SAD odbile produženje trgovinskog sporazuma sa Kanadom i Meksikom

Od kada je prvi sporazum o slobodnoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika stupio na snagu 1994. godine, ove tri zemlje izgradile su jedan od najmoćnijih trgovinskih blokova na svetu. Njihov aktuelni sporazum, Sporazum SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), uspostavlja zajedničko tržište roba i usluga za oko 515 miliona ljudi, dok njihove privrede zajedno čine oko 30 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Sporazum reguliše godišnju trgovinu vrednu oko dva biliona dolara.

Međutim, odluka SAD da odbije dugoročno produženje važenja USMCA dovela je u pitanje budućnost ovog trgovinskog bloka i dodatno pojačala tenzije u ekonomskim odnosima za koje zagovornici sporazuma tvrde da jačaju sposobnost Severne Amerike da se takmiči sa rastućim silama poput Kine i Indije.

Šta je USMCA

USMCA je naslednik Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) i stupio je na snagu 1. jula 2020. godine. Tokom svog prvog mandata, američki predsednik Donald Trump pokrenuo je reviziju NAFTA sporazuma. Među najznačajnijim izmenama koje su postale deo USMCA (u Kanadi poznatog kao CUSMA) nalaze se nova pravila prema kojima veći deo komponenti za proizvodnju automobila mora biti proizveden u Severnoj Americi, minimalni standardi zarada za deo proizvodnje, kao i stroži zahtevi u vezi sa poreklom čelika i aluminijuma.

Trump je svojevremeno USMCA nazvao "najboljim i najvažnijim trgovinskim sporazumom koji su SAD ikada sklopile", ali je tokom svog drugog predsedničkog mandata počeo da kritikuje taj sporazum.

Kakav je trenutni status USMCA

Uoči planirane revizije sporazuma 1. jula, Kanada i Meksiko izrazili su želju da se sporazum produži za dodatnih 16 godina, odnosno do 2042. godine. Sjedinjene Države odbile su taj predlog.

Zbog toga su tri zemlje sada obavezne da sprovode godišnje revizije tokom preostalih deset godina trajanja sporazuma - sve dok se ne postigne saglasnost o novom šesnaestogodišnjem produženju ili dok sporazum ne prestane da važi ukoliko neka od članica odluči da se povuče uz otkazni rok od šest meseci.

Odbijanje dugoročnog produženja otvara prostor za česte i potencijalno konfliktne pregovore o pravilima na kojima počiva trgovina u Severnoj Americi.

Zašto je USMCA važan sporazum

NAFTA je nastala početkom devedesetih godina, u vreme kada su SAD, uz podršku obe političke stranke, promovisale globalizaciju nakon završetka Hladnog rata, pre nego što je Kina postala vodeća svetska ekonomska sila. Pod okriljem USMCA, udeo robne razmene Meksika i Kanade u ukupnoj američkoj trgovini zadržao se na oko 28 odsto, koliko je iznosio i 2019. godine, dok je udeo Kine pao za više od polovine, na oko šest odsto.

Pošto su carine na granicama bile veoma niske ili ih nije bilo, proizvođači su ulagali u dugoročne lance snabdevanja i tokom više decenija razvijali mreže dobavljača širom Severne Amerike. Najveći deo robe koja se razmenjuje odnosi se na poljoprivredu, energetiku i automobilsku industriju.

Poslovna zajednica snažno podržava sporazum. Američka privredna komora procenjuje da USMCA podržava oko 13 miliona radnih mesta u SAD i prosečno štedi američkim porodicama oko 700 dolara godišnje. Mnogi od korisnika sporazuma žive u poljoprivrednim i industrijskim saveznim državama Srednjeg zapada, čiji su birači podržali Trumpa na predsedničkim izborima 2024. godine.

Kako stanovništvo brže raste van SAD, "dugoročna budućnost američke poljoprivrede može se svesti na izvoz, izvoz i još više izvoza", izjavio je za Bloombergovu emisiju Wall Street Week izvršni direktor CoBanka Tom Halverson. Od početka primene NAFTA, američki izvoz poljoprivrednih proizvoda u Meksiko i Kanadu porastao je za oko 600 odsto.

Bloomberg

Zašto se Trump udaljio od USMCA sporazuma

Prema rečima američkog trgovinskog predstavnika Jamiesona Greera, Trump je izgubio poverenje u sporazum jer veliki deo trgovine štiti od carina koje je želeo da uvede, a nije rešio ni trgovinske deficite SAD sa Meksikom i Kanadom.

Trump godinama ističe trgovinski deficit kao problem. Do njega dolazi kada vrednost uvoza premaši vrednost izvoza, a američki predsednik smatra da je to dokaz da druge zemlje iskorišćavaju SAD postavljanjem nepravednih prepreka za američke proizvode.

Prema podacima američkog Biroa za ekonomsku analizu, Meksiko je prošle godine bio drugi najveći doprinosilac ukupnom robnom trgovinskom deficitu SAD, odmah iza Kine. Godišnji deficit sa Meksikom porastao je za gotovo 75 odsto od stupanja USMCA na snagu, dok se znatno manji deficit sa Kanadom utrostručio.

Koje je carine Trump uveo na robu iz Kanade i Meksika

Početkom 2025. godine, pozivajući se na ilegalni priliv fentanila u SAD kao pitanje nacionalne bezbednosti, Trumpova administracija uvela je carine od 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika. Međutim, roba koja ispunjava uslove iz USMCA ubrzo je uglavnom izuzeta od tih mera. Carine su dovele do naglog povećanja udela američkog uvoza iz ove dve zemlje koji se vodi kao usklađen sa pravilima USMCA - sa oko 50 na približno 90 odsto, jer su uvoznici imali snažan podsticaj da pribave potrebnu dokumentaciju.

Kada je Vrhovni sud u februaru 2026. godine proglasio te i druge carine nezakonitim, Trump ih je privremeno zamenio jedinstvenom carinom od 10 odsto, koristeći drugo zakonsko ovlašćenje. I ova mera izuzela je robu koja ispunjava uslove iz USMCA sporazuma.

Ipak, mnogo veći problem za Kanadu i Meksiko predstavljaju druge, pravno stabilnije carine. Pozivajući se na nacionalnu bezbednost, Trump je prošle godine uveo carinu od 50 odsto na uvoz čelika i aluminijuma kako bi odgovorio na višak kineskih kapaciteta. Ova odluka snažno je pogodila Kanadu i Meksiko i ostala je jedno od ključnih otvorenih pitanja u pregovorima. Kasnije je Bela kuća proširila obuhvat mera i na proizvode koji sadrže čelik i aluminijum.

Prema procenama Bloomberg Economicsa, prosečna efektivna carinska stopa koju SAD primenjuju na robu iz Meksika porasla je na osam odsto, sa gotovo nule pre Trumpovog drugog dolaska na vlast. Za robu iz Kanade prosečna stopa iznosi 5,9 odsto, u odnosu na gotovo nulu početkom 2025. godine.

Aktuelne carine od 10 odsto, uvedene na osnovu člana 122 Zakona o trgovini iz 1974, trebalo bi da isteknu 24. jula, ali trgovinski partneri očekuju da će biti zamenjene novim merama prema članovima 301 i 232 istog zakona. Stručnjaci upozoravaju da bi to moglo stvoriti komplikovan sistem različitih pravila, otežati poslovanje i povećati troškove zbog neizvesnosti.

 

Šta sledi

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika vodi odvojene pregovore sa Meksikom i Kanadom. Pregovori sa Meksikom odmakli su dalje nego oni sa Kanadom.

Na događaju Saveta za spoljne odnose krajem maja, Greer je rekao da je Meksiko imao koristi od američkog udaljavanja od Kine, ali da rastući trgovinski deficit SAD sa Meksikom mora biti rešen. Jedan od načina, prema njegovim rečima, jeste promena pravila "na način koji povećava udeo američkog sadržaja" u robi kojom trguju SAD i Meksiko.

Meksički zvaničnici navode da im je cilj da sačuvaju bescarinski pristup američkom tržištu za većinu izvoza i obezbede dovoljno izvesnosti kako bi kompanije nastavile da ulažu u severnoameričke lance snabdevanja.

Odnosi između SAD i Kanade znatno su napetiji.

"Teško je reći gde će se ovo završiti", rekao je Greer, istakavši posebno nezadovoljstvo činjenicom da američki proizvođači automobila deo proizvodnje obavljaju u Kanadi. "Želimo da proizvodimo ovde", dodao je.

Kanadska strana nastoji da sačuva što više osnovnih principa trgovinskog sporazuma, pre svega izuzeće od carina za veliki broj proizvoda, kao i da, ukoliko bude moguće, ispregovara niže američke carine za ključne sektore poput automobilske industrije i proizvodnje čelika.

Kao podsticaj za postizanje dogovora, kanadski premijer Mark Carney izneo je ideju o stvaranju svojevrsne "tvrđave Severne Amerike", koja bi mogla da omogući SAD bolji pristup kanadskoj nafti i rudnim bogatstvima.

"Da budemo potpuno jasni - snažna Kanada pomoći će da Amerika ponovo bude velika", rekao je Carney u maju, obraćajući se Ekonomskom klubu u Njujorku, spajajući, pritom, dva poznata politička slogana.