Plate u Adria regionu: Srbija i Severna Makedonija predvodile rast

Plate u regionu u prva tri meseca ove godine najbrže su rasle u Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok je najsporiji rast plata imala Slovenija.

U procentima, plate u Severnoj Makedoniji u prva tri meseca u odnosu na isti period prošle godine porasle su za 16,3 odsto, u Srbiji za 14,9 odsto, u Hrvatskoj 14,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 9,2 odsto, dok je u Sloveniji taj rast iznosio 4,6 odsto.

Međutim, i hrvatske i slovenačke plate i dalje beže srpskim. U Hrvatskoj je prosečna plata za oko 500 evra viša od prosečne srpske, a prosečna slovenačka plata je i do 650 evra viša.

Cena radnog sata u Evropi najbrže rasla u zemljama regiona

Podaci Eurostata pokazali su da je cena radnog sata u Evropi u prva tri meseca ove godine najbrže rasla upravo u regionu. Cena radnog sata u prvom kvartalu ove u odnosu na isti kvartal prošle najviše je porasla u Rumuniji, zatim u Bugarskoj, Hrvatskoj, a na početku liste su i Mađarska i Srbija. Na Eurostatu nemaju podaci za Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

U procentima, rad u Rumuniji je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti kvartal prošle bio plaćeniji za 16,4 odsto, u Bugarskoj 15,8 odsto, Hrvatskoj 15,2 odsto, Mađarskoj 13,7 odsto, a u Srbiji 13,5 odsto.

Vrednost rada po satu najsporije je rasla u Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Italiji i Finskoj. Prosečan rast cene rada po satu u evrozoni iznosio je 5,1 odsto, a u Evropskoj uniji 5,5 odsto.

Ukoliko se podaci o rastu cene radnog sata u Srbiji uporede sa ranijim godinama, primećuje se da je ove godine rast cene blago usporen.

U prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na isti kvartal 2022. rast cene rada po satu iznosio je 14 odsto, dok je u prvom kvartalu 2022. u odnosu na isti period 2021. rast iznosio 13,8 odsto.

Srbija po ceni radnog sata još daleko od evropskog proseka

Podsetimo, u Srbiji je prošle godine rad po satu bio plaćeniji nego u Bugarskoj, sličan kao u Rumuniji, ali i dalje čak tri puta niži od evropskog proseka. Podaci Eurostata o radnom satu sa početka ove godine ukazuju da bi Srbija u 2024. mogla da smanji jaz kada je reč o ceni radnog sata i platama u odnosu na evropski prosek.

Prosečna cena rada po satu u Srbiji prošle godine je iznosila 10 evra, u Bugarskoj 9,3 evra, dok je u Rumuniji prosečna cena rada po satu plaćana 11 evra. Na nivou Evropske unije prosek cene rada po satu iznosio je 31,8 evra, dok je na nivou evrozone iznosio čak 35,6 evra.

U poređenju sa ostalim zemljama iz okruženja, a koje su članice EU, Srbija je imala najnižu prosečnu cenu rada po satu. U Hrvatskoj se rad po satu u proseku plaćao 14,4 evra, u Mađarskoj 12,8 evra, u Grčkoj 15,7 evra. Od zemalja u okruženju najviša prosečna cena rada po satu prošle godine bila je u Sloveniji, gde je iznosila čak 25,5 evra. Podaci za Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju nisu dostupni na Eurostatu.

Srbija je i prošle godine bila jedna od evropskih zemalja u kojima je cena radnog sata rasla brže od proseka.

Prošle godine u odnosu na 2022. prosečna cena rada po satu u Srbiji uvećana je za 13,6 odsto, što je bio brži rast u odnosu na EU i evrozonu. U 2023. godini u poređenju sa 2022, prosečna cena rada po satu porasla je za 5,3 odsto u EU i za 4,8 odsto u evrozoni.