Koje lične podatke šef sme da traži od vas? Granica se često pređe, a šta kaže zakon

Poslodavac od vas traži osetljive lične podatke koje možda ne bi smeo? Gde je granica do koje se ide u traženju određenih informacija od radnika, kako bi se izbeglo kršenje ličnih prava i prava na zaštitu podataka?

Kada zaposleni stupi u radni odnos, razumljivo je da gubi deo privatnosti koju je uživao pre sklapanja ugovora o radu: pre svega, poslodavac od njega očekuje da obavlja posao za koji je kvalifikovan, ali osim potvrde o obrazovanju, potrebno je dostaviti podatke iz lične karte i zdravstvene kartice, kao i listing o radnom stažu. To je uobičajena procedura, u skladu sa zakonom.

Međutim, linija između legalnog i ilegalnog sticanja ove vrste podataka je ponekad veoma tanka. Prilikom procene da li je poslodavac legitimno zahtevao pribavljanje određenih podataka o zaposlenom, potrebno je dobro poznavati stavke zakona: iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, zakona o radu, prava pacijenata, poslovne poverljivosti.

Bloomberg Adria obratila se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, međutim, njihov odgovor je da se obrada podataka o ličnosti u odgovarajućim oblastima društvenog života (npr. rad i zapošljavanje) uređuje posebnim propisima, te da njeno sprovođenje nije u nadležnosti ove službe.

Ali sa stanovišta primene zakona, "da bi obrada podataka o ličnosti bila dozvoljena u bilo kojoj oblasti društvenog života, pa i u oblasti rada, najpre je potrebno da bude u skladu sa posebnim propisima koji uređuju predmetnu oblast/delatnost, da postoji odgovarajući pravni osnov, u smislu člana 12 Zakona, da se obrada vrši u skladu sa načelima obrade iz člana 5 ovog zakona, kao i u skladu sa drugim odgovarajućim pravilima i obavezama propisanim ovim zakonom, u zavisnosti od činjenica i okolnosti u svakom konkretnom slučaju", napominju.

 

Depositphotos

Budući da Srbija nije članica EU, otkako je u bloku 2018. na snagu stupila Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), bilo je mnogo dilema i nedoumica oko primene tog akta ovde. Sve i ako se GDPR ne primenjuje u celosti na kompaniju kojom se upravlja, njeno poslovanje ipak mora biti usklađeno sa nekim principima te odredbe. Ukoliko dođe do nesklada između poslovanja kompanije i GDPR pravila, slede kazne: do četiri odsto ukupnih godišnjih prihoda ili 20 miliona evra. Savet poslodavcima je da potraže savetodavne usluge pravnika/stručnih lica.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Republici Srbije usvojen je takođe 2018.

• Član 17 ovog zakona odnosi se na Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka, u kom se kaže: "Pristanak za obradu naročito osetljivih podataka daje se u pisanom obliku, koji sadrži oznaku podatka koji se obrađuje, svrhu obrade i način njegovog korišćenja. Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pisano sadrži izjavu volje davaoca pristanka".

• Član 18. tiče se Opoziva pristanka za obradu naročito osetljivih podataka: "U slučaju opoziva, lice koje je dalo pristanak dužno je da rukovaocu nadoknadi opravdane troškove i štetu, u skladu sa propisima koji uređuju odgovornost za štetu, osim ako je drugačije određeno u izjavi o pristanku".

 

Depositphotos

Važno znati

Obrada podataka o ličnosti zaposlenih koju vrši poslodavac u oblasti rada i zapošljavanja nije uređena Zakonom, ali je njime - u članu 91 - propisano da se na obradu u oblasti rada i zapošljavanja primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju rad i zapošljavanje i kolektivni ugovori, uz primenu odredbi tog zakona. Primarno se primenjuju relevantne odredbe Zakona o radu, Zakona o evidencijama u oblasti rada, kao i odredbe drugih propisa.

Odredbama člana 12 Zakona utvrđeni su uslovi za zakonitost obrade podataka o ličnosti na način da je utvrđeno šest mogućih pravnih osnova za obradu, kažu iz Službe poverenika za Bloomberg Adriju. "Pomenutim članom Zakona nije određen pravni osnov ni za jedan konkretan slučaj obrade, već je rukovalac taj koji je obavezan da utvrdi koji je pravni osnov za nameravanu obradu odgovarajući."

Pristanak za obradu podataka o ličnosti je jedan od šest mogućih pravnih osnova obrade podataka o ličnosti, a pojam pristanka je definisan Zakonom i podrazumeva da je pristanak lica na koje se podaci odnose svako dobrovoljno, određeno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje tog lica, kojim to lice, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom, daje pristanak za obradu podataka o ličnosti koji se na njega odnose, apeluje se.

Što se tiče obrade posebnih podataka o ličnosti ukazuje se da je članom 17 iz stava 1 Zakona propisano da je zabranjena obrada kojom se otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, kao i obrada genetskih podataka, biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica, podataka o zdravstvenom stanju ili podataka o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica. Kao izuzetak, stavom 2 istog člana Zakona propisani su slučajevi u kojima je obrada podataka iz stava 1 dozvoljena.

Treba istaći da su pitanja koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, te na uslove za zasnivanje radnog odnosa, sadržinu ugovora o radu, zabranu diskriminacije i tome slično, uređena Zakonom o radu i drugim posebnim propisima, dok su vrste, sadržaj i način vođenja evidencija u oblasti rada uređeni Zakonom o evidencijama u oblasti rada.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar