Šta je kokoška rekla patki? Dok u javnost cure detalji susreta godine između američkog predsednika Donalda Trumpa i kineskog lidera Xi Jinpinga, čini se da kineski idiom o međusobnom nerazumevanju najbolje opisuje burna dvodnevna dešavanja u Pekingu proteklog vikenda. Dok je jedna strana tvrdila jedno, druga je govorila o nečemu sasvim drugom, a jedini konkretan dogovor sa kojim se Trump vratio kući bilo je seme ruža. "Predsedniku Trumpu veoma su se dopale kineske ruže, pa smo već organizovali da seme bude poslato u SAD", rekao je Xi.
Sudeći makar po zvaničnim saopštenjima objavljenim nakon samita, deluje kao da se dvojica lidera – poput kokoške i patke – nisu najbolje razumeli oko najvažnijih pitanja najznačajnijeg bilateralnog odnosa na svetu. To je loš signal za investitore koji i dalje računaju na nastavak rasta sektora veštačke inteligencije i proizvođača čipova.
Opširnije
Nakon Trumpa, Putin stiže u Peking
Predsednik SAD Donald Trump nije još ni završio raskošni dvodnevni samit u Pekingu, a iz Moskve je stigla mnogima neočekivana vest da predsednik Rusije Vladimir Putin "veoma uskoro" dolazi u jednodnevnu posetu kineskom kolegi Xi Jinpingu.
18.05.2026
SAD i Iran odlažu pregovore o uranijumu, fokus se seli na naftu i Ormuski moreuz
Dok privremeni prekid vatre u Persijskom zalivu kupuje vreme na diplomatskom planu, odlaganje ključnih nuklearnih pregovora i nastavak blokade Ormuskog moreuza drže globalna energetska tržišta pod ekstremnim inflatornim pritiskom.
15.05.2026
Ko su pobednici, a ko gubitnici samita Kine i SAD
Predsedniku SAD Donaldu Trumpu priređen je tokom posete Kini raskošan doček koji je toliko priželjkivao. Međutim, za američkog predsednika samit nije doneo veće pomake.
15.05.2026
AI optimizam nadjačao inflaciju: američke akcije ponovo rastu
Indeks S&P 500 porastao je 0,2 odsto do 11.50 po njujorškom vremenu, dok je Nasdaq 100 ojačao 0,6 odsto.
13.05.2026
Nastavak ekonomskog hladnog rata
Iako američka strana samit G2 proglašava uspehom, tvrdeći da je Kina pristala da kupi Boeingove avione (doduše 200 umesto očekivanih 500), kao i poljoprivredne proizvode američkih farmera u vrednosti od više milijardi dolara, te da bi Xi trebalo da pomogne Trumpu da ubedi Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz, kineska strana te tvrdnje nije zvanično potvrdila.
Naprotiv, stavljajući pitanje Tajvana na sam vrh dnevnog reda i definišući ga kao polaznu tačku odnosa sa SAD, Xi je još pre početka razgovora neočekivano odlučno naglasio kineske ambicije. Taj potez kineski lideri povlače retko i samo kada procene da imaju dovoljno moći i samopouzdanja da svoje ciljeve i ostvare.
"Pitanje Tajvana najvažnije je pitanje u odnosima Kine i SAD", rekao je Xi. "Ako se njime ne bude pravilno upravljalo, dve zemlje mogle bi da dožive sudar ili čak sukob, što bi odnose između Kine i SAD gurnulo u veoma opasnu situaciju."
Dodatnu sumnju u američke tvrdnje o uspešnom samitu unela su i Xijeva upozorenja na Tukididovu zamku, pri čemu je bilo jasno koju ulogu Kina, a koju SAD vide za sebe.
"Američke tvrdnje o postignutim poslovima kineska strana još nije potvrdila, a čak i ako to učini, brojke o kupovini Boeingovih aviona i poljoprivrednih proizvoda isuviše su male u odnosu na ogroman obim bilateralne trgovine da bi se sastanak mogao smatrati prekretnicom", rekao je u podkastu CSIS-a Jon Czin, bivši direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće i analitičar CIA.
Trumpov optimizam investitori su brzo ohladili, pa su akcije kompanije Boeing do kraja nedelje pale za četiri odsto.
Ni kada je reč o smirivanju odnosa između dve najveće svetske ekonomije, stručnjaci nisu bili naročito optimistični. Od početka Trumpovog mandata, odnose obeležavaju carinski rat, embargo na čipove i retke minerale, posredna podrška zaraćenim stranama u Ukrajini i Iranu, kao i sveprisutno nepoverenje.
"Nijedna strana nije popustila. Imamo nerešen ishod, a ne stabilizaciju odnosa", rekao je Czin.
Loš signal za AI i čipove
Za investitore koji se i dalje sa velikim entuzijazmom klade na rast kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom, nedostatak zajedničkog jezika između američke kokoške i kineske patke predstavlja loš znak.
Kina, osim već poznatog stava da podržava rešavanje blokade Ormuskog moreuza i miran završetak rata sa Iranom, nije preuzela nikakve nove obaveze da će izvršiti pritisak na Teheran. Kineska agencija Xinhua izvestila je samo da je ministar spoljnih poslova Wang Yi rekao da moreuz treba što pre otvoriti za pomorski saobraćaj.
"Kinu blokada Ormuskog moreuza još ne pogađa zbog velikih strateških rezervi nafte", objašnjava Igor Rogelja, rukovodilac Odeljenja za evropske i međunarodne društvene i političke studije na Univerzitetu u Londonu.
To znači da će cene energenata verovatno nastaviti da rastu, dok će inflatorni pritisci, zajedno sa pritiscima na povećanje kamatnih stopa centralnih banaka, dodatno jačati.
Pokazatelj bazne inflacije u SAD, koji isključuje hranu i energiju, u aprilu je dostigao 5,2 odsto, dok je CNBC u nedelju izvestio da su očekivanja ekonomista za rast cena u prvom tromesečju porasla sa 2,7 na čak šest odsto.
Energetska kriza mogla bi dodatno da ubrza inflaciju ukoliko Kina ne odluči da aktivnije interveniše u bliskoistočnom konfliktu, koji sve više podseća na Gordijev čvor. Problem je u tome što Peking trenutno nema mnogo razloga za snažniji angažman.
"Kina je u američkom napadu na Iran videla sve slabosti američke vojne, političke i ekonomske moći, a Trumpov odnos prema Xiju, koji deluje gotovo podređeno, to samo potvrđuje", rekao je za RTV Slovenija geopolitički analitičar Klemen Grošelj.
Geopolitika potresa tržišta
Da bi geopolitički šokovi mogli da ugroze nade u mirno leto na finansijskim tržištima, već sada pokazuju rastuće sumnje investitora u fiskalnu održivost najvećih svetskih ekonomija.
Od Velike Britanije, gde oslabljeni premijer Keir Starmer pokušava da zadrži političku stabilnost, do Nemačke, gde kancelar Friedrich Merz uprkos rekordnoj potrošnji na odbranu i infrastrukturu nije ispunio reformska obećanja, i Francuske, gde se predsednik Emmanuel Macron suočava sa ekonomskom stagnacijom i rastućom nezaposlenošću.
Prinosi na britanske desetogodišnje obveznice porasli su na 5,18 odsto, na nemačke na 3,1 odsto, na američke na 4,6 odsto, dok su očekivani prinosi na japanske tridesetogodišnje državne obveznice dostigli rekordnih 4,085 odsto.
Evropsku centralnu banku i druge monetarne vlasti i dalje progone iskustva iz energetske krize tokom rata u Ukrajini, kada je reakcija Evropske centralne banke, prema sopstvenoj proceni, bila previše blaga.
Zbog toga su planirana smanjenja kamatnih stopa tokom 2026. godine sve neizvesnija, jer bi inflacija mogla da pretvori ionako slabašan privredni rast u recesiju.
Odlučujućih 14 dana na Bliskom istoku
Da li je samit G2 doneo bilo kakav pomak ka rešavanju krize koja bi, uz skupu naftu i inflaciju, globalnu ekonomiju mogla da gurne u recesiju? Prema proceni analitičara Terry Haines iz Pangaea Policy, odgovor će dati upravo razvoj iranske krize, a ključni će biti naredni dani i nedelje.
"Zaboravite na izveštaje o samitu. Zaboravite na diplomatske detalje. Zaboravite na prigovore da sastanci više ne donose ono što su nekada donosili. Pratite Ormuski moreuz – ili će Kina svojim vazalima u Iranu narediti da otvore moreuz, što tvrdi da želi, ili će on ostati zatvoren. Njeno ponašanje u narednih nedelju ili dve pokazaće da li je iranskim liderima zaista naredila ono što je tvrdila na samitu", poručuje ovaj stručnjak investitorima.
"Naš osnovni scenario je da Kina neće izvršiti pritisak na Iran, jer već 20 godina ne radi ono što najavi. Taj obrazac se neće brzo promeniti", pesimističan je Haines.
Iako je u američkoj delegaciji u Kini bio i prvi čovek Nvidije, Jensen Huang, nije bilo većeg pomaka u liberalizaciji prodaje čipova H200 na kineskom tržištu. Kako je ograničen pristup profitabilnom i praktično nezasitom kineskom tržištu veštačke inteligencije uticao na poslovanje najvrednije kompanije na svetu, čija je tržišna kapitalizacija dostigla 5,5 biliona dolara, pokazaće kvartalni rezultati koje Nvidia objavljuje u sredu.
"Naš osnovni scenario je da Kina neće izvršiti pritisak na Iran, jer već 20 godina ne radi ono što najavi. Taj obrazac se neće brzo promeniti", poručuje investitorima analitičar Terry Haines iz Pangaea Policy.
Donald Trump je nakon sastanka priznao ono što je posmatračima Kine postalo jasno još nakon objave novog petogodišnjeg plana početkom godine: Kinu najnapredniji američki čipovi za razvoj veštačke inteligencije više ne zanimaju, jer razvija sopstvene kapacitete kako bi ostvarila stratešku samodovoljnost. Time će SAD oduzeti jednu od najvažnijih poluga uticaja u tehnološkoj i geoekonomskoj trci velikih sila za globalnu prevlast.
Iako je indeks poluprovodnika PHLX Semiconductor Sector Index od kraja marta porastao za gotovo 70 odsto, investitori se uoči objave rezultata Nvidije pitaju koliko još prostora za rast ima njena akcija, dok se prostor za globalnu ekspanziju američkih proizvođača čipova sužava u uslovima Trumpovog trgovinskog rata, protekcionističke agende "America First" i kineske tehnološke samodovoljnosti.
Da li bi Malajski moreuz mogao postati novi Ormuz?
Zbog neuobičajeno jasne poruke o dugogodišnjoj kineskoj crvenoj liniji – Tajvan – koju je Xi Jinping prvi put tako otvoreno preneo SAD tokom posete američkog predsednika, nelagodu bi mogli da osete i investitori na tržištima jugoistočne Azije.
U tom regionu južnokorejski referentni indeks KOSPI poslednjih meseci obara rekord za rekordom. Pre nekoliko nedelja, zahvaljujući proizvođačima čipova i AI kompanijama, probio je granicu od 7.000 poena, a potom i 8.000, i nije oslabio ni nakon sastanka Xija i Trampa.
Samsung Electronics je sa tržišnom kapitalizacijom od hiljadu milijardi dolara ušao u klub od samo četiri azijske kompanije – uz TSMC, SK Hynix i Tencent – koje vrede više od 500 milijardi dolara. Njihov zajednički adut je tehnološki sektor, koji pokreće nezasita potražnja investitora za veštačkom inteligencijom, dok im je glavna ranjivost geostrateški položaj u regionu za koji se procenjuje da bi mogao postati naredno veliko žarište sukoba velikih sila.
"Nijedna strana nije popustila. Ovo je nerešen ishod, a ne stabilizacija odnosa", ocenio je Jon Czin, bivši direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće i analitičar Central Intelligence Agency.
"Kina deluje veoma samouvereno, što do sada nismo videli", upozorio je Denis Grošelj. Prema njegovoj oceni, samit je najavio dolazak multipolarnog sveta sa interesnim zonama i vazalnim državama na obe strane. Kao dve naredne velike geopolitičke priče izdvojio je Panamu, odnosno Panamski kanal, sa američke strane, i Malajski moreuz, sa kineske.
"Reč je o moreuzu kroz koji prolazi praktično sva pomorska trgovina između Azije i Zapada i u kojem Kina želi da ima glavnu reč. Kada Kina govori o Tajvanu, ona zapravo govori o mnogo široj regionalnoj priči", upozorio je, podsećajući i na ključnu ulogu Japana uz Tajvan i Južnu Koreju u globalnoj euforiji oko čipova i veštačke inteligencije.
O tome šta bi američko-iranski rat doneo svetskoj ekonomiji i finansijskim tržištima ekonomisti spekulišu decenijama, a posledice vidimo već sada. Međutim, kriza u Aziji bila bi neuporedivo sudbonosnija. Bloomberg Economics procenjuje da bi invazija na Tajvan svetsku ekonomiju koštala oko 10 biliona dolara, odnosno 10 odsto globalnog BDP-a.
Tajvan proizvodi 90 odsto najnaprednijih čipova na svetu, dok 5,6 odsto ukupne globalne dodate vrednosti dolazi iz sektora koji njihove čipove koriste kao direktne inpute, što predstavlja oko šest biliona dolara. Južnokorejske kompanije, poput Samsung Electronics i SK Hynix, drže isti, 90-odstotni udeo u segmentu memorije velike propusnosti (HBM), ključne za AI ekosistem. Tehnološki giganti iz Južne Koreje kontrolišu i dve trećine tržišta DRAM memorije, neophodne za proizvodnju pametnih telefona i računara. Već i sama kineska blokada Tajvana mogla bi da oduzme pet odsto globalnog privrednog rasta.
Xijeva poruka Trumpu da će Tajvan, koji Peking smatra unutrašnjim pitanjem Kine, definisati širi odnos između SAD i Kine, ukazuje na rastuću verovatnoću konfrontacije u regionu. Trump je toga očigledno svestan, pošto je nakon sastanka izjavio da još nije odlučio da li će Bela kuća odobriti prodaju paketa oružja Tajvanu vrednog 14 milijardi dolara.
"Možda hoću, a možda neću", rekao je u intervjuu za Fox News, što je izazvalo uzbunu u regionalnim prestonicama, uključujući Taipei.
"Rastuća vojna pretnja Kine glavni je destabilizujući faktor u regionu", saopštio je u subotu tajvanski politički vrh kao odgovor na Trumpove izjave.
Trumpova dvosmislenost dodatno povećava neizvesnost u vezi sa američkom podrškom ostrvu, kao i kineski pritisak i destabilizaciju regiona koji predstavlja ključnu kariku u berzanskoj opkladi na procvat veštačke inteligencije.
"Tajvan svakako ima razloga za zabrinutost. Trump je nepredvidiv i nikada nije pružao istinski snažnu podršku ostrvu", ocenio je Rogelja, ukazujući na sve poljuljanije američko bezbednosno obećanje, koje je glavna polisa osiguranja Tajvana protiv kineske aneksije.
.webp){kind=icon}
