Posle kočnice u oktobru, NBS bi danas mogla da da gas

Narodna banka Srbije (NBS) danas odlučuje o daljem kretanju referentne kamatne stope, a analitičari većinski očekuju da će se vrhovna monetarna institucija u zemlji ovoga puta odlučiti za rezanje troškova zaduživanja za četvrtinu procentnog poena.

Centralna banka je u monetarno popuštanje krenula u junu, ali je na poslednjem sastanku u oktobru rešila da prikoči i zadrži kamate na dotadašnjim nivoima. Referentna kamatna stopa trenutno iznosi 5,75 odsto, a kamate na depozitne i kreditne olakšice su 4,5 i sedam odsto. Sada se predviđa da bi se moglo produžiti pravcem daljeg smanjenja.

"Očekujemo da NBS nastavi sa smanjivanjem kamatne stope za 25 baznih poena na sednici u četvrtak, nakon što je pauzirala u oktobru", navela je analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.

Srednja vrednost ključne stope koju prognoziraju analitičari Bloomberga nakon sastanka NBS takođe je 5,5 odsto. 

Petrov Savić podseća da je inflacija u Srbiji sad već neko vreme u granicama cilja i daje osnova centralnoj banci da nastavi sa snižavanjem. Rast potrošačkih cena u septembru je usporio sa 4,3 na 4,2 odsto, pokazali su zvanični podaci. Mesečna inflacija, s druge strane, osetnije je opala, pa su cene u odnosu na avgust u proseku porasle za 0,1 odsto.

Banke u Srbiji podigle su svoja jednogodišnja inflaciona očekivanja, dok su privrednici nešto pesimističniji po pitanju dvogodišnje i trogodišnje inflacije, pokazala je poslednja anketa NBS.

Novi podaci o inflaciji - oni za oktobar - biće objavljeni 12. novembra. 

"Vidimo da kreditna aktivnost već reaguje na smanjenje kamatnih stopa - i deo koji se posredno veže na kamate NBS i deo koji se veže na euribor stope. U trećem tromesečju 2024. novoodobreni krediti porasli su za oko 23 odsto, i to najviše u domenu dinarskih kredita, pa je samim tim i kreditna aktivnost nastavila sa pozitivnim trendom", napominje Petrov Savić.

Ona očekuje da inflacija ostane u granicama cilja, ali bliža gornjoj granici, a kako Srbija bude nastavila sa privrednim rastom, pritisci sa strane tražnje će biti perzistentni. "To će i od centralne banke zahtevati dozu opreznosti u koracima snižavanja kamatne stope, mada je ona na relativno visokom nivou trenutno i ima prostora za snižavanje."

Depositphotos

Rizici iz međunarodnog okruženja po pitanju dinamike inflacije su raznoliki, dodaje ona.

"Svetske cene hrane rastu, posmatrano na mesečnom nivou, najbrže od 2022. U porastu su sve kategorije, ali dominira rast cena šećera usled zabrinutosti da ponuda neće biti odgovarajuća, zbog sušnog vremena u Brazilu i prestanka važenja mera u Indiji koje su ograničavale korišćenje šećerne trske za proizvodnju etanola od novembra ove godine. S druge strane, cena nafte je u padu posmatrano međugodišnje, što sklanja pritisak s inflacije", pojašnjava Petrov Savić.

Činjenica da je Evropska centralna banka (ECB) nastavila sa smanjenjem svojih kamatnih stopa, da je Srbija dobila povećanje kreditnog rejtinga i da je bankarski sistem stabilan idu u prilog očekivanjima analitičkog tima Bloomberg Adrije.

 

Podsetimo, agencija S&P Global, koja je i prva (u aprilu ovde godine) podigla izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga, ranije ovog meseca je Srbiji dala ocenu BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. S&P je takođe podigao projekciju privrednog rasta Srbije na četiri odsto za ovu i narednih nekoliko godina.

Kod druge velike agencije, Fitch, Srbija ima rejting BB+ sa pozitivnim izgledima, što je takozvani špekulativni ili neinvesticioni rejting, i jedan korak ispod investicionog rejtinga. Kod treće poznate rejting agencije, Moody's, rejting Srbije je Ba2, što je dva nivoa ispod investicionog.

Viceguverner Narodne banke Srbije Nikola Dragašević ranije je izjavio da bi država uskoro mogla da dobije investicioni rejting i od drugih renomiranih svetskih kuća, kao i da bi prvi na potezu mogao da bude pomenuti Fitch.

 

"Međutim, ako imamo u vidu da je svetska geopolitička situacija i dalje kompleksna, kao i da je ovo nedelja izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, eksterni rizici su izraženi i mogu prevagnuti u korist opreznosti i zadržavanja referentne kamatne stope, odnosno odlaganja za decembarsku sednicu, ali to nije naš osnovni scenario", zaključuje Petrov Savić.

Kada je reč o svetskim centralnim bankama, treba reći da je pomenuta ECB prošlog meseca po treći put ove godine snizila kamatne stope, posle čega je stopa na depozite 3,25 odsto, na glavne operacije refinansiranja 3,4 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 3,65 odsto. Kamate su pre jula bile najviše od osnivanja evrozone. Sledeći sastanak na kome će se odlučivati o ovom pitanju zakazan je za 12. decembar.

Bloomberg

 

S druge strane, američke Federalne rezerve (Fed) svoju najnoviju monetarnu odluku takođe donose danas, nakon što su na sastanku u septembru snizile kamate prvi put od početka pandemije, i to za pola procentnog poena na raspon od 4,75 do pet odsto. Predviđanja za večerašnju odluku tamošnje centralne banke idu u smeru daljeg rezanja troškova zaduživanja, ali ovoga puta se očekuje smanjenje od 25 baznih poena.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar