Srbija ima 1,7 milijardi tona rude zlata, srebra i bakra

Zlato je ove godine dostiglo rekordnu cenu kada se unca u oktobru kupovala za nešto više od 2.790 dolara. Iako je sada cena zlata nešto niža - blizu 2.678 dolara za uncu, ovaj dragoceni metal vredi imati za državni resurs, pogotovo u vreme krize i turbulentnih geopolitičkih okolnosti. Srbija može da se pohvali i zlatnim rezervama, ali i ležištima ovog metala.

 

U različitim tipovima ruda koje se u Srbiji eksploatišu ili je geološkim ispitivanjima u njima otkriveno zlato, nalazi se ukupno oko 700 tona ovog dragocenog metala. Posle tehnološke prerade ruda, prilikom eksploatacije i prerade u poluge, teorijski bi se moglo očekivati da se dobije od 300 do 350 tona zlata, kaže za Bloomberg Adriju Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.

On ističe da Srbija ima velike rezerve zlata i da joj po tom pitanju nijedna zemlja bivše Jugoslavije ne može parirati. "Čak ni Bugarska nema toliko rezervi, mada imaju veću godišnju proizvodnju zlata. Slično je i sa Grčkom, dok Rumuni imaju isto dosta rezervi. Može se reći da smo s rezervama ovog metala na nivou Rumunije."

Najveći proizvođač zlata Kina

U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije kažu za Bloomberg Adriju da se zlato retko javlja kao samorodno. "Najčešće se nalazi zajedno u paragenezi s bakrom i srebrom. Ukupne bilansne rezerve bakra, zlata i pratećih metala iznose oko 1,7 milijardi tona rude", navode u resornom ministarstvu.

 

 

Oni objašnjavaju da se, shodno Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, svake godine prema stanju resursa i rezervi mineralnih sirovina na dan 31. decembar prethodne godine sačinjava Bilans resursa i rezervi mineralnih sirovina u Republici Srbiji, u kome se daje prikaz rezervi svih mineralnih sirovina, pa i zlata.

Inače, prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), najveći proizvođač zlata na svetu je Kina, koju slede Rusija i Australija.

Timok najbogatiji zlatom

U Ministarstvu rudarstva kažu da se najveći broj ležišta zlata nalazi u severoistočnoj Srbiji u okviru Timočkog magmatskog kompleksa, koji predstavlja najperspektivniji prostor za geološka istraživanja i za koji se vezuju najbolji rezultati dosadašnjih geoloških istraživanja u smislu otkrića novih ležišta zlata. 

"Osim navedenog ležišta metaličnih ruda koje u svom sastavu sadrže i zlato, nalaze se i na prostorima jugoistočne Srbije u okviru Kopaoničke metalogenetske zone. Istraživanja zlata se izvode i u aluvijonu reke Pek."

Kako dodaju, ležište Čukaru Peki u Boru je poslednje otkriveno ležište zlata u Republici Srbiji za koje su potvrđene rezerve.

 

Aktuelnu eksploataciju zlata u Srbiji obavlja samo kineski Zijin, odnosno njegove ćerke firme Serbia Zijin Copper doo Bor i Serbia Zijin Mining doo, takođe iz Bora, dok ostale dve nisu aktivne - Rudnik Lece i Rudnik Rudnik, naveli su u ministarstvu.

I Mijatović ističe da se zlato u Srbiji eksploatiše samo na jednom mestu, a to je u okviru Rudarskog basena Bor, gde posluje kineski Zijin.

"Odatle se godišnjom proizvodnjom dobija oko tri tone zlata, nešto malo manje od toga. Zijin planira da u narednom periodu, za tri ili četiri godine, poveća proizvodnju bakra na nekih 400.000 tona, a da sa proizvodnjom zlata prebaci pet tona godišnje, a srebra više od 20 tona", ističe on.

Prema rečima Mijatovića, to je jedino mesto gde se u Srbiji eksploatiše baš zlato. S druge strane, ovaj dragoceni metal nalazi se u još nekim ležištima, ali se ne eksploatiše. "Tako imamo lokalitet Blagojev kamen, jedno malo ležište zlata blizu Majdanpeka. Međutim, to ležište je ponovo zatvoreno negde 2000. godine i do danas iz tog ležišta nije krenula eksploatacija."

Depositphotos

 

Pored toga, ležište na kome ima zlata i srebra, a gde se eksploatiše uglavnom ruda od cinka, jeste rudnik Lece kod Medveđe. Međutim, ovde postoji jedan problem. "Tu je finalni proizvod koncentrat olova i cinka, a taj koncentrat se ne može preraditi nigde u Srbiji, već se kao takav, komplet, izvozi u inostranstvo i prerađuje. Status zlata i srebra iz tog koncentrata nije poznat, niti je poznato da li se on na neki način može vratiti u Srbiju", navodi Mijatović.

On naglašava da, jednostavno, u Srbiji ne postoji tehnologija prerade koncentrata olovo-cinka.

Zlato istražuje i pet domaćih kompanija

S druge strane, veliki broj, pretežno stranih, kompanija bavi se geološkim ispitivanjem postojanja zaliha zlata u Srbiji. "Poslednjih 20 godina brojne strane kompanije rade na istraživanjima zlata, bakra ili olovo-cinka jer je to asocijacija elemenata koji idu zajedno."

Da u Srbiji nešto manje od 30 kompanija, mahom stranih, radi geološka istraživanja, potvrdili su i u Ministarstvu rudarstva. "U Republici Srbiji primenjena geološka istraživanja trenutno obavlja 26  kompanija, pretežno sa stranim kapitalom." Većina ovih stranih kompanija registrovana je u Beogradu, ali tu se nalazi i pet firmi s domaćim kapitalom, registrovanih u Ljigu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Jagodini.

Prema rečima Mijatovića, u geološkom ispitivanju najdalje je otišla kanadska kompanija DPM (ranije poznata kao Dandi) na planini Crni vrh kod Bora.

"Nije poznato kolike su rezerve jer su još u fazi istraživanja. Oni su istraživali u blizini lokalitet Čoka Rakita, i sada istražuju četvrto ležište. Nameravaju da, kada i to ispitaju, jednim elaboratom objedine sva četiri ležišta. Tada će se znati otprilike koliko tu ima zlata. Sadašnje procene su da je to oko 1,7 miliona unci, odnosno oko 53 tone zlata."

Podsetimo, kako je Bloomberg Adria pisala, kanadska kompanija Dundee Precious Metals (DPM) saopštila je polovinom septembra 2024. da je otkrila ležišta zlata i bakra visokog kvaliteta na novim lokalitetima, a u blizini svog projekta "Čoka Rakita", koji se nalazi na teritoriji opštine Žagubica.

Rezultati su na lokalitetima Dumitru Potok i Frasen, koji se nalaze na oko kilometar udaljenosti od projekta "Čoka Rakita", pokazali 63 metra sa sadržajem bakra od 1,74 odsto, 2,18 grama zlata po toni i 9,04 grama srebra po toni.

U saopštenju se navodi da će se bušenja nastaviti na lokacijama koje imaju dozvolu, a to su Čoka Rakita, Potaj Čuka i Pešter Jug.

Najviše ispitivanja oko Bora

Takođe, istraživanja se obavljaju i dalje u jugoistočnoj Srbiji, na lokalitetu Besna kobila, kod Bosilegrada, na Majdan planini, kao i na planinama Homolja.

"Tako se, na primer, na Rogozni očekuju nalazišta velike količine zlata, ali tu se još uvek obavljaju istražni radovi. Potrebno je da prođe najmanje 10 godina dok se završe kompletna istraživanja", kaže Mijatović.

Kada se radi o ispitivanjima ruda zlata u Srbiji, on objašnjava da kompanije koje se time bave ne istražuju samo zlato već generalno "jedan oblik sulfidne mineralizacije koja se sastoji od bakra ili olovo-cinka koja u sebi nosi zlato i srebro".

Kako kaže, neke kompanije traže bakar, uz koji normalno uvek ide zlato i srebro, a neko traži olovo-cink. "Srebro ide uvek uz olovo, a ide i zlato, kao što pokazuje primer rudnika Lece."

Strane kompanije najviše u istočnoj Srbiji ispituju da li ima zlata. "To su delovi u okolini Bora, zatim Crni vrh, timočki kompleks, zatim pojas Besne kobile i dole oko Bosilegrada, između Vranja i Bosilegrada."

Zlato se prvo nudi NBS

Mijatović napominje da, iako se radi o stranim firmama, one moraju da registruju kompanije u Srbiji, a nakon eksploatacije ruda, zlato prvo ponude na prodaju Narodnoj banci Srbije (NBS), što je i regulisano zakonima.

"Tako zasad jedina kompanija koja eksploatiše zlato, kineski Zijin, koji ga i prerađuje u Boru, zlato prodaje NBS."

Bloomberg

 

Ovo pravilo, kako je Bloomberg Adria nedavno objavila, predlogom novog Zakona o NBS, biće još pooštrenije. Iako je NBS imala i ranije pravo preče kupovine zlata u zemlji, regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, izmenama i dopunama Zakona o NBS ovakva odredba postaje šira i preciznija. Po svemu sudeći, NBS želi da obezbedi da zlato i ubuduće, s dolaskom novih kompanija koje se bave eksploatacijom ove rude u Srbiji, ostane u zemlji.

Kako je precizirano u članu 52. novog zakona, "NBS u zemlji ima pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina, prema referentnim cenama zlata na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, a radi izrade zlatnih poluga ili kovanog zlata".

U NBS ističu da je ova odredba šira, odnosno preciznija od postojeće odredbe u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim su uređeni samo pojedini aspekti tog prava. Kako kažu, novina u ovom članu zakona jeste izričita odredba prema kojoj NBS u zemlji ima zakonsko pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina, prema referentnim cenama zlata na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, a radi izrade zlatnih poluga ili kovanog zlata.

 

"S obzirom na to da zlato ulazi u sastav deviznih rezervi zemlje, ovim rešenjem se jača uloga NBS u upravljanju tim rezervama, i obezbeđuje da zlato dobijeno eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina u Republici Srbiji ostane u zemlji, što će uticati na dalje povećanje nivoa deviznih rezervi, čime se doprinosi finansijskoj stabilnosti", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

Na ovaj način se, dodaju, prirodni resursi Republike Srbije na najbolji način koriste za potrebe naše zemlje, umesto da se koriste za povećanje deviznih rezervi drugih centralnih banaka.

"Ova odredba se odnosi kako na privredna društva koja se trenutno bave eksploatacijom ove rude, tako i na sve buduće kompanije koje će obavljati tu delatnost, bez obzira na to da li su u pitanju kompanije s domaćim ili stranim kapitalom", naglašavaju u centralnoj banci.

 

Zlatne rezerve Narodne banke Srbije iznose 47,9 tona, a njihova vrednost dostigla je oko 3,9 milijardi evra, s učešćem od 13,4 odsto u ukupnim deviznim rezervama zemlje.

(-Ažuriran naslov)