Kako rat u Iranu menja mapu svetske energetike

Šest meseci nakon što su američki i izraelski napadi poremetili proizvodnju fosilnih goriva na Bliskom istoku i pretvorili Ormuski moreuz u poprište pomorskih sukoba, svet sada dobija potpuniju sliku o tome kako je rat u Iranu promenio ekonomsku računicu na energetskom tržištu.

 

Nekoliko novih izveštaja pokazuje kako je sukob, dramatičnim povećanjem cena fosilnih goriva, podstakao vlade, kompanije i potrošače da se okrenu obnovljivim izvorima energije, pri čemu se sve jasnije izdvajaju pobednici i gubitnici.

Uvoznici fosilnih goriva širom sveta od početka rata 28. februara platili su više od 330 milijardi dolara dodatnih troškova, što je iznos koji odgovara bruto domaćem proizvodu Finske iz 2025. godine, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), neprofitne organizacije sa sedištem u Helsinkiju.

Više cene energije donele su korist nekolicini zemalja proizvođača nafte i gasa izvan ratne zone. Krizu su bolje podnele i ekonomije koje su još pre rata počele da napuštaju fosilna goriva. U Kini su, na primer, projekti obnovljive energije izgrađeni od 2020. godine omogućili zemlji da između marta i jula izbegne gotovo osam milijardi dolara troškova uvoza fosilnih goriva, procenjuje CREA.

Te promene bi na kraju mogle da utiču i na životnu sredinu. Ukupne globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte ostale su relativno stabilne tokom prve polovine godine, uz rast od svega 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema preliminarnoj analizi emisija do sredine 2026. koju je objavila neprofitna organizacija Climate Trace.

"Obnovljivi izvori nastavljaju da rastu. To zaista deluje kao dobra vest", kaže Ting So, vodeći analitičar organizacije Climate Trace. Ipak, dodaje da je zbog nestabilnosti izazvane poremećajima u Ormuskom moreuzu teško predvideti dugoročne trendove.

Pobednici - čiste tehnologije i proizvođači fosilnih goriva izvan Zaliva

Kina se pojavila kao jedan od dobitnika ovog preusmeravanja, koristeći svoju dominantnu poziciju u proizvodnji zelenih tehnologija u trenutku kada rast cena nafte i gasa povećava interesovanje za solarne panele, baterije i električna vozila.

Od početka sukoba, Kina je zabeležila pet uzastopnih meseci rekordnog izvoza čistih tehnologija, merenog u dolarima, prema podacima BloombergNEF-a. U julu su kineski proizvođači automobila prodali više od pola miliona električnih i plagin hibridnih vozila na stranim tržištima, što je povećanje od oko 150 odsto u odnosu na godinu ranije.

Bloomberg

Proizvođači nafte i gasa u Severnoj i Južnoj Americi takođe su ostvarili neočekivano visoke profite. Dok su kupci izbegavali dobavljače iz zemalja Persijskog zaliva, kompanije koje se bave fosilnim gorivima u SAD, Kanadi i Latinskoj Americi povećale su proizvodnju.

Iako bi primirje moglo da smanji ratnu premiju na cene energenata, istraživači očekuju da će deo ovih promena na tržištu potrajati.

"Podsticaj rudarskom sektoru Latinske Amerike mogao bi da potraje", rekao je Rafael Rabioglio, analitičar BNEF-a, u izveštaju.

Kako visoki troškovi goriva ubrzavaju globalnu elektrifikaciju, dugoročno će profitirati i veliki proizvođači ključnih minerala, poput bakra i litijuma, među kojima su Čile i Peru.

Gubitnici - zemlje Zaliva i regioni zavisni od uvoza

U Persijskom zalivu napadi dronovima i eksplozije oštetili su ključna postrojenja, uključujući najveću rafineriju nafte u Saudijskoj Arabiji i važan terminal za izvoz tečnog prirodnog gasa u Kataru.

U kombinaciji sa zastojima u pomorskom saobraćaju, početni gubici izvoza širom Zaliva u martu su u proseku iznosili gotovo dve milijarde dolara dnevno, prema proceni Univerziteta Rajs.

Osim izgubljenih prihoda, rat je oštetio i energetsku infrastrukturu vrednu do 58 milijardi dolara, kojoj su potrebne skupe popravke, navodi se u aprilskoj proceni konsultantske kompanije Rystad Energy.

Sukob preti i da uspori tranziciju regiona ka zelenijoj ekonomiji.

"Rat je povećao cenu zaduživanja u regionu, što će kratkoročno narušiti ekonomsku isplativost projekata čiste energije", naveli su analitičari BNEF-a u svom izveštaju.

Ekonomije zavisne od uvoza, poput Japana i Južne Koreje, u međuvremenu trpe posledice krize. Ove dve azijske zemlje, koje su pre rata u Iranu najveći deo svojih potreba za naftom podmirivale isporukama kroz Ormuski moreuz, bile su prinuđene da apsorbuju više cene goriva.

U Africi, gde su mnoge zemlje neto uvoznici prerađenih naftnih derivata, nagli rast cena dodatno je produbio širu ekonomsku krizu. Etiopija je, na primer, nedavno bila suočena sa pritiskom na svoju valutu, što je primoralo zemlju da potroši milijarde dolara deviznih rezervi kako bi podržala slabljenje bira.

Ubrzana tranzicija

Teret viših cena energije nesrazmerno je pao na zemlje u razvoju. Siromašnije države potrošile su dodatni jedan odsto svog BDP-a na ublažavanje cenovne krize, utvrdio je CREA. To je više nego dvostruko veće ekonomsko opterećenje od onog koje su pretrpele bogatije zemlje.

Dok nastoje da se oslobode zavisnosti od fosilnih goriva, afričke zemlje ubrzano povećavaju ulaganja u obnovljive izvore energije. Ceo region je u prvoj polovini 2026. uvezao 37 odsto više solarne opreme iz Kine nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci BNEF-a.

Trenutni zamah proširio se širom kontinenta, od Južne Afrike do Nigerije, Demokratske Republike Kongo i Egipta.

"U zemljama u kojima potrošači nisu dovoljno zaštićeni od viših cena goriva, oni veoma brzo menjaju način na koji koriste energiju", rekao je Ethan Zindler, analitičar BNEF-a.

Isti trend prisutan je i širom Azije u razvoju. Na Filipinima, gde je početna nestašica goriva navela vladu da uvede četvorodnevnu radnu nedelju kako bi smanjila potrošnju energije, potražnja za solarnim proizvodima naglo je porasla.

U martu je uvoz solarne opreme iz Kine u tu zemlju skočio 262 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Ubrzano je i usvajanje električnih vozila. Mesečna prodaja električnih vozila gotovo se udvostručila na Filipinima i u Indoneziji u junu i julu u odnosu na isti period 2025. godine, prema podacima BNEF-a. U Indiji je mesečna prodaja električnih putničkih vozila tokom ta dva meseca dostigla 30.000, u odnosu na manje od 20.000 godinu ranije.

U prvoj polovini 2026. godine blagi pad emisija u Kini i SAD, najvećim svetskim zagađivačima, nadoknađen je rastom emisija u Indiji i Brazilu, pokazala je analiza organizacije Climate Trace.

Istovremeno, strahovanja da će ovogodišnji poremećaji na energetskim tržištima dovesti do značajnog kratkoročnog povećanja proizvodnje električne energije iz uglja nisu se ostvarila, pokazuju rezultati analize.

Umesto toga, obnovljiva energija se tokom prvih šest meseci godine zapravo širila brže, kaže So.

"To je pozitivan razvoj događaja za koji možda nisu svi očekivali" da će se dogoditi, dodaje on.