Kolektivni odmori odgovor ugostitelja u Beogradu na manjak radnika

Poslodavci u Srbiji, posebno u ugostiteljstvu, sve teže dolaze do radnika. Ovaj problem pogotovo dolazi do izražaja tokom leta jer je sve učestalija praksa da se pekare, manje prodavnice, ribarnice, pa čak i restorani, zatvaraju na nekoliko nedelja kada radnike šalju na kolektivni godišnji odmor.

Tako su ovog leta u julu i avgustu brojni lokali u Beogradu stavili katanac na bravu, uz obaveštenje koje su nalepili na ulazna vrata da su trenutno na kolektivnom odmoru. Da je ovaj trend sve učestaliji, ukazuje i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović. "Primetio sam ovog leta da je zatvaranje pojedinih lokala usled kolektivnih odmora baš često. Tako sam se nedavno iznenadio za jednu pekaru u kojoj uvek kupujem, da neće raditi 20 dana zbog godišnjih odmora", kaže Mihajlović za Bloomberg Adriju.

Smatra da je ključni razlog za takvu praksu manjak radne snage, pa ugostitelji odlučuju da na kratko vreme potpuno zatvore lokale.

"Tako su, na primer, u Mladenovcu nedavno zatvorili kasapnicu na nekoliko nedelja. Iako imaju dosta zaposlenih, ipak su odlučili da svi u isto vreme koriste godišnji odmor. To ranije nije bila praksa, već uvek jedna polovina radnika ide na odmor, a druga ostaje da radi. Verujem da je uzrok manjak radne snage, pa im je tako isplativije. Očigledno da sada te radnike koji odu na odmor nema ko da zameni."

Iako Srbija već neko vreme uvozi radnu snagu, što je najizraženije u sektoru građevinarstva i ugostiteljstva, Mihajlović ističe da to neće rešiti problem manjka radnika. "Za strane radnike Srbija je samo neko prelazno rešenje na putu ka Evropi. Oni se ovde kratko zadržavaju."

Bloomberg Adria/S.G.

 

S obzirom na to da je Beograd tokom leta prazan, dodaje on, jer su "svi otputovali na letovanje", promet u trgovinama i ugostiteljskim objektima je slabiji. "Svaki lokal kada posluje ima velike troškove, posebno oko energenata, a nemaju dovoljno mušterija pa prihod to ne pokriva. Isplativije je i lakše da zatvore nego da rade."

Zanimljivo je da su i pojedine kafane započele praksu zatvaranja lokala tokom leta. Tako su pojedini Beograđani u potrazi za kafanom u kojoj bi početkom avgusta proslavili rođendan saznali da neke od njih ne rade, pa čak i ceo mesec jer idu na kolektivni godišnji odmor. 

Ugostiteljstvo je opterećeno tokom letnje sezone

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, takođe navodi da je manjak radne snage u velikoj meri razlog za zatvaranje lokala tokom leta.

"Nekada je bilo moguće da na tržištu u svakom trenutku imate višak radnika. Međutim, sada su pojedine male firme u situaciji da jednostavno kada neko ode na godišnji odmor ili na bolovanje, ne mogu da nađu zamenu ili nemaju dovoljno radnika da pokriju sve smene", kaže Atanacković za Bloomberg Adriju.

Ističe da je dosta komplikovano naći nove radnike, a još teže kada je to privremeno - ako nekoga menjaju u kratkom roku. "Svaki posao, ma kako delovao jednostavno, nije lak. I u ugostiteljstvu je potrebno znanje i veštine. U krajnjoj liniji, nije jednostavno poveriti nekome da radi s novcem. Verujem da ugostitelji nemaju izbora pa im je lakše da zatvore lokale."

Bloomberg Adria/S.G.

 

Prema njegovim rečima, ugostiteljstvo je opterećeno tokom letnje sezone jer njihovi radnici tada imaju odlične ponude da rade u Crnoj Gori, Hrvatskoj i u drugim turističkim mestima. "Tamo ima mnogo više posla. Beograd je leti prazan i tu nema toliko posla. Jedino ima sve više stranih turista, ali ugostitelji čiji su lokali na udarnim lokacijama sigurno nikada ne zatvaraju vrata."

Atanacković naglašava da je manjak radne snage u Srbiji najizraženiji u građevinarstvu, ugostiteljstvu i trgovini.

"Poslodavci se snalaze na razne načine. Jedini način da se manjak radnika nadoknadi jeste uvoz radne snage, ali ni to nije lako. Potrebno je obezbediti tim stranim radnicima smeštaj i ishranu, barem u početku. Postoje, recimo, brojne agencije koje dovode radnike iz Indije i Nepala, a trebalo bi da im organizuju i smeštaj. Pogotovo ako dolaze na kraći period. S druge strane, imate i velike probleme zbog jezičke barijere, što je posebno izraženo u ugostiteljstvu pa ti radnici ne mogu tako brzo ni da se snađu."

Veća potražnja u IT oblasti, uslugama i ugostiteljstvu 

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu za Bloomberg Adriju da nemaju podatke na osnovu kojih bi mogli da ustanove da li se organizacija posla može dovesti u vezu sa stanjem na tržištu rada. Ipak, oni naglašavaju da je poslednjih godina zabeležena veća potražnju poslodavaca za profilima iz oblasti informacionih tehnologija, uslužnih delatnosti, trgovine i ugostiteljstva, kao i saobraćaja.

"Potreba za visokoobrazovanim profilima je izraženija u oblasti mašinstva, elektrotehnike, medicine, ekonomije kao rezultat razvoja tih sektora. Kada su u pitanju profili nižih kvalifikacija primetan je trend potražnje u oblasti građevinarstva, ugostiteljstva i turizma, trgovine, tekstilstva i uslužnih delatnosti", navode u NSZ.

Depositphotos

 

Takođe, kako kažu, poslodavci generalno najčešće iskazuju potrebu "za kandidatima koji imaju konkretno radno iskustvo, izraženu motivaciju i koji mogu odmah da budu uključeni u proces rada".

Navode da su poslodavci spremni da angažuju i kandidate koji su zainteresovani da uče i da se usavršavaju, ukoliko im to poslovni procesi dozvoljavaju. Posmatrano s aspekta potreba poslodavaca, od ukupno prijavljenih slobodnih radnih mesta, u određenom broju slučajeva zabeleženo je da zanimanja koja se traže nema na evidenciji NSZ, ili da te osobe nemaju odgovarajuća znanja i veštine.

"Kako bi se prevazišao eventualni nesklad između ponude i potražnje na tržištu rada, NSZ sprovodi obuke za tržište rada. Radi se o merama dodatnog obrazovanja i obuka, koje su rezultat analize potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, gde nezaposleni stiču nova znanja, veštine, sposobnosti, stavove i radno iskustvo."

Sve više stranih radnika

U NSZ su ranije isticali da sve ono što je deficitarno na tržištima najrazvijenijih evropskih zemalja, deficitarno je i u Srbiji, i da je duže tako. Prema podacima NSZ, kako je Bloomberg Adria objavila, samo u 2023. godini izdato je više od 52.000 dozvola za rad stranaca u Srbiji, a do kraja maja ove godine još 14.000 dozvola.

"Imamo uvid da je to veliki broj, da se povećava u odnosu na prethodnu godinu, naravno, svake godine je značajno povećanje. U jednom trenutku najveći broj stranih radnika je bio prisutan na području Beograda, ali sada je to na području cele republike. Strani radnici rade u oblastima koje su ovde deficitarne poput građevine, ugostiteljstva, imamo i vozače, a u poslednje vreme veliki broj dozvola se izdaje za oblast informacionih tehnologija", naveo je tadašnji direktor NSZ Zoran Martinović za Bloomberg Adriju u maju.

Zanimljivo je i da, prema podacima NSZ, u Srbiju dolaze radnici iz velikog broja zemalja. "Tu su Narodna Republika Kina, Ruska Federacija, Turska, Indija, Kuba, Nepal, ali i područje bivših zemalja SFRJ - Severna Makedonija, BIH. Gotovo da nema nijedna zemlje iz koje ne postoji neki stranac koji radi u Srbiji", rekao je tada Martinović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar