Novo istraživanje o neuspehu je uspelo da nam donese najpesimističniju rečenicu na samom početku rada: "Ima li ičega što neuspeh ne upropasti? On uništava reputacije, karijere, porodice, ekonomske izglede, političke i društvene šanse".
To je možda koristan korektiv za sve govornike na dodelama diploma, motivacione gurue i stručnjake sa "TED-talkova" koji oduševljeno prepričavaju kako su istrajavali, i trpeli neuspeh za neuspehom na putu ka uspehu. Lako je zaboraviti da mnogo više ljudi ne uspe barem isto toliko puta i nikada ne postigne svoj cilj. Mnogo je više frustriranih autora nego onih najprodavanijih. Mnogo je više propalih preduzetnika nego milijardera, i glumaca koji rade kao konobari od onih koji su postali filmske zvezde.
Međutim, situacija možda nije tako deprimirajuća kao što novo istraživanje sugeriše. Postoje neke potkategorije neuspeha za koje se čini da mogu da izrode uspeh, a postoje i načini reagovanja na neuspeh koji mogu poboljšati vaše izglede.
Opširnije
Radu iz kancelarije još nije kraj: hibridni model idealno rešenje
Rad od kuće kompanijama donosi brojne izazove.
30.04.2024
Da li su ljudi s višim IQ-om uspešniji?
Novi problem na vidiku - mlađe generacije sa sve nižim IQ-om.
27.11.2023
Maria Sharapova objašnjava kako uspeti nakon sporta
Maria Sharapova ima pristup koji joj dobro služi.
25.10.2023
Važan nalaz u radu, objavljenom u listu Journal of Experimental Psychology, kaže da ljudi imaju tendenciju da precenjuju koliko je drugima lako da prevaziđu neuspehe - poput pada na testu ili lečenja zavisnosti.
"Naš cilj je bio da bolje razumemo otpornost i prepreke koje se ljudima nađu na putu", rekla je glavna autorka Lauren Eskreis-Winkler iz Univerziteta Northwestern.
Rezultati pokazuju da precenjujemo koliko ljudi uče iz neuspeha. Na primer, jedan eksperiment je koristio učenje jezika gde su ljudi dobijali povratne informacije kada bi izabrali pogrešan odgovor. Oni koji su obratili pažnju na povratne informacije kasnije su se poboljšali, ali se poboljšao manji broj učesnika nego što se očekivalo.
Otporni ljudi su oni koji su spremni da pogledaju neuspehu u oči, rekla je autorka. Međutim, takvi ljudi su retki, rekla je, jer se zbog direktnog sagledavanja naših neuspeha osećamo loše u vezi sa sobom.
Ljudi su takođe skloni precenjivanju uloge snage volje u prevazilaženju neuspeha. Na primer, postoji duga istorija pripisivanja zavisnosti neuspehu volje. Naučnici su nedavno počeli da vide zavisnost kao bolest. Da bi se oporavili, ljudima je potrebno više od odlučnosti – potrebna im je medicinska pomoć. Eskreis-Winkler je rekla da su razbijanjem mitova o lakoći uspeha nakon neuspeha, istraživači uspeli da ubede ispitanike da podrže programe kako bi pomogli ljudima da izbegnu recidiv.
S druge strane, možda nisu svi neuspesi isti. Drugi naučnik iz ove studije, Dashun Wang, kaže da u nekim slučajevima određene vrste neuspeha podstiču ljude na uspeh.
Neuspeh može da donese korist na duge staze, kada je konkurencija žestoka i kada se gubitnici skoro ne mogu razlikovati u veštinama i kvalifikacijama od pobednika. U radu objavljenom 2019. u magazinu Nature Communications, Wang je posebno obradio podatke o više od 700.000 naučnika koji su se prijavili za grantove Nacionalnog instituta za zdravlje Velike Britanije (NIH). Od NIH-a je dobio podatke o onima koji su bili na granici između pobede i poraza i gde su presudile nijanse.
Wang je otkrio da su u narednim godinama naučnici koji su izgubili na taj način bili uspešniji od onih koji su odneli pobedu. Jedno od objašnjenja bi moglo biti da su takvi "gubitnici" bili više motivisani da još rade i da se pozabave svojim slabostima, dok su pobednici bili samozadovoljniji. Možda, rekao je, postoji idealna doza neuspeha. (Štaviše, svi dobijaju povratne informacije o svojim predlozima za grantove, bilo da su prihvaćeni ili odbijeni.)
Ne treba posebno isticati da, kada jednom ne uspete, vaše šanse za uspeh su ravne nuli ako ne pokušate ponovo. Dakle, važno je razmotriti da li je vredno vašeg vremena i truda da napornije učite za taj pravosudni ispit ili je veća verovatnoća da ćete uspeti na nekom drugom karijernom putu.
Eskreis-Winkler je naglasila da ljudi ne uspevaju jer ne prihvataju povratne informacije – ne gledaju neuspeh u lice.
Veća je verovatnoća da ćete dobiti dobre povratne informacije od ljudi sa kojima već radite nego od ljudi koji žele da vas zaposle. Ovih dana poslodavci smatraju da je u redu da ignorišu kandidate koji utroše sate u apliciranje za posao ili intervjue. Samoinicijativne prijave često prođu bez odgovora. Oni čija prijava je odbijena možda dobiju samo opšte komentare o tome kako im se "iskustvo ne poklapa sa ulogom" ili je "kompanija odlučila da odabere drugog kandidata".
Problem je u tome što oni koji donose o prihvatanju ili neprihvatanju nemaju koristi od ulaganja dodatnog napora da neuspelim kandidatima kažu šta im se nije svidelo. Za korisne povratne informacije o karijeri, potrebni su vam saradnici ili poslodavci koji su posvećeni i vašem uspehu.
Dakle, neuspeh može dovesti do uspeha, ali samo pod pravim okolnostima. Život je komplikovaniji nego što to zvuči kod motivacionih govornika, ali ako se vratimo na pitanje postavljeno na početku rada ("Da li postoji nešto što neuspeh ne upropasti"), odgovor je verovatno - da.