Vozači u Srbiji mogli bi da se pripreme na više cene goriva, evo i zašto

Cene goriva u Srbiji ovog petka mogle bi da porastu nakon što je cena nafte na svetskom tržištu uzletela zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Još jedan razlog zbog kojeg bi cena nafte mogla da poraste u narednom periodu jesu nove stimulativne mere kineske vlade koje bi trebalo da ožive privredu ove azijske zemlje.

Vrednost referentne nafte brent skočila je u sredu na 76 dolara po barelu, dok je prošle nedelje iznosila 71 dolar po barelu.

Na Bliskom istoku proizvodi se 30 odsto svetske nafte i svaki prekid u proizvodnji ili isporuci u tom regionu utiče na cenu ove sirovine. Situacija na Bliskom istoku zaoštrila se u utorak, nakon što se Iran, koji podržava Hezbolah, zvanično umešao u sukob između Izraela i Hezbolaha.

Centralna banka Kine je prošle nedelje smanjila stopu obavezne rezerve kao i sedmodnevnu reverznu repo stopu, ne bi li banke podstakla da više i povoljnije kreditiraju privredu i stanovništvo. Zatim su usledile mere podrške privredi. Naredni period pokazaće da li ove mere podstiču rast privrede, a ukoliko podstiču, poskupljenje nafte moglo bi da usledi i zbog toga.

Šta se dešava na Bliskom istoku

Iran je ispalio oko 200 balističkih projektila na Izrael u utorak. Izraelske odbrambene snage saopštile su da je velika većina raketa presretnuta, a jedna osoba je ubijena na Zapadnoj obali. Napad je izveden u znak odmazde za seriju izraelskih napada na Liban, u kojima je, između ostalog, ubijen lider Hezbolaha Hassan Nasrallah.

Izraelski vazdušni napad u kome je vođa Hezbolaha Nasrallah ubijen duboko u njegovom bunkeru u Bejrutu bio je kulminacija jedne od najsmrtonosnijih ciljanih vojnih pohoda u modernoj istoriji. Tokom nekoliko dana, Izrael je vratio Hezbolah godinama unazad.

Bloomberg

Izrael je u julu počeo da sistemski eliminiše neke od svojih najistaknutijih neprijatelja: Fuada Shukra, načelnika vojnog štaba Hezbolaha; Ismaila Haniyeha, šefa političkog krila Hamasa; Mohammada Deifa, vojnog zapovednika grupe u Gazi. Tokom poslednje dve nedelje, Izrael se okrenuo prema severu, usmeravajući svoju energiju na Hezbolah kako bi oterao tu grupu natrag od izraelske granice.

Napetost između Izraela, Irana, Hezbolaha i ostalih militantnih grupa na Bliskom istoku se nastavlja, a stručnjaci kažu da su naredna 24 časa ključna.

Trenutna cena dizela u Srbiji najniža od avgusta

Cena dizela u Srbiji trenutno iznosi 190 dinara po litru i najniža je od avgusta prošle godine, dok cena benzina po litru košta 176 dinara i na najnižem je nivou od januara ove godine.

Srpski vozači mogli su u protekla dva i po meseca da osete olakšanje na pumpama zahvaljujući padu cene nafte na svetskom tržištu.

Tendencija pada cene goriva u Srbiji mogao bi biti preokrenut ovog petka kada će Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine objaviti nove cene goriva.

Zašto je cena nafte u padu ove godine

Ono što trenutno drži cenu nafte višom na svetskom tržištu jeste sukob na Bliskom istoku. Da ovog sukoba nema, cena nafte bi verovatno drastično pala, pre svega zbog usporavanja globalne privrede.

Cena nafte je ove godine u padu zbog slabe potražnje iz dve zemlje koje su inače najveći potrošači nafte - SAD i Kine. Potražnja za naftom u Kini pada pre svega zbog usporavanja privrede, ali i zbog toga što se u toj zemlji sve više kupuju električni automobili.

I Evropa se bori sa privrednim usporavanjem. Nemačka više ne očekuje nikakav rast i nada se bar stagnaciji. Pored toga, ovu najveću evropsku ekonomiju muče problemi u automobilskoj industriji. Volkswagen namerava da zatvori dve fabrike u Nemačkoj, prvi put u istoriji.

Bloomberg

Stellantis takođe ima problema sa potražnjom, zbog čega je smanjio svoju prognozu profitne marže za ovu godinu, navodeći kao razlog troškove usmerene na oživljavanje njegovih posrnulih kompanija Jeep i Dodge u ​​SAD, ali i globalno usporavanje automobilske industrije.

Cena nafte, između ostalog, u padu je ove godine i zbog viška ponude nafte iz zemalja koje nisu članice grupe OPEC. Cena nafte nije drastično porasla ni nakon što je grupa OPEC+ u septembru odlučila da nastavi da proizvodi i isporučuje smanjenu količinu nafte. Prvobitno je planirala da poveća proizvodnju i isporuku nafte za oko 180.000 barela dnevno, ali je od ovog plana odustala nakon što je nafta počela drastično da pada.