbiji uprkos pojeftinjenju na berzi

Kada zamiriše jutarnja kafa, mnogi lako zaborave koliko su je platili. U Srbiji je na rastuću cenu kafe među prvima ukazala guverner centralne banke kada je iznela pakovanje od 200 grama kafe na pres-konferenciju pre godinu dana. Od tada inflacija izazvana nizom spoljnih i unutrašnjih faktora sve jače udara potrošače, a cena kafe nije izuzetak. Pritom, izgleda kao da neće u skorije vreme doći do smanjenja cena kafe uprkos tome što je konačno došlo do delimičnog, ali možda i prevremenog, oporavka cena na berzi.

Mišljenja špekulanata na berzi i ljudi na plantažama kafe u Brazilu nisu usaglašena po pitanju budućnosti cena kafe, ali sudeći po situaciji na terenu, izgleda kao da ćemo sve više plaćati za ovo braon zlato. Cena kafe na berzi krajem novembra vratila se na nivoe od sredine prošle godine, a najnižu cenu u 18 meseci dostigla je 18. novembra, kada je trgovana za 151,3 dolara. Trenutna cena je za oko 33 odsto niža od najviše cene koja je zabeležena u februaru ove godine, ali je i dalje za 46 odsto viša od one u iz sredine juna 2020. godine.

"Uprkos padu cene kafe na svetskom tržištu, rast troškova u proizvodnji i transportu kafe doveli su do daljeg rasta cena kod svih naših dobavljača", rekla je za Bloomberg Adriju Atana Škalko, izvršna direktorka kategorije napitaka u kompaniji Nestlé za jugoistočno evropsko tržište.

Da cena kafe neće ići naniže, pokazuju i fjučers ugovori na berzi koji ukazuju na jasan trend rasta cene u narednom periodu. Prema ovom pokazatelju, cena bi mogla da poraste na više od 170 dolara - jer ako je neko sada spreman da plati toliko, znači da očekuje veću spot cenu u datom trenutku. Naravno, mora se uzeti u obzir da je količina fjučers ugovora za 2024. i 2025. godinu i dalje ograničena, tako da ove podatke treba primiti sa dozom rezerve.

Cena kafe i Brazil uvek idu ruku pod ruku

Uticaj Brazila je neizbežan kada se govori o ceni kafe svuda u svetu, pa i kod nas, kaže za Bloomberg Adriju Marjan Njegrić iz Radionice kafe, koja uvozi specijalitetnu kafu i prodaje je u lokalima u Novom Sadu i Kikindi.

"Rod diktira cenu, ali i politika vlade u Brazilu", dodaje on i objašnjava da je na pad cena na berzi uticalo i špekulativno trgovanje posle izbora na kojima je bivši šef države Luiz Inacio Lula da Silva pobedio populističkog predsednika Jaira Bolsonara.

Bolsonarova poljoprivredna politika pretežno je podržavala velike farme i fokusirala se na kvantitet u proizvodnji. S druge strane, Lula naginje ka promociji manjih farmi i kvaliteta roda pre nego kvantiteta kako bi se, između ostalog, zaštitila Amazonija od masovne seče. Proizvodnja kafa važna je politička tema u Brazilu, koji je najveći svetski proizvođač kafe. Prošle godine proizvodnja u Brazilu bila je zaslužna za oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje kafe.

Bloomberg

 

Brazilski agronom Jonas Ferraresso kaže za Bloomberg Adriju da ne veruje da politika previše utiče na kretanje cene kafe na svetskom tržištu jer je Lula već jednom bio predsednik i u tom periodu nije bilo "značajnijih promena u sektoru kafe". On dodaje da je tačno da Lula naginje ka zaštiti životne sredine i da postoji mogućnost da će to uticati na poljoprivredu, ali da će verovatno imati druge prioritete kada bude preuzeo mesto šefa države poput posledica pandemije i rata kao što su inflacija, siromaštvo i javni dug.

Brazil se, kao i većina drugih država, ove godine bori sa visokom inflacijom, s tim što je u ovoj južnoameričkoj zemlji dvocifrena stopa inflacije beležena još u trećem kvartalu 2021. godine. U aprilu ove godine rast potrošačkih cena u Brazilu dostigao je 12,13 odsto, što je najviša stopa inflacije od 2003. godine, ali je od tada rast ublažen te je u novembru inflacija u najvećoj državi Južne Amerike bila 5,9 odsto.

Ferraresso se slaže da trenutnu cenu na svetskom tržištu pre određuju trgovci nego pravo stanje na terenu, te dodaje da je niska cena privremena pojava. "Čak i sa svim dobrim klimatskim uslovima koje sada doživljavamo u Brazilu u oblastima gde se gaji kafa, potrebno je vreme da se preokrene šteta izazvana sušom i mrazom", kaže on.

"Kafa je višegodišnja biljka i vremenske prilike jedne godine mogu da utiču na dve sezone. Na primer, sada u Brazilu stabla kafe drže bobice za sezonu 2023. i razvijaju grane koje će roditi bobice za sezonu 2024. sve u isto vreme. Dakle, čak i uz dobre klimatske uslove koje sada doživljavamo u Brazilu u oblastima gde se gaji kafa, potrebno je vreme da se nadomesti šteta uzrokovana sušom i mrazom. Neki operateri na tržištu predviđaju sezonu sa brojevima blizu 68 miliona vreća, uglavnom na osnovu kiša koje sada dobro padaju. To je kao da sportisti date čašu vode nakon što je pretrčao celu pustinju i verujete da će povratiti svu energiju i pobediti na takmičenju", objašnjava agronom i dodaje da agronomi i poljoprivrednici očekuju rod između 55 i 60 miliona vreća kafe.

Oko deset odsto teritorije Brazila bilo je pogođeno mrazom prošle godine, tako da uprkos tome dobro vreme sada teško da može bitno uvećati rod. Osim toga, kako objašnjava Ferraresso, nestabilni klimatski uslovi doprinose i većoj verovatnoći da će se biljke razboleti, što dodatno poskupljuje proces proizvodnje.

Bloomberg

 

Prirodni pritisci nisu jedini koji stvaraju probleme u proizvodnji kafe. Ljudski faktor takođe igra značajnu ulogu.

Korona, poskupljenja prenosa, velika tražnja i manjak radnika na plantažama u Brazilu znatno utiču na celo tržište takođe, dodaje Njegrić.

Upravo iz ovih razloga, kao i zbog volatilnosti cene na svetskom tržištu jedan broj proizvođača ne želi sada da proda svoj rod već čekaju nešto veću cenu. Na tržište izbacuju samo onoliko koliko moraju, a za ostatak čekaju da vide kako će se cena kretati. Međutim, ovaj slučaj sa kojim se suočavaju najviše mali i srednji kupci jer velike korporacije imaju više moći u pregovorima, naglašava Ferraresso.

Škalko je potvrdila da Nestlé, najveća kompanija u maloprodaji kafe na svetskom nivou, nema problema sa nabavkom sirovina, ali je dodala da su morali da povećaju cene.

"Nestlé teži da svoje proizvode učini pristupačnim za potrošače. U cilju usklađivanja sa globalnim kretanjem cena i vezanih usluga na polju proizvodnje i transporta, kao i cene samih sirovina, Nestlé usklađuje svoje cene sa tržišnom situacijom. Cene na nivou grupe su povećane za 0,4 odsto u 2020. godini i dva odsto u 2021. godini", kaže Škalko i dodaje da se pored povećanja cena sirove kafe, Nestlé suočava i sa porastom troškova u vezi sa proizvodnjom kafe (ambalaža, troškovi proizvodnje, rast cena energenata, uticaj inflacije i plate radnika).

Krajem novembra iz kompanije Nestlé najavili su da očekuju da će povećati svoj udeo u tržištu kafe više od onoga što su prethodno prognozirali, posebno u srednjem i dugom roku. Kafa je jedan od najprofitabilnijih proizvoda ove kompanije, a Nestlé ima 22 odsto tržišta maloprodaje kafe na svetu, dok se na drugom mestu nalazi JDE Peet's sa osam odsto.

Cena kafe u Srbiji počela je da raste i pre velike opšte inflacije

Građani Srbije piju puno kafe. To je slučaj i u celom Adria regionu pošto se sve države regiona nalaze pri vrhu liste najvećih konzumenata kafe u svetu. Tako u Bosni i Hercegovini u proseku jedan stanovnik popije 7,28 kilograma kafe godišnje, dok se u Srbiji popije 4,02 kilograma kafe po glavi stanovnika godišnje, pokazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Na godišnjem nivou najviše kafe po glavi stanovnika popije se u Luksemburgu, pokazuju podaci iz 2019. godine, čak 25,07 kilograma godišnje po glavi stanovnika, ali uprkos tome što se u zemljama regiona pije znatno manje kafe od toga, sve države Adria regiona se nalaze u prvih 35 mesta na listi FAO.

Upravo zbog popularnosti kafe u Srbiji, maloprodajna cena kafe veoma je važna u potrošačkoj korpi. Dvocifrena inflacija ove godine pogodila je potrošače te se ovo kretanje oseća i na ceni kafe. Međutim, cena kafe kao da je predvidela širu inflaciju krajem prošle godine, kada su naglo skočile cene.

Pre godinu dana na konferenciji za medije u Narodnoj banci Srbije (NBS), guverner Jorgovanka Tabaković pojavila se pred medijima sa kesicom kafe od 200 g. Ona je tada iskazala šok pošto je u dve nedelje kafa koju je uzimala poskupela sa 239 dinara na 369 dinara. Tom prilikom, optužila je trgovinske lance da neopravdano povećavaju cene zbog rasta inflacije.

Bloomberg

 

Redakcija Bloomberg Adrije izračunala je prosečnu cenu kesica mlevene kafe od 200 g grama u najvećim trgovinskim lancima, prema podacima portala Cenoteka. Istraživanje je pokazalo da je najjeftinija kafa na tržištu u proseku "Bonito", zatim su tu "Dobro jutro" i "Kafa C".

"Barcaffe", "Bonito" i "Grand kafa" se nalaze pod okriljem Atlantic grupe, dok su "Doncafe", "Kafa C" i "Beanz" (manji brend koji se ne nalazi na listi) u vlasništvu Straussa. "Dobro jutro" proizvodi kompanija iz Novog Sada pod istoimenim nazivom, koja je u vlasništvu Lazara Uskokovića.

Prema podacima za prvih devet meseci ove godine, prihodi Atlantic grupe porasli su za 10,8 odsto u odnosu na prvih devet meseci prošle godine, ali je u istom periodu kompanija zabeležila neto dobit koja je za 33,2 odsto niža od istog perioda prošle godine. U ovom izveštaju se navodi da je od početka godine strateški sektor kafe u okviru Atlantic grupe ostvario dvocifreni rast prihoda, pri čemu je najveći rast zabeležen na tržištima Srbije, Slovenije i Hrvatske.

"Rast prihoda sveže pržene mlevene kafe generisan je primarno povećanjem prodajnih cena usled značajnog poskupljenja cene sirove kafe i materijala za pakovanje, dok je u ostalim kategorijama kafe ostvaren i količinski rast", napominje se u izveštaju kompanije sa sedištem u Zagrebu.

Bloomberg

 

Finansijski rezultati izraelske kompanije Strauss Group prema GAAP standardu, zaključno sa septembrom ove godine, pokazuju pad bruto profita na godišnjem nivou od 18,3 odsto, dok je prodaja porasla 0,6 odsto. Međutim, u trećem kvartalu 2022. godine kompanija je zabelešila rast prihoda od sedam odsto, najviše zahvaljujući rastu prodaje kafe u Brazilu i istočnoj Evropi. Međunarodna prodaja kafe, koju Strauss odvaja od prodaje u Izraelu, porasla je za 42,2 odsto u trećem kvartalu.

Upravo zbog velikih povećanja cena u kompaniji Nestlé su primetili dve suprotne tendencije na tržištu.

"Redovnim praćenjem tržišnih trendova, primećujemo da se jedan broj potrošača okreće kupovini u diskontnim maloprodajnim lancima, kao i pristupačnijim kategorijama. S druge strane, primetna je i premijumizacija tržišta, odnosno rast prodaje premijum proizvoda, koji inherentno imaju veću cenu", kaže Škalko.

Lanci snabdevanja takođe utiču na cenu kafe

Problemi u lancima snabdevanja stalna su briga proizvođača i kupaca od početka pandemije 2020. godine.

Prošle godine bilo je mnogo zastoja u pomorskom saobraćaju, a pomorske vozarine bile su skupe. Izvori iz industrije kažu da se situacija sada polako menja, ali da neće preko noći doći do smanjenja cena prevoza robe.

Međutim, na probleme u lancima snabdevanja ne nailaze samo oni koji pokušavaju da pomere sirovu kafu. Kompanije koje pakuju kafu mogu se naći u problemu i kada prenesu kafu na drugi kontinent, a posebno u SAD, jer postoji veliki manjak kamiona koji dalje mogu da prevoze robu, što utiče na cenu, navode ljudi upoznati sa ovim pitanjem.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar