Koliko su cene u Srbiji osetljive na krizu - od pada inflacije na ispod tri odsto do rasta ka 4,5 odsto

Inflacija u Srbiji u naredne dve godine ostaće pod snažnim uticajem globalnih kretanja, a raspon mogućih ishoda zavisiće pre svega od toga da li će se geopolitičke tenzije smirivati ili dodatno zaoštravati. Narodna banka Srbije (NBS) u najnovijem izveštaju predviđa da će se rast cena kretati oko ciljanih tri odsto, ali upozorava da bi u nepovoljnom scenariju inflacija 2027. mogla da se približi gornjoj granici cilja NBS od 4,5 odsto, dok bi u slučaju pada cena energenata i stabilizacije međunarodnih prilika mogla da se spusti i ispod tri odsto.

Centralna projekcija NBS polazi od pretpostavke da neće biti većih potresa na svetskom tržištu nafte i gasa i da će inflacija ostati u granicama cilja, odnosno da će ove godine iznositi oko 3,3 odsto, a 2027. godine oko 3,8 odsto. Ipak, alternativni scenariji jasno pokazuju koliko je domaća inflacija osetljiva na spoljne šokove, od kretanja cena energenata i hrane, do inflatornih pritisaka iz zone evra, koji se gotovo neposredno prelivaju i na domaće tržište.

 

NBS u februarskom izveštaju o inflaciji navodi da će se inflacija do septembra ove godine kretati oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, a potom će, u velikoj meri zbog efekta niske baze, to kretanje biti pomereno na oko četiri odsto do kraja 2026. godine.

"Pored i dalje restriktivne monetarne politike, na takvu putanju inflacije uticaće nekoliko faktora, pre svega uredba kojom su ograničene trgovinske marže od septembra prošle godine, što je doprinelo padu inflacije, najviše kod cena hrane i time stvaranju niske baze pri obračunu inflacije nakon godinu dana. Pored toga, pretpostavili smo da uredba neće biti produžena, s tim da će donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira unaprediti regulaciju tržišta i sprečiti pojavu nepoštenih trgovinskih praksi. U skladu s tim ne očekujemo da će se trgovinske marže vratiti na nivo pre donošenja uredbe", ističe se u izveštaju NBS.

 

Takođe, rast zarada i po tom osnovu veći raspoloživi dohodak za potrošnju trebalo bi da deluje u smeru rasta tražnje, pa NBS ni po tom osnovu ne očekuje znatnije inflatorne pritiske, jer bi rast zarada u velikoj meri trebalo da bude praćen rastom produktivnosti.

"S druge strane, očekujemo da će troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja i dalje ostati niski, a pretpostavili smo i da će nova poljoprivredna sezona biti bolja od prošlogodišnje, što će doprineti većoj ponudi na domaćem tržištu. U 2027. godini očekujemo dodatni rast tražnje zbog održavanja izložbe EXPO, tako da prosečnu inflaciju projektujemo na 3,8 odsto."

 

U razradi dva suprotstavljena scenarija, NBS upozorava da je najveći rizik i dalje vezan za međunarodno okruženje. U pesimističnom scenariju pretpostavlja se dalja eskalacija geopolitičkih sukoba, što bi se pre svega prelilo na rast cena energenata.

Pesimističan scenario - energenti podižu cenu hrane

"Eskalacija tenzija u odnosima između SAD i Irana, kao i nastavak sukoba u Ukrajini, pre svega kroz napade na energetsku infrastrukturu, uz istovremeno pojačavanje tenzija između EU i SAD u vezi s Grenlandom, odrazila bi se na rast svetskih cena energenata, s obzirom na izvozne kapacitete ovih zemalja, kao i njihov geostrateški položaj. Rast cena energije u tom slučaju uticao bi na rast globalne inflacije, što bi učvrstilo stavove tržišnih učesnika da su procesi ublažavanja monetarnih uslova vodećih centralnih banaka završeni i po tom osnovu vršilo pritisak na globalnu ekonomsku aktivnost", navodi se u izveštaju NBS.

Pored toga, dodaju, narušilo bi se potrošačko i investiciono poverenje, naročito u zemljama u usponu i razvoju, usled povlačenja kapitala ka razvijenim zemljama.

U takvim okolnostima cena nafte bi do kraja 2026. mogla da poraste na oko 72 dolara po barelu, a dodatno na 73 dolara do kraja 2027. godine, dok bi cena gasa bila značajno viša nego u osnovnom scenariju. 

Podsetimo da je krajem 2024. prosečna cena nafte brent iznosila oko 74 dolara po barelu, da bi se krajem 2025. spustila na oko 60 dolara. 

 

Više cene energenata podigle bi i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, a inflacija u zoni evra, kao najvažnijem spoljnotrgovinskom partneru Srbije, bila bi viša za oko pola procentnog poena godišnje.

Ovakav razvoj događaja direktno bi se odrazio i na domaće cene. Prema proceni NBS, prosečna inflacija u Srbiji u tom slučaju bila bi viša nego u centralnoj projekciji za 0,5 procentnih poena u 2026. i za 0,7 procentnih poena u 2027. godini. Kada se to konkretizuje, umesto 3,3 odsto u 2026. inflacija bi iznosila oko 3,8 procenata, dok bi u 2027. dostigla približno 4,5 odsto, umesto projektovanih 3,8 procenata.

Rast cena energenata bi se najpre odrazio kroz više cene goriva, ali i kroz rast troškova proizvodnje hrane i drugih proizvoda, dok bi dodatni impuls došao preko više uvozne inflacije iz zone evra. Istovremeno, usporavanje globalne ekonomije i zadržavanje restriktivnih monetarnih uslova u svetu negativno bi uticali na domaći privredni rast, koji bi bio niži za oko 0,2 procentna poena godišnje u odnosu na osnovni scenario.

Optimističan scenario - smirivanje tenzija u svetu hladi inflaciju

S druge strane, optimistični scenario polazi od pretpostavke da dolazi do smirivanja globalnih tenzija i pada cena energenata.

"U ovom scenariju smo pretpostavili da bi svetska cena nafte do kraja 2026. bila smanjena na oko 58 dolara po barelu, a blagi pad bi se nastavio i tokom 2027. godine, tako da bi krajem godine iznosila oko 55 dolara po barelu. Niža cena nafte uticala bi na pad svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, tako da bi one krajem 2026. bile za 2,6 odsto niže nego na kraju 2025. godine, dok bi u 2027. porasle za oko 8,5 odsto, pre svega zbog niske baze."

Niži troškovi energije smanjili bi i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, navodi se u izveštaju NBS, dok bi inflacija u zoni evra bila ispod ciljanog nivoa i kretala se oko 1,3 odsto u 2026. i 1,4 odsto u 2027. godini.

U takvim okolnostima i inflacija u Srbiji bila bi niža od centralne projekcije. NBS procenjuje da bi prosečna inflacija u 2026. bila niža za 0,5 procentnih poena, a u 2027. za 0,6 procentnih poena u odnosu na osnovni scenario. To znači da bi u 2026. iznosila oko 2,8 odsto, dok bi 2027. bila oko 3,2 procenta. Niža uvozna inflacija i manji troškovni pritisci otvorili bi prostor i za dodatno popuštanje monetarnih uslova u Evropi, što bi podstaklo privredni rast i u Srbiji, koji bi bio nešto viši nego u centralnoj projekciji.

Zanimljivo je da, prema decembarskim projekcijama, Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji u 2026. ipak biti nešto veća i iznositi četiri odsto. MMF smatra da će biti podstaknuta niskom bazom usled efekata uredbe o ograničenju marži, uz postepeno usporavanje na 3,8 odsto u 2027. Prema oceni Consensus Economics, navodi NBS, prosečna inflacija će u 2026. godini iznositi 3,4 odsto, što je gotovo jednako projekciji NBS, dok se u 2027. očekuje zadržavanje na sličnom nivou, odnosno na 3,3 odsto.

Ukupno posmatrano, projekcije pokazuju da bi se inflacija u Srbiji u 2026. mogla kretati u rasponu od približno 2,8 do 3,9 odsto, a u 2027. između oko 3,2 i 4,5 procenata, u zavisnosti od razvoja globalnih prilika. Iako osnovni scenario predviđa stabilnost i zadržavanje inflacije unutar ciljanog opsega, alternativni scenariji jasno ukazuju da će kretanje cena u velikoj meri zavisiti od spoljnog okruženja, pre svega od cena energenata i inflacionih tokova u Evropi.